Психологија заједнице се бави заједницом као јединицом проучавања. Ово је у супротности са већином психологије која се фокусира на појединца. Психологија заједнице такође проучава заједницу као контекст за појединце у њој,. John Wiley and Sons, 2008 и односе појединца према заједници и друштву. Психолози у заједници настоје да разумеју функционисање заједнице, укључујући квалитет живота особа унутар група, организација и институција, заједница и друштва. Они имају за циљ да унапреде квалитет живота кроз колаборативно истраживање и акцију.Dalton, J.H., Elias, M.J., & Wandersman, A. (2001). "Community Psychology: Linking Individuals and Communities." Stamford, CT: Wadsworth. Психологија заједнице користи различите перспективе унутар и ван психологије како би се позабавила питањима заједница, односа у њима и сродним ставовима и понашањима људи.
Рапорт (1977) разматра перспективу психологије заједнице као еколошке перспективе на уклапање особе и окружења (ово је често повезано са радним окружењем) које је фокус проучавања и деловања уместо покушаја да се промени личност појединца или окружење када сматра се да појединац има проблем.Rappaport, J. (1977). "Community Psychology: Values, Research, & Action." New York: Holt, Rinehart & Winston.
Уско повезане дисциплине укључују праксу у заједници, еколошку психологију, психологију животне средине, критичку психологију, међукултуралну психологију, социјалну психологију, политичке науке, јавно здравље, социологију, социјални рад, примењену антропологију и развој заједнице.(1-2), 9-21.
У Сједињеним Државама, психологија заједнице је израсла из покрета за ментално здравље у заједници, али је драматично еволуирала како су рани практичари укључили своја схватања политичких структура и других контекста заједнице у перспективе услуга клијентима.Levine, M., & Perkins, D.V. (1997). "Principles of Community Psychology (2nd Ed)". New York: Oxford University Press. Међутим, у другим регионима има другачије порекло. У великом делу Латинске Америке, на пример, развила се из социјалне психологије, као одговор на „кризу социјалне психологије“ и потрагу за психолошком теоријом и праксом релевантном за друштвене проблеме региона.Montero, M. & Serrano García, I. (2011). Historias de la psicología comunitaria en América Latina: Participación y transformación. Paidós.
Друштво за истраживање и акцију заједнице Одсек 27 Америчког психолошког удружења је одсек за психологију заједнице АПА-е, назван Друштво за истраживање и акцију заједнице (ДИАЗ). Мисија Друштва је следећа:
Веб страница ДИАЗ има ресурсе за подучавање и учење психологије заједнице, информације о догађајима на терену и везаним за истраживање и акцију, како се укључити и додатне информације о терену, члановима и програмима основних и постдипломских студија из психологије у заједници.
Историја психологије заједнице у САД Током 1950-их и 1960-их, многи фактори су допринели почетку психологије заједнице у САД. Неки од ових фактора укључују:
Одмак од друштвено конзервативних, индивидуално фокусираних пракси у здравственој заштити и психологији у прогресивни период који се бави питањима јавног здравља, превенције и друштвених промена након Другог светског рата и све већег интересовања социјалних психолога за расне и верске предрасуде, сиромаштво и друга друштвена питањаLevine, M., Perkins, D.D., & Perkins, D.V. (2005). Principles of community psychology: Perspectives and Applications (3rd Edition). New York: Oxford University Press. (p. 64-69) Уочена потреба већег лечења менталних болести за ветеране Психолози доводе у питање вредност саме психотерапије у лечењу великог броја људи са менталним болестима Развој центара за ментално здравље у заједници и деинституционализација особа са менталним болестима у њихове заједнице
Конференција Свампскот 1965. године, неколико психолога се састало да разговарају о будућности менталног здравља заједнице, као и да разговарају о питању укључивања само у проблеме менталног здравља уместо заједнице у целини. Конференција Свампскот се сматра родним местом психологије заједнице. Објављени извештај са конференције позива психологе у заједници да буду политички активисти, агенти друштвених промена и „концептуализатори учесника“.
