мини|250x250п| Део из цркве Дружбе Исусове у граду Оахака. Јосиф и Марија су обучени у одећу из Оаксака . десно|мини|250x250п| Ноћебуена ( поинсетиа) је пореклом из Мексика и нашироко се користи као украс за вријеме Божића. Божић се у Мексику обележава од 12. децембра до 6. јануара, уз још једну прославу 2. фебруара. Традиционални украси који се приказују на овај празник укључују јаслице, божићне звезде и божићна дрвца. Сезона почиње прославама у вези са Богородицом од Гвадалупеа, заштитницом Мексика, праћеном традицијама као што су Лас Посадас и Пасторелас.
На Бадње вече је миса и гозба. 6. јануара долазак тројице мудраца прославља се свећницом и изношењем ликова Исуса као детета у црквама. Ове традиције су формиране под утицајем како у пре-хиспанском периоду, тако иу мексичком колонијалном периоду, укључујући инкорпорисане и шпанске обичаје. Постоји и неколико утицаја из Немачке и Сједињених Држава. Мексиканци једу масну тону хране као што су тако и чоколадни чипс
Божићна сезона у Мексику лево|мини| Олтар цркве Светог Августина у Мигел Идалгу, Мексико Сити, украшен за Божић Божићна сезона у Мексику траје од 12. децембра до 6. јануара, са једном завршном прославом 1. фебруара. Божићне традиције укључују остатке аутохтоних обичаја, обичаја из Шпаније, нове мексичке изуме из колонијалног периода и касније елементе из Сједињених Држава и Немачке.
Активности на пијаци почињу крајем новембра, са традиционалним пијацама и новим Тиангуис (уличним) пијацама. Тезге су посвећене продаји поклона и украса, укључујући традиционалне божићне звезде и јаслице, као и божићне јелке, украсе, електрична светла и фигуре ирваса.
Почевши од децембра, стамбене јединице, куће и зграде су украшене божићним звездама под називом „Ноће Буена“ (од шпанске фразе која значи „лаку ноћ“ која се односи на Бадње вече). У предхиспанском периоду звали су се „Куетлаксочитл“, а цењени су средином зиме. Божићне звезде су биле неговане јер су староседеоци веровали да су симбол палих ратника који добијају нови живот, за које су веровали да су се вратили као колибри да пију нектар овог цвећа. Модерна мексичка легенда каже да је божићна звезда некада била коров који се неким чудом претворио у прелеп цвет да би га дете могло поклонити малом Исусу. Назив за ову биљку се такође користи за тамно пиво у стилу бока које је доступно само током божићне сезоне.
мини| Божићна јелка и светла на главном тргу града Чивава Од друге половине 20. века, Мексико је усвојио бројне немачке и америчке божићне традиције. Божићне јелке су првобитно увезене у Мексико за исељеничку заједницу, али су од тада постале популарније међу мексичком популацијом, често постављене са традиционалнијим сценама јаслица. Божићне јелке су постале све чешће како приходи домаћинства расту и цене дрвећа падају, а вештачка дрвца су лако доступна у продавницама као што су Волмарт, Кастко и локални мексички ланци продавница. Живо дрвеће је такође уобичајено, а производња божићног дрвца у Мексику је сада велика индустрија. Мање срећне породице које не могу да приуште живо дрвеће често траже мала вештачка стабла, гране или жбуње.
У 2009. години Мексико је био домаћин највеће божићне јелке на свету, према Гинису, висине 110,35 метара (отприлике 362 стопе) и тежине од невероватних 330 тона на Глоријети де ла Палма у Пасео де ла Реформа. Појављује се и Деда Мраз, приказан у својој традиционалној црвеној зимској одећи. Пре Божића није реткост видети штандове са Деда Мразом. Родитељи користе ову прилику да направе незаборавне слике своје деце. После Божића, ови штандови имају једног или више „Мудраца“.
Многа деца добијају поклоне и од Деда Мраза и од Мудраца, иако имају тенденцију да добију више од Мудраца јер „има их троје“. Јавне божићне прославе мешају мексичке и стране традиције. Мексико Сити спонзорише изложбу божићне сезоне на главном градском тргу (или Зокало ), заједно са високом божићном јелком и клизалиштем. Сцене јаслица су постављене овде и дуж Пасео де ла Реформа.
