мини|Крсмановића кућа, фебруар 2026. године Крсмановића Кућа представља задужбину трговачке породице Крсмановић. Саграђена је 1865. године, а њену изградњу финансирала је позната српска трговачка породица Крсмановић. Позната је и под називом "Дворана".

Географски положај Кућа се налази у Српској вароши, на адреси Вука Караџића, 28 у Брчком. Према Душану Ристићу, аутору књиге "Стари српски трговци у Брчком", у њој су били смјештени Прво српско дјечије забавиште, Виша српска дјевојачка школа, Српска читаоница, просторије Српског пјевачког друштва "Вијенац", те учитељски станови на спрату.

Историја Љубомир Крсмановић био је један од најпознатијих трговаца свог времена, у Брчком, али и шире. Рођен је у Брчком 1856. године, потомак је Крсмановића, једне од најстаријих, најугледнијих и најбогатијих српских трговачких породица у Брчком. Трговачки посао Крсмановића у Брчком започео је Љубомиров дјед, хаџи Мићо Крсмановић, средином 19. вијека и обогатио се још за вријеме Османске управе, када је отприлике и саграђена кућа Крсмановића у Брчком, у Српској Вароши, највећа стамбено-пословна зграда у то доба. Због честих проблема са властима, Крсмановићи су се преселили у Београд. Имали су велики утицај на формирање београдске чаршије и активно су учествовали у привредном и културном животу Београда. Као трговци држали су своје филијале у Брчком и Тузли и дуго времена су били приложници и добротвори Српске православне цркве у Брчком.

Поред осталог, Љубомир је финансирао и сарајевски српски часопис "Босанска вила" , а српском културном друштву "Просвјета" у Сарајеву и Тузли поклонио дионице и земљиште. Финансирао је и отварање школских фондова, библиотеке, читаоница, пјевачка и гимнастичарска друштва гдје год живе Срби.

На Псалтиру 5. априла 1866. године у манастиру Папраћи записано је име Љубомира Крсмановића, ученика трећег разреда у Српској основној школи у Брчком, односно Српском народном училишту. Године 1899. поклонио је своју родну кућу у Брчком Српској православној црквено- школској општини у Брчком, на којој и данас стоји табла са ћириличним натписом "Задужбина Љубомира и Олге Крсмановић".

Кућа постаје центар културних дешавања и окупљања Срба Брчког. У објекту се првобитно налазио хотел под називом "Босна", а народ ју је све до данас познавао под именом "Дворана" и "Дворана Крсмановић" због импресивних димензија у времену у коме је грађен и јер су у приземљу биле смјештене дворане Крсмановићевог хотела "Босна".

Турски конзулат Након завршетка Другог свјетског рата и успостављања југословенске државе, комунистички режим је извршио национализацију већине имовине српских трговаца у Брчком. Извршни одбор скупштине Брчко 1977. године приступа измјенама назива кућа, установа, тргова, мостова, паркова и улица у Брчком у намјери да побрише сва национална обиљежја свих народа од којих је имовина национализована, углавном од великих српских трговачких породица. Исти одбор прихвата нови предложени назив за објекат- "Турски конзулат" без научног утемељења за овај назив. Потом се коју годину касније на кућу стављају двије спомен табле- једна са лажном информацијом да је у њој био Турски конзулат и друга са натписом да се у кући налазила Прва дјевојачка школа и Прво забавиште- онај присвојни придјев "Српска школа и Српско забавиште" је избрисано. Назив "Турски конзулат" не налази се нити у једном писаном извору, нити се користио међу Брчацима, он једино стоји на спорној табли и нигдје више. Актуелизован је тек задњих 10-ак година, када се појављује оријентални донатор који је спреман да обнови објекат.

Види још

Крсмановићи (трговачка породица)

Референце

Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине