мини Миљоказ у Белој Паланци је добро очуван читач километара који датира са почетка трећег века нове ере. Пронађен је на траси Коридора 10, а постављен је у центру града. Првобитно је, према запису на њему, био постављен 230. године на главном војном римском путу Виа Милитарис у време цара Александра Севера, последњег цара из династије Север која је 42 године владала Римом.
Via Militaris Пространу територију белопаланачке котлине у периоду Римљана, која је захватала централне области провинције Горње Мезије, пресецали су важни путеви који су од Наиса, као средшње тачке нишке котлине полазили на исток (-{Naissus—Serdica}-). Магистрала је од Ниша обилазила Сићевачку клисуру, потом ишла кроз раван котлине у долину Куновице, па преко платоа Плоче преко развођа Куновице до Црвене Реке где је улазила у Белопаланачку котлину, до античке Ремизијане (Беле Паланке). Од Ремизијане друм се пружао југоисточним ободом котлине.
Опис миљоказа Миљоказ је мамени стуб висине 2,4-{m}- и добро је очуван. Миљоказ је иначе најређе археолошко откриће, јер их је било релативно мало и постављани су обично на раскрсницама или на местима где су путници замењивали уморне коње. Миљоказ показује удаљеност од Ниша 22 миље, односно 35-{km}-, што се поклапа са садашњом удаљеношћу Беле Паланке од Ниша. Миљоказ је значајан и по томе што, осим што показује удаљеност места на коме је постављен од античког Ниша, односно Наисуса, садржи натпис који показује да је то и нека врста почасног стуба.
Види још Via Militaris
Литература
О. Зиројевић, Цариградски друм (1453-1683), Зборник Историјског музеја Србије, књ. 7, Београд 1970.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Споменици у Белој Паланци Категорија:Србија за време Римљана Категорија:Римски путеви Категорија:Србија у 3. веку