Други Доктор је инкарнација Доктора, протагонисте британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху. Тумачио га је глумац Патрик Траутон. Појавио се у укупно 119 епизода серије, од чега су 53 данас изгубљене.

У оквиру наратива серије, Доктор је вековима стар ванземаљац Господар времена са планете Галифреј који путује кроз време и простор у ТАРДИС-у, често са сапутницима. На крају живота, Доктор се регенерише, због чега се његов физички изглед и личност мењају. Трансформација у Другог Доктора (првобитно названа „обнова”), фигуру која је била исти „суштински” лик као и први, али са веома различитом личношћу, била је прекретница у еволуцији серије и на крају постала кључни елемент дуговечности серије. У регенерацији му претходи Први Доктор (Вилијам Хартнел), а следи га Трећи (Џон Пертви).

Траутонов Доктор је споља био неуредан, ведар и неспретан, због чега је добио надимак „Космичка скитница”. Крио је чвршћу и мало мрачнију страну коју је често користио да манипулише непријатељима и савезницима зарад општег добра. Његови први сапутници у били су софистицирана Поли (Анека Вилс) и морнар из радничке класе Бен Џексон (Мајкл Крејз), који су путовали са његовом претходном инкарнацијом. Касније им се придружио јакобит из 18. века, Џејми Макримон (Фрејзер Хајнс), који је постао најоданији и најповерљивији сапутник Другог Доктора. Након одласка Бена и Поли, Доктору и Џејмију су се придружиле викторијанска девојка Викторија Вотерфилд (Дебора Вотлинг) и астрофизичарка 21. века Зои Хериот (Венди Педбери). Џејми и Зои су остали са Другим Доктором све док их Господари времена нису вратили у њихова времена и избрисали им сећања на све авантуре са Доктором, осим оне прве.

Биографија Први Доктор је постепено слабио док се борио са Киберљудима током догађаја у серијалу Десета планета (1966) и на крају се срушио, наизглед од старости. Његово тело се обновило и трансформисало у Другог Доктора.

У почетку је однос између Другог Доктора и његовог претходника био нејасан. У својој првој причи, Други Доктор је свог претходника помињао у трећем лицу, као да је у питању потпуно друга особа. Његови сапутници Бен и Поли у почетку нису били сигурни како да се опходе према њему, иако је Поли била спремна да поверује да је он исти човек, а тек када је један Далек препознао Доктора, Бен прихвата да је он заиста Доктор. Све се то догодило током прве приче са новим Доктором, Моћ Далека (1966).

У другој причи, Горштаци (1966–67), Џејми Макримон се придружио посади ТАРДИС-а и остао са Другим Доктором до краја његових путовања. На крају серијала Безлични (1967), Бен и Поли су одлучили да напусте Доктора ​​заједно када је ТАРДИС слетео на аеродром Гетвик истог дана када су првобитно отишли ​​са Првим Доктором, након што су зауставили масовну отмицу туриста од стране ванземаљцима који мењају облик. У следећој причи, Зло Далека (1967), Доктор и Џејми су увучени у заверу Далека да придобију „људски и далечки фактор” када је ТАРДИС украден, што их је довело до тога да упознају Викторију Вотерфилд у 19. веку. Доктор је искористио ситуацију да изазове грађански рат између Далека, који их је наизглед уништио заувек. Међутим, међу настрадалима је био и Викторијин отац. Пошто је остала сироче, Викторија је одлучила да се придружи Доктору и Џејмију на њиховим путовањима. Иако је осећала велику наклоност према Доктору и Џејмију, никада није успела да се у потпуности помири са животом на ТАРДИС-у и сталном опасношћу која га прати. На крају је одлучила да оде након догађаја у серијалу Бес из дубине (1968) и усвојили су је господин и госпођа Харис у 20. веку. Након догађаја у серијалу Точак у свемиру (1968), Доктору и Џејмију се придружила Зои Хериот, изузетно интелигентна жена из 21. века која је помогла да се порази напад Киберљуди на свемирску станицу познату као „Точак”. Затим се прокријумчарила на ТАРДИС и, упркос Докторовим упозорењима о томе шта би могла да искуси, она је одлучила да остане.

