250px|мини|десно|Стаклени тераријум 250px|мини|десно|Тераријум од дрвета, са једном стакленом страном Тераријум () је мањи ограђен простор или посуда, испуњена елементима природе (земљом, камењем и сл.) у којој се чувају и гаје тропске биљке и мање копнене животиње, гмизавци, водоземци, зглавкари и мали сисари. Тераријум је најчешће израђен од стакла, али се могу користити и дрво или метал. Чување животиња у тераријумима, у кућним условима, назива се тераристика и хоби је веома сличан акваристици.
Етимологија Реч тераријум настала је као кованица латинске речи -{terra}- („земља”) и суфикса -{-arium}-, по узору на реч акваријум.
Конструкција тераријума Тераријум је најчешће израђен од металног оквира у који су уметнуте стаклене стране. Једна страна увек је покретна и кроз њу се обавља чишћење тераријума, храњење животиња и други послови потребни за њихово одржавање. Зависно од животињске врсте која се гаји у тераријум се уноси потребна опрема, а уређењем унутрашњега простора опонаша се природно окружење из којега животиња потиче.
200px|мини|лево|Тераријум, за разлику од акваријума, има отворе за ваздух и обавезни поклопац 250px|мини|десно|Једна страна тераријума увек је покретна, како би се могао редовно одржавати 250px|мини|десно|Терестријални тераријум (лево) и арбореални (десно)
Сијалице, грејачи и термометри су основна опрема за тераријум, а потребна снага зависи од врсте која се гаји. Гмизавцима и водоземцима је топлота један од најважнијих фактора за опстанак. Змије и гуштери који се крећу ноћу захтевају мање грејања и њима је најчешће довољна једна сијалица која се ноћу гаси, док је за пустињске врсте пожељно уградити керамички грејач или грејање у поду тераријума. У тераријумима се често користи и специјална подлога и декорација која симулира природно станиште. Тераријум увек мора уравнотежено имитирати природно станиште врсте која у њему живи. Како животиња расте, захтеваће све већи простор.
Тераријуми се могу израђивати од различитих материјала као што су стакло, метал, дрво и плочасти материјали. Пластични тераријуми се не препоручују, јер имају лош ефекат на регулацију температуре.
Тераријуми су веома слични акваријумима, уз неколико битних разлика: Код тераријума постоје отвори за ваздух. Поклопац је код тераријума обавезан, док код акваријума није, јер гмизавци могу лако изаћи из тераријума и сакрити се негде у кући или побећи. Тањи зидови тераријума омогућавају прецизнију контролу температуре, што је кључно за одржавање услова који одговарају специфичним потребама ових животиња. С обзиром на то да немају константну температуру тела, неопходно је да температура у тераријуму варира око 30°C како не би дошло до прегрејавања.
Врсте тераријума 200px|мини|лево|Боа у тераријуму Акваријума Крагујевац на Природно математичком факултету 250px|мини|десно|Акватераријум или палударијум Избор тераријума зависи од животињске врсте која ће у њему живети и њених захтева у погледу услова живота, станишта и сигурности. Основна подела тераријума је према облику и то на арбореалне и терестријалне.
Код арбореалних тераријума је висина најдужа страница. Најпогоднији су за арбореалне врсте, односно врсте које живе на дрвећу ( — „дрво”). Код терестријалних тераријума ( — „земаљски”) је дужина или ширина најдужа страница. Сама висина у случају ових тераријума није најбитнија димензија за животињу која се у њему чува. Најпогоднији су за копнене врсте.
Тераријум се може да комбиновати са другим техникама чувања и узгајања организама, па у том смислу треба издвојити акватераријум или палударијум. Акватераријум представља комбинацију акваријума и тераријума и у њему се чувају организми који траже оба станишта. То су најчешће корњаче, жабе, мрмољци и сличне животиње. Када су додатак класичним акваријумима најчешће се додају водоземци и копнене биљке у оном делу унутар акваријума који није потопљен у води.
Референце
Спољашње везе