Током Божића уобичајено је чути и традиционалну и савремену божићну музику. Традиционална музика укључује виљансико (сродне божићним песмама ) са популарним песмама укључујући: „Лос пасторес а Белен“; "Риу, риу, цхиу: Ел лобо рабиосо"; и „Лос пецес ен ел рио“. Савремена музика обухвата шпанске обраде стране музике, као што је „ Jingle Bells “.
Јаслице лево|мини| Нињо Диос ( Дете Исус ) обучен у костим Цотзила Најтрадиционалнији и најважнији Навидад украс су јаслице. Обично се поставља до 12. децембра, остаје изложено до 2. фебруара и налази се у кућама и црквама. Сцене јаслица су уведене у Мексико у раном колонијалном периоду када су први мексички монаси учили староседеоце да изрезују фигуре. Основна поставка је слична онима у другим деловима света, са фокусом на Свету породицу, окружену анђелима, пастирима и животињама. Фигуре су заклоњене порталом који може имати облик пећине, камене куће или колибе. Изнад сцене је звезда, често са ЛЕД светлима.
Од колонијалног периода, уведен је мексички додир, почевши од употребе шпанске маховине која покрива базу. На сцени недостаје лик Детета Исуса до Бадње вечери. Иако су све остале фигуре генерално пропорционалне остатку сцене, фигура Исуса је много већа – скоро беба у природној величини. Ова фигура није само централна за сцену јаслица, већ је важна и за традицију доношења те фигуре у цркву 2. фебруара да буде благословена.
мини| Део монументалног рођења на тргу Васко де Кирога у Паскуару, који приказује традиционалне занате од биљних влакана Мичоакане . Традиционалне фигуре су направљене од керамике или гипса. Једно од традиционалнијих области које производе керамичке фигуре за јаслице је област Гвадалахаре, посебно градови Тонала и Тлакуепакуе. Од краја новембра до децембра, пијаца Тонала има десетине тезги на којима се не продаје ништа осим потрепштина за јаслице. Поред уобичајених фигура, мексичке јаслице имају неколико јединствених. То укључује домаће мексичке биљке и животиње као што су нопал кактуси и ћурке, жене које праве тортиље, рибу у реци (референца на популарну мексичку песму), петла који кукуриче (референца на Бадње вече), па чак и слике Луцифера које треба сакрити у сенци (референца на пастореле).
Сцене јаслица се могу наћи у свим величинама и сложеностима. Сцене јаслица великих размера могу бити прилично разрађене, са више пејзажа, па чак и целим селима. Они обично почињу са основом од чврстог смеђег папира, који се згужва да би симулирао пејзаж, понекад уз подршку вишеслојних база. Преко ове базе, маховина, пиљевина, песак, папир у боји, боје и још много тога се користе за рекреацију пустиња, травњака, река и језера. Преко њих је постављен велики број структура и фигура које могу укључивати куће, цркве, бунаре, продавце са колицима воћа и поврћа, децу која се играју, музичаре, плесаче, кување хране и још много тога, све око центра, у коме је света породица. Јаслице главне цркве у Чапали садрже слике из целог света, укључујући дрвене ципеле, иглу, фигуре које представљају Африканце и егзотичне животиње.
Пасторела мини| Пасторела у Сан Хуан Ачиутли, Оахака Пасторела, што отприлике значи "пастирске представе", су позоришна дела која изводе и аматерске и професионалне групе током божићне сезоне. Прва пасторала у Новом свету појавила се почетком 1700-их са оснивањем раних шпанских мисија. Његово порекло је непознато, осим што је усмено преношен у Шпанији током средњег века у Европи. Године 1718. Шпанци су се населили дуж реке Сан Антонио и успоставили мисију, присиљавајући Индијанце у нова насеља у близини цркве. Првобитна сврха ових представа била је помоћ у католичком преобраћењу Индијанаца. Убрзо након тога, преко реке је основано шпанско војно насеље. Године 1731. група шпанских колониста са Канарских острва настанила се у близини ове две заједнице, такође уз реку. Ове три заједнице су тада формирале оно што је сада познато као подручје Сан Антонија.