Током своје друге инкарнације, Доктор се суочио са познатим непријатељима као што су Далеци и Киберљуди, као и са новим непријатељима као што су Велика интелигенција и Ледени ратници. Током серијала Мрежа страха (1968) Доктор је упознао пуковника Алистера Гордона Летбриџ-Стјуарта у тунелима лондонског метроа. Након пораза Велике интелигенције, Летбриџ-Стјуарт је унапређен у бригадира и постао вођа британског контингента UNIT-а, војне организације која има задатак да истражује и брани свет од ванземаљских претњи. У серијалу Инвазија (1968), Доктор се поново удружио са њим да би спречио инвазију Киберљуди у савезу са индустријалцем Тобајасом Воном.

У његовој последњој причи, Ратне игре (1969), време Другог Доктора дошло је до краја када је ТАРДИС слетео усред ратне зоне коју је створила раса ванземаљских војсковођа, који су уз помоћ другог одметнутог Господара времена, Ратног вође, постепено киднаповали и испирали мозак људима претварајући их у војнике, надајући се да ће искористити оне који су преживели да освоје галаксију. Иако је Доктор успео да осујети њихов план, схватио је да неће моћи да врати људске заробљенике на њихове различите полазишне тачке у историји Земље. Због тога је позвао Господаре времена, жртвујући тиме сопствену слободу, и упркос покушају бекства био је приморан да се врати на своју матичну планету. Тамо су га Господари времена извели на суђење због кршења њихових закона о немешању. Упркос Докторовом аргументу да Господари времена треба да искористе своје велике моћи да помогну другима, осуђен је на изгнанство на Земљи 20. веку, при чему су га Господари времена присилили на регенерацију у Трећег Доктора. Џејми и Зои су враћени у своје време, а њихова сећања на све осим на њихов први сусрет са Доктором су избрисана, док је тајна ТАРДИС-а одузета Доктору.

Сезона 6Б Због појављивања наизгледних недоследности у континуитету у Траутоновим каснијим наступима (нарочито у серијалу Два Доктора), појавиле су се теорије међу обожаваоцима да су Господари времена користили Другог Доктора као свог агента након догађаја у Ратним играма (1969), те да он није одмах био регенерисан нити послат у изгнанство на Земљу. Овај модел континуитета познат је као „Сезона 6Б”. Поред тога, иако Ратне игре никада нису приказале саму Докторову регенерацију, она је након тога приказан у стрипу TV Comic, који је обрађивао авантуре прогнаног Доктора на Земљи, пре него што је у стрипу под насловом The Nightwalkers приказано како Доктора у ТАРДИС увлаче оживљена страшила, што му је омогућило да промени изглед. Регенерација Другог Доктора је такође приказана у фан-филму Devious, у коме је Џон Пертви глумио и последњи пут се појавио као Трећи Доктор.

Према уреднику сценарија Роберту Холмесу, мисије Другог Доктора за Господаре времена одиграле су се пре догађаја у Ратним играма: „Они су 'подметнули' Траутоновом Доктору разне ствари, натерали га да уради задатке ствари за њих, а онда га извели пред суд.”

Личност Други Доктор је добио надимак „Космичка скитница” пошто је изгледао много неуредније и детињастије од своје прве инкарнације.

Живахан, оштроуман и увек неколико корака испред својих непријатеља, понекад је могао да буде прорачунати сплеткарош који не само да би манипулисао људима зарад већег добра, већ би се понашао попут трапаве будале како би други потценили његове праве способности. Један пример је у Гробници Киберљуди (1967), где, упркос његовим упозорењима да се не отвара насловна гробница, он исправља прорачун шифре злог логичара Ерика Клига како би отворио гробницу иза Клигових леђа. Ово омогућава да се гробница отвори тако да је Доктор могао да разоткрије планове Клига и Киберљуди и да их порази.