Теорије, концепти и вредности у психологији заједнице
Еколошки нивои анализе Џејмс Кели (1966; Трикет, 1984) развио је еколошку аналогију која се користи за разумевање начина на који су окружења и појединци међусобно повезани. За разлику од еколошког оквира који је развио Бронфенбренер (1979), фокус Келијевог оквира није био толико на томе како различити нивои животне средине могу утицати на појединца, већ на разумевању како људске заједнице функционишу. Конкретно, Кели сугерише да постоје 4 важна принципа који управљају људима у окружењу:
адаптација: тј. да је оно што појединци раде адаптивно с обзиром на захтеве околног контекста. То је двосмерни процес: појединци се прилагођавају ограничењима и квалитету окружења, док се окружење прилагођава својим члановима Примери: Што се тиче прилагођавања појединца, узмимо на пример када се појединац прилагођава захтевима новог посла, прилагођава се том окружењу учећи или стичући све неопходне вештине које су им потребне за добро обављање својих задатака. На еколошкој страни адаптације, можемо замислити различите ситуације које укључују породицу, као што је рођење детета, нови посао родитеља или када деца похађају факултет и одсељавају се од куће; у свим овим случајевима окружење се по потреби прилагођавало променама у својим члановима сукцесија: свако окружење има историју која је створила тренутне структуре, норме, ставове и политике, и свака интервенција у окружењу мора ценити ову историју и разумети зашто тренутни систем постоји у облику у којем постоји. Овај принцип се примењује на породице, организације и заједнице; даље, импликација запажања и разумевања сукцесије у овим јединицама је да психолози морају разумети историју те јединице (породице, организације или заједнице) пре него што покушају да спроведу план интервенције циклус ресурса: свако окружење има ресурсе које треба идентификовати и могућности за развој нових ресурса; перспектива ресурса наглашава фокус на снаге појединаца, група и институција унутар окружења и већа је вероватноћа да ће интервенције успети ако се надовезују на такве постојеће снаге, уместо да уводе нове спољне механизме за промену. Постоје лични ресурси који укључују индивидуалне таленте, снаге или специјалности, као и друштвени ресурси као што су заједничке норме, уверења или вредности; даље, аспекти физичког окружења могу се сматрати ресурсима, као што су мирна места за одмор, библиотека и други квалитети простора посебно међузависност: подешавања су системи и свака промена једног аспекта окружења ће имати последице по друге аспекте окружења, тако да свака интервенција треба да предвиди свој утицај на цело окружење и да буде спремна за нежељене последице. Када погледамо школу, на пример, као пример из стварног света, међузависни делови укључују: ученике, наставнике, администраторе, родитеље ученика, наставнике и особље (секретарице, домара, саветнике, медицинске сестре), чланове одбора и пореске обвезнике
Промена првог и другог реда Пошто психолози у заједници често раде на друштвеним питањима, они често раде на позитивним друштвеним променама. Вацлавик и сарадници (1974) праве разлику између промене првог и другог реда и како је промена другог реда често у фокусу психологије заједнице.Watzlawick, P., Weakland, J., & Fisch, R. (1974). "Change: Principles of problem formation and problem resolution." New York: Norton.
промена првог реда: позитивно мењање појединаца у окружењу у покушају да се реши проблем промена другог реда: брига о системима и структурама укљученим у проблем како би се прилагодила особа-окружење
Као пример тога како се ове методе разликују, размотрите бескућништво. Промена првог реда за „поправљање“ бескућништва била би пружање уточишта једном или већем броју бескућника. Промена другог реда била би решавање питања у политици у вези са приступачним становањем.
Превенција и промоција здравља Психологија заједнице наглашава принципе и стратегије превенције друштвених, емоционалних проблема и проблема у понашању, као и промоцију здравља и здравља на нивоу појединца и заједнице, позајмљене из јавног здравља и превентивне медицине, а не пасивни медицински модел заснован на лечењу. Посебно се истиче универзална, селективна, примарна и индикована или секундарна превенција (рана идентификација и интервенција). Допринос психологије заједнице науци о превенцији био је значајан, укључујући развој и евалуацију Програма за почетак.
Оснаживање Један од циљева психологије заједнице је оснаживање појединаца и заједница које су маргинализоване од стране друштва.
Једна од дефиниција термина је „намерни, стални процес усредсређен на локалну заједницу, који укључује међусобно поштовање, критичко размишљање, бригу и групно учешће, кроз који људи којима недостаје једнак удео ресурса добијају већи приступ и контролу над тим ресурсима“.Zimmerman, M.A. (2000). Empowerment Theory: Psychological, Organizational and Community Levels of Analysis. "Handbook of Community Psychology," 43–63. Рапапортова (1984) дефиниција укључује: „Оснаживање се посматра као процес: механизам помоћу којег људи, организације и заједнице овладавају својим животима.. 3, 1–7.
Иако је оснаживање имало важно место у истраживању психологије заједнице и литератури, неки су критиковали његову употребу. Ригер (1993), на пример, указује на парадоксалну природу оснаживања као мушког, индивидуалистичког конструкта који се користи у истраживању заједнице. Психолог заједнице Гај Холмс критиковао је оснаживање као нејасан концепт препун онога што је Волф Волфенсбергер назвао „висока вредност лудости“, тј. модеран израз који различитим људима значи различите ствари, и на крају значи све и ништа. Сигурно би се мало психолога у заједници сложило са Маом да 'моћ расте из цеви пиштоља.'
Током 1990-их, парадигма подршке и оснаживања (Рацино, 1992) је предложена као организациони концепт који би заменио или допунио претходну парадигму рехабилитације, и да би се признале различите групе и рад у заједници у настајању друштвених дисциплина.1 A comparison of the rehabilitation, independent living and support paradigms. (p.7) Personnel Preparation in Disability and Community Life: Toward Universal Approaches to Support. Springfield, IL: Charles C. Thomas Publishers. at amazon.com
Социјална правда Основна вредност психологије заједнице је тражење социјалне правде кроз истраживање и акцију. Психолози у заједници често се залажу за једнакост и политике које омогућавају добробит свих људи, посебно маргинализоване популације. На пример, у мају 2019. године у граду Брајтон и Хоув - Унфрамед Ливес је био догађај о бескућницима и штедњи.
Разноликост Друга вредност психологије заједнице укључује прихватање различитости. Раппапорт укључује разноликост као дефинишући аспект ове области, позивајући на истраживање да се ради у корист различитих популација у стицању једнакости и правде. Ова вредност се види кроз већи део истраживања спроведених са заједницама без обзира на етничку припадност, културу, сексуалну оријентацију, статус инвалидитета, социоекономски статус, пол и године.
Индивидуално благостање Индивидуални веллнесс је физичко и психичко благостање свих људи. Истраживања у психологији заједнице фокусирају се на методе за побољшање индивидуалног здравља, посебно кроз превенцију и промене другог реда.
Учествовање грађана