У то време, постојале су три друштвене класе широм региона Сан Антонија; Елитни шпански досељеници, мексичке породице средње класе и сиромашни мексички радници. Појава друштвених класа је од виталног значаја за разумевање традиције Пасторалес ; одиграла се отприлике у време доласка белих досељеника који су поседовали идеал манифестне судбине.
Пореклом пореклом из средњовековне Шпаније, ова представа се у потпуности изводи на шпанском. Тек средином 1900-их коришћен је преводилац, а тек 1913. године наступи Лос Пастореса стижу до Тексаса. „Између 1893. и 1953. године откривено је најмање сто двадесет и пет примерака ове драме која се односи на Христово рођење на америчком југозападу и у Мексику.Herrera-Sobek 17 Првобитно су развијени као дидактичко средство за подучавање божићне приче.Flores, Richard R. Los Pastores: History and Performance in the Mexican Shepherds' Play of South Texas. Smithsonian Institution Press, 1995.
Прича Лос Пасторес се сматра представом јаслица која се изводи на Бадње вече од првог забележеног извођења 1721. године. У представи, пастири се први пут сусрећу са Арханђелом Михаилом и започињу своје путовање у сусрет Исусу. На путу наилазе на пустињака, комичног лика у овој представи. Често носи крстове од клипова и стално задиркује публику. Пастири и пустињак заспају и искушавају их Ђаво, познат и као Лузбел, и његови демони, који на крају покушавају да га намаме у пакао уместо у бебу Исуса. Пастири не могу да виде ђаволе, али пустињак носи бројаницу која му омогућава да их види. Арханђел изазива ђаволе, побеђује их и тера их назад у пакао. Пастири коначно стижу до Исуса, а скупштина им се придружује у химни да хвали Исусово рођење.Pearce, Thomas Mathews. "The New Mexican Shepherds' Play." Perspectives in Mexican American Studies 1 (1988): 17-32.
Пробе и представе Процес проба за ову представу није био доследан; време које су учесници провели деле приче и правећи успомене било је најважнији аспект постављања ових емисија. Коначни производ производње није сматран великим значајем у овој заједници. Ово нису професионалне продукције, а главни фокус је једноставно да се заједница окупи да исприча причу о Исусу. Глумци често импровизују сценарио представе и веома варира. Може укључивати елементе као што су шале, подсмијех, сленг, пјесме, развратни хумор, дискусије, цигарете, текила, па чак и проститутке, углавном се фокусирајући на интеракцију и борбу против Сатане и његових трикова.
Најтрадиционалније од ових представа налазе се у руралним подручјима. Постоје варијације, од фокуса на Маријино и Јосифово путовање у Витлејем, битке између Арханђела Михаила и Ђавола, и регистрације код власти. Неке садрже и феминистичке теме.
Празник Богородице Гвадалупске Божићна сезона почиње прославама у част Богородице Гвадалупе, заштитнице Мексика. 3. децембра почиње деветодневна деветница у част Богородице Гвадалупске која се завршава на њен празник 12. децембра Најважнији догађај везан за ово време је ходочашће у њену базилику на северу Мексико Ситија, где људи долазе да одају почаст свим средствима превоза, од авиона преко бицикала до пешачења. Ово ходочашће подузима велики број мексичких католика, без обзира на расу или класу. На пример, сваке године стотине припадника јапанске мексичке заједнице (која је углавном католичка) ходочасти у кимону.
Подручје уи око базилике почиње да се пуни светлима, ватрометима и домородачким народима који плешу у сумрак 11. децембра и траје целу ноћ до следећег дана. Лик Девице Марије се поштује у целом Мексику на различите начине. У граду Оахака, главни догађај је у Парку Љано 11. децембра, а мали дечаци обучени као Хуан Дијего у цркви ће бити благословени. У раним јутарњим сатима 12., светилиште одјекује певањем Лас Мананитас Девици Марији на поноћном концерту, на којем учествују многи мексички певачи. Мисе се одржавају не само у базилици, већ иу свим жупама заједнице у Мексику.
Лас Посадас мини| Ломљење пињате у Посади