Понекад његова манипулација онима око њега може да скрене на мрачну територију. У серијалу Зло Далека (1967), он је хладно изманипулисао Џејмија како би покушао да спасе Викторију (чиме покреће испитивања „људског фактора”) и није показао много саосећајања када је Едвард Вотерфилд покушао да се извини за своју сарадњу са Далецима. Касније у причи чини се да га је „далечки фактор” претворио у менталног Далека, иако он на крају открива да се само претварао. У серијалу Непријатељ света (1968), док је опонашао негативца Саламандера, његовог двојника, Други Доктор је испитивао Џејмија и Викторију а да они нису знали да је то он, провоцирајући их све док га нису умало физички напали. У следећој причи, Мрежа страха, он се наизглед помирио са планом Велике интелигенције да му исцеди ум и одупире се покушајима спасавања — а тек касније се испоставило да је планирао да обрне тај процес. Упркос његовој надмености и склоности ка паници када догађаји измакну контроли, Други Доктор је увек деловао херојски и морално у својој жељи да помогне онима у невољи.

Други Доктор се доводи у везу са фразама „Кад кажем трчи — трчи!” и „О, тетко моја драга!” (иако потоњу први пут изговара у једном од својих последњих серијала, Кротони) — и познат је по томе што повремено свира кљунасту флауту.

Изглед Траутонов костим настао је као резултат разговора између самог глумца, продуцента Инеса Лојда и уредника сценарија Џерија Дејвиса. Носио је црни фрак, неколико бројева већи, преко светлоплаве кошуље са крагном на дугмад. Горње дугме је било откопчано, али је врх кошуље држала сигурносна игла причвршћена за машну у стилу Винстона Черчила. Носио је веома широке панталоне, које су држали црвени трегери са звездама, месецима и цветовима, или бели трегери са тамноплавом пругом по средини. У своје прве две приче носио је наранџасто-црне панталоне на коцкице, а касније смеђе панталоне у „houndstooth” шарама. Такође је често носио цилиндар и тамно смеђе чизме. Глумац је негирао тврдње да је његова карактеристична густа црна коса била перика.

У причама смештеним у хладнија окружења, Траутон је носио плашт (серијали Горштаци и Гробница Киберљуди) или кратку бунду (серијали Ужасни снежни људи и Пет Доктора).

Стил прича Са доласком млађег Доктора и променом укуса публике, период Другог Доктора обележио је бржи темпо и склоност ка хорор причама у стилу „чудовишта недеље”, док су чисто историјске пустоловине, које су биле чест мотив Хартнелове ере, престале након серијала Горштаци, јединим представником тог жанра у Траутоновој ери. Иако је Траутонов Доктор и даље посећивао прошлост Земље, увек би наишао на неке ванземаљце, као што су Далеци или Ледени ратници. Такође, током овог периода серија је почела да трпи критике због свог наводно насилног и застрашујућег садржаја.

Као и код његовог претходника, све оригиналне епизоде ​​Другог Доктора биле су црно-беле. Каснија гостовања у серијалима Три Доктора (1972–73) и Два Доктора (1985), као и епизоди „Пет Доктора” (1983) била су у боји. Међутим, период Траутоновог Доктора остао је познатији по ономе што не постоји него по ономе што постоји, јер је BBC избрисао многе епизоде ​​у којима се појављује Други Доктор.

Од Траутонове прве две сезоне у целости су сачуване само две приче — Гробница Киберљуди (1967) и Непријатељ света (1968); десет прича постоји само делимично (углавном са једном или две сачуване епизоде од укупно 4 или 6), а четири су изгубљене у целини: његова прва прича, Моћ Далека (1966), Џејмијева прва пустоловина, Горштаци (1966–67), Ужас Мекре (1967) и Викторијина последња авантура, Бес из дубине (1968). Од та четири серијала, сви осим Горштака су касније реконструисани у анимираној форми за потребе видео-издања 21. века, користећи преживели аудио запис.

Каснија појављивања Други Доктор се вратио у серију у три наврата: 1973. за специјал поводом 10. годишњице серије, Три Доктора (у којем се такође вратио Вилијам Хартнел као Први Доктор), 1983. у специјалу поводом 20. годишњице, Пет Доктора, и још једном 1985. у серијалу Два Доктора.

Остала помињања