Радуша Ивановић (рођ. Јовановић; Мосори, 15. јун 1919 — Подгорица, 31. август 2024) била је црногорска је стогодишњакиња која је носила титулу најстарије живе особе у Црној Гори у периоду од 23. јуна 2023. до 31. августа 2024. године. Била је члан партизанског покрета и учесник народноослободилачке борбе народа Југославије током другог светског рата. Она је такође била и последња жива учесница пљеваљске битке.
Биографија Радуша Ивановић рођена је у селу Мосори код Даниловграда, Краљевство СХС (данас Црна Гора), 15. јуна 1919. године. Имала је једну сестру и четири брата. Њен брат Петар Јовановић погинуо је у бици на сутјесци током другог светског рата као учесник народноослободилачке борбе народа Југославије. Радуша је активно учествовала у народноослободилачкој борби, између осталог и у пљеваљској бици. Одмах по завршетку рата, накратко се запослила у фабрици дувана "Титоград", након чега се посветила домаћинству. Удала за Петра Ивановића и родила двије ћерке, Загорку и Љубицу, од којих је касније добила двоје унучади, Миљана и Марију.
15. јуна 2019. године прославила је свој 100. рођендан, поставши стогодишњакиња.
23. јуна 2023. године, након смрти 105-годишње цетињанке Данице Борозан, постала је најстарија жива особа у Црној Гори.
Радуша Ивановић преминула је у насељу Вранићи, Подгорица, Црна Гора, 31. августа 2024. године, у доби од 105 година и 77 дана. Након њене смрти, тада 104-годишња Радуша Тољић из Горњег Поља код Никшића, преузела је титулу најстарије живе особе у Црној Гори.
Референце
Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Даниловграђани Категорија:Подгоричани Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Југословенски партизани Категорија:Стогодишњаци