Тропска плућна еозинофилија (ТПЕ) је хиперреактивни плућни синдром којинастаје као одговор на заробљене микрофиларије у плућном ткиву. Карактеришу је ноћни кашаљ, диспнеја и пискање у грудима. Кључни чиниоци за дијагнозу ТПЕ су историја путовања у ендемски регион у коме влада лимфна филаријаза, периферна еозинофилија >3.000/мм3 и повишен ниво ИгЕ у серуму и присуство антифилариозних антитела.

Терапија диетилкарбамазином даје добре резултате. Упркос лечењу, утврђено је да блага интерстицијска болест плућа и даље перзистира код неких пацијената, што намеће потребу за евалуацијом, проценом и лечењем пацијената са ТПЕ од стране мултидисциплнарног тима лекара спацијалиста.

Епидемиологија Тропска плућна еозинофилија може се јавити у било ком тропском подручју, али се најчешће налази у филаријским ендемским регионима као што су: индијски потконтинент, југоисточна Азија, Јужна Америка Африка. Западне земље, у којима сје повећане учесталост болести због миграција између континената.

ТПЕ се чешће јавља код неимуних појединаца (особа које су путовале у ендемске регионе) него код особа које стално бораве у ендемским регионима због имунитета који је развијен против филаријских инфекција.

Озбиљност инфекције је обично висока код особа са ослабљеним имунитетом.. Полне разлике ТПЕ је 4 до 7 пута чешћи код мушкараца него код жена. Старосне разлике ТПЕ најчешће погађа младе одрасле особе.

Етиологија Тропска плућна еозинофилија (ТПЕ) је реакција преосетљивости типа 1 на микрофиларије заробљене унутар плућног паренхима. Врсте које изазивају филаријазу код људи су: Wuchereria bancrofti, Brugia malayi, Brugia timori. Ове нематоде или ваљкасти црви живе у лимфном систему и крвотоку људи. Филаријаза се шири од особе до особе убодом комараца (који служе као вектори болести) W. bancrofti Culex, Anopheles и Aedes mosquitoes.

Патофизиологија Постоји неколико теорија за патогенезу ТПЕ, али тачан механизам је још увек нејасан. Еозинофили играју централну улогу у патогенези ТПЕ. Микрофиларије се повремено ослобађају из лимфног система, који бива заробљен у плућној микроциркулацији. Ово покреће имуни одговор ослобађањем еозинофила. Еозинофил дегранулира ослобађајући еозинофилни катјонски протеин (ЕЦП), неуротоксин изведен из еозинофила (ЕДН), главне базичне протеине (МБП) и еозинофил пероксидазу (ЕПО), који помаже у чишћењу микрофиларија, и изазива оштећење плућа. Активација комплимента и опсонизација антифиларијским антителима такође помажу у уклањању микрофиларија. Претпоставља се да је МБП-2 повезан са хиперактивношћу дисајних путева и индукује интерлеукин (ИЛ)-4, док интерферон (ИФН)-гама потискује хиперактивност дисајних путева изазвану микрофиларијама. Микрофиларије у плућној циркулацији такође стварају преактиван системски и плућни ТХ2 одговор што доводи до повећаних нивоа ИЛ-4, ИЛ-5, филаријално-специфичних ИгГ, ИгМ, ИгЕ антитела и масивне плућне еозинофилије.

Показало се да Бм22-25, главни антиген ларви инфективног Л3 стадијума Brugia malayi, индукује производњу ИгЕ код пацијената са ТПЕ. Утврђено је да гама-глутамил транспептидаза присутна на површини хуманог плућног епитела има сличности са гама-глутамил транспептидазом која се налази у ларвама инфективног Л3 стадијума. Стога је предложено да филаријална гама-глутарил транспептидаза игра важну улогу у патогенези ТПЕ. Третман диетилкарбамазином (ДЕЦ) потискује интензиван еозинофилни алвеолитис уочен код пацијената са ТПЕ.

Неке студије показују да се оксиданти попут супероксида и водоник пероксида ослобађају из инфламаторних ћелија доњег респираторног тракта, које изазивају акутни и хронични облик ТПЕ. Стога је потребан кратка кура кортикостероида да би се сузбила производња оксиданата.

Клиничка слика Симптоми и знаци ТПЕ су:

упорни или понављајући кашаљ који се погоршава ноћу, замарање, губитак тежине ниска (субфебрилна) температуром код особе која је живела или путовала у области где је филаријаза ендемска

Дијагноза Основни критеријуми за постављање дијагнеозе ТПЕ укључују:

анамнеза која подржава изложеност лимфној филаријази,

број периферних еозинофила већи од 3 × 109/L),

повишен ниво ИгЕ у серуму (>1.000 kU/L),

повећани титри антифиларијских антитела,

периферна крв негативна на микрофиларије,

клинички одговор на диетилкарбамазин.

Високи титри антифиларијских ИгГ на микрофиларије често резултују унакрсном реактивношћу са другим нефиларијским антигенима хелминта, као што су Strongyloides и Schistosoma антигени, као што је показано у пријављеним случајевима.

Важно је искључити друге паразитске инфекције пре него што се коначно дијагностикује ТПЕ, серолошким тестовима, прегледом узорака столице у лабораторији (што захтева преглед лаборанта се искуством у паразитским инфекцијама) или испитивањем антхелминтичких лекова.

Радиолошки налази су неспецифични, са нормалним изгледом на рендгенском снимку грудног коша код до 20% пацијената. Биопсија плућа није део рутинске дијагностичке обраде тропске плућне еозинофилије.

Диференцијална дијагноза Друге паразитске инфекције, као што су зооноза филарије, дирофиларијаза, аскариаза, стронгилоидијаза и болест анкилостома, такође се могу помешати са ТПЕ због преклапања клиничких карактеристика, серолошког профила и одговора на диетилкарбамазин.

Терапија мини|Диетилкарбамазин је лек изботра за лечење ТПЕ Потврђени случај тропске плућне еозинофилије се лечи диетилкарбамазином 21 дан. Лек је активан и против микрофиларија и против одраслих јединки. Знаци и симптоми драматично реагују са диетилкарбамазином, што је карактеристика ТПЕ.

Истовремена терапија са кортикостероидима смањује запаљење дисајних путева у хроничном окружењу. Претпоставља се да инфламаторне ћелије доњег респираторног тракта ослобађају супероксид и водоник пероксид, који изазивају хроничну упалу респираторног тракта и благу интерстицијску болест плућа коју смањују кортикостероиди. Инфекцију са стронгилоидијазом у плућима треба искључити пре почетка терапије кортикостероидима због ризика од дисеминоване инфекције.

Остали ллкови који се користе за лечење укључују ивермектин (делује на микрофиларије) и албендазол (делује на одрасле црве).

Види још Еозинофилнa упалa плућа

Референце

Категорија:Плућне болести