Dihloroacetilen (DCA) je organohlorno jedinjenje hlora i ugljenika, sa formulom C2Cl2. To je bezbojna, eksplozivna tečnost koja ima sladak i „neprijatan“ miris.
Istorija
Ovo jedinjenje se prvi put pominje 1918. godine tokom sinteze tolana sa početnim materijalima kalcijum karbida, hlora i benzola. Prvi preparati iz proizvodnje su opisani 1930. godine sa jedne strane od trihloroetilena u prisustvu kalijum hidroksida i kalcijum oksida na i sa druge strane od etina i hlora.
rahmenlos|hochkant=2.0|center|Sinteza dihloroacetilen iz trihloroetilena
Ekstrakcija i prezentacija
Veliki broj varijanti predstavljanja dihloroacetilena bazira se na dejstvu hidroksida alkalnih metala ili alkalnih lužina na trihloroetilen. Dehidrohalogenizacija trihloroetilena je takođe moguća korišćenjem litijum bis(trimetilsilil)amida na Ova sinteza u prisustvu dietil etra rezultira stabilnijim 1:1 aduktom. . Proizvodnja visokog prinosa može se postići reakcijom trihloroetilena sa kalijum hidridom u prisustvu katalitičke količine metanola u tetrahidrofuranu. Direktno hlorisanje etina se postiže korišćenjem kalijum hipohlorita.
rahmenlos|hochkant=2.0|center|Sinteza dihloroacetilen direktnim hlorisanjem etina
Proizvodnja
Dihloracetilen je prvi put sintetizovan 1930.
Eterični rastvori dihloroacetilena su relativno stabilni i takav rastvor se može bezbedno dobiti dehidrohlorisanjem trihloroetilena. Popularna procedura koristi kalijum hidrid kao bazu:
Cl2C=CHCl + KH → ClC≡CCl + KCl + H2
Potreban je trag metanola.
Takođe je generisan (i korišćen na licu mesta) korišćenjem litijum diizopropilamida u anhidrovanim uslovima kao i kalijum-hidroksida. Dihloracetilen se može pojaviti i biti stabilan na vazduhu u koncentracijama do 200 delova na milion ako su prisutna druga jedinjenja, kao što je etar, sa kojim formira azeotrop (tačka ključanja od ), i trihloroetilen takođe je prisutan.
Dodatni putevi
To je nusproizvod u proizvodnji viniliden hlorida. Na primer, može se formirati od trihloroetilena. Takođe je moguće proizvesti dihloroacetilen iz trihloroetilena u niskim koncentracijama propuštanjem trihloroetilena kroz azot na u prisustvu suvog kalijum hidroksida.
Reakcije
Dihloroacetilen reaguje sa kiseonikom dajući fosgen :
ClC≡CCl + O2 → Cl2CO + CO
Dihloroacetilen, pošto je elektrofilan, dodaje nukleofile, kao što su amini:
ClC≡CCl + R2NH → Cl(H)C=CCl(NR2)
Fizička svojstva
Bezbojna isparljiva tečnost.
Hemijska svojstva
Eksplodira i zapali se u kontaktu sa vazduhom i temperaturama ispod :
i iznad zbog raspadanja fosgena i oslobađanja zapaljivog ugljen-monoksida:
Karakteristike
Dihloroacetilen je veoma lako isparljiva tečnost koja već pri normalnom pritisku ključa . Molarna entalpija isparavanja je 27,4 kJ mol-1 Sa molarnom entalpijom formiranja od 199 kJ mol-1 , to je visoko endotermno jedinjenje koje ima tendenciju da eksplodira i spontano se zapali na vazduhu. P.G. Urben; M.J. Pitt: Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. 6. Edition, Vol. 1, Butterworth/Heinemann 1999, Stabilno jedinjenje 1:1 sa dietil etrom koji sadrži 55,4% dihloroacetilena je neeksplozivno i stabilno na vazduhu. . .
Upotreba
Jedinjenje se ne koristi komercijalno zbog visokog štetnog uticaja na zdravlje i hemijske nestabilnosti. IARC monographs on the evaluation of the carcinogenic risk of chemicals to humans: Dichloroacetylene, 39 (1986), 369–78. U organskoj sintezi, 1:1 adukt sa dietil etrom se može koristiti za uvođenje vinil etinila ili dihlorovinil funkcije u organske molekule. Implementacija sa imidazolom daje N-(1,2-dihlorovinil)-imidazol.
rahmenlos|hochkant=2.5|center|Reakcija dihloroacetilena sa imidazolom
Biološka uloga i toksičnost
Veoma je toksičan. To je posredna supstanca u formiranju dioksina.
Dihloroacetilen uzrokuje neurološke poremećaje, između ostalih problema. Studije na mužjacima pacova i zečeva su pokazale da udisanje dihloroacetilena može izazvati tubularnu nekrozu, fokalnu nekrozu i druge nefrotoksične efekte. Pored toga, zečevi kojima je dat dihloroacetilen imali su hepatotoksične i neuropatološke efekte. Udisanje dihloroacetilena takođe uzrokuje benigne tumore jetre i bubrega kod pacova. Hemikalija je takođe izazvala povećan broj limfoma. Takođe uzrokuje gubitak težine kod životinja. 3,5% doze dihloroacetilena ostaje u leševima mužjaka Vistar pacova. LC50 izloženih miševa dihloroacetilenu su 124 delova po milionu za izlaganje udisanjem tokom 1 sata i 19 delova po milionu za izlaganje udisanjem tokom 6 sati. Hemikalija se unosi pretežno kroz sisteme zavisne od glutationa. Glutation takođe reaguje sa njim. Hepatične i bubrežne glutation S-transferaze služe kao katalizatori ove reakcije. Dok je dihloroacetilen nefrotoksičan kod pacova, ne pokazuje znake nefrotoksičnosti kod ljudi.
Dihloracetilen ima mutagene efekte na "Salmonella tiphimurium".
Maksimalna bezbedna koncentracija dihloroacetilena u vazduhu je 0,1 delova po milionu. Nije bezbedno čuvati dihloroacetilen u neposrednoj blizini kalijuma, natrijuma ili aluminijumskog praha.
Kao i trihloroetilen, dihloroacetilen se metaboliše u S-(1,2-dihlorovinil)-L - cistein (DCVC) in vivo .
Prema Ministarstvu saobraćaja, zabranjeno je slanje dihloroacetilena.
Vidi još Dibromoacetilen Difluoroacetilen Dijodoacetilen Organohlorid
Reference
Literatura
Промышленные хлорорганические продукты: Справочник. - М.: Химия, 1978. - С. 157-158 Вредные вещества в промышленности: Справочник для химиков, инженеров и врачей. - 7-е изд., Т.1. - Л.: Химия, 1976. - С. 248-249
Категорија:Хемијска једињења Категорија:Експлозивне хемикалије Категорија:Течни експлозив Категорија:Неуротоксини