Сер Кир Родни Стармер (; Лондон, 2. септембар 1962) британски је политичар и баристер. Био је на функцији премијера Уједињеног Краљевства од 2024. до 2026. године. Такође је био лидер Лабуристичке партије од 2020. до 2026. године. Био је члан парламента за Холборн и Сент Пенкрас од 2015. до 2026. године. Претходно је био директор Јавног тужилаштва од 2008. до 2013. године.
Стармер је рођен у Лондону, а одрастао у Сарију, где је похађао гимназију. Дипломирао је право на Универзитету у Лидсу 1985. године и завршио постдипломске студије грађанског права на Универзитету у Оксфорду 1986. године. Након што је позван у адвокатску комору, Стармер се претежно бавио пословима кривичне одбране, специјализући се за питања људских права. Именован је за Краљичиног саветника 2002, а 2008. је постао директор Јавног тужилаштва и шеф Краљевске тужилачке службе. Ове функције је обављао све до 2013. године. По завршетку петогодишњег мандата на месту директора Јавног тужилаштва, проглашен је за витеза 2014. године.
Стармер је изабран у Доњи дом британског парламента на општим изборима 2015. године. Подржао је кампању за останак у ЕУ на референдуму о чланству у Европској унији 2016. године и залагао се за други референдум о Брегзиту. Служио је под Џеремијем Корбином као секретар за Брегзит у сенци, а након Корбинове оставке након пораза лабуриста на општим изборима 2019. године, Стармер га је наследио победом на изборима за лидера странке 2020. године. Као лидер опозиције, померио је Лабуристе ка политичком центру и нагласио елиминацију антисемитизма унутар странке. Његова странка је остварила значајне добитке на локалним изборима 2023. и 2024. године усред значајног пада броја чланова у претходним годинама.
Стармер је предводио лабуристе до убедљиве победе на општим изборима 2024. године, окончавши 14 година конзервативне владе са најмањим уделом гласова од било које већинске владе од почетка вођења евиденције 1830. године. Под Стармеровим премијерским мандатом, његова влада је укинула зимска плаћања горива за неке пензионере, спровела програм превременог пуштања на слободу за хиљаде затвореника како би се смањила пренатрпаност затвора и решила неколико штрајкова у јавном сектору. Покренуо је Команду за безбедност граница како би заменио план за азил у Руанди и Национални програм за сузбијање насилних нереда након националних нереда 2024. године, и основао је Great British Energy. Стармер је ограничио визне услове и затворио легалне миграционе руте, како је наведено у белој књизи о миграцији његове владе. Његова влада је такође најавила промене система планирања, права радника и закупаца, повећање минималне зараде и инвестиције у нову нуклеарну електрану. У спољној политици, Стармер је наставио подршку Украјини у руско-украјинском рату и Израелу у рату у Гази – међутим, касније током рата позвао је на прекид ватре и формално признао Државу Палестину. Његова влада је преговарала о споразумима о слободној трговини са Индијом, Европском унијом и Сједињеним Државама и фокусирала се на побољшање односа са Кином.
Стармер се показао непопуларним међу британском јавношћу. Његов нето рејтинг одобравања је почео благо позитивно, али је током његовог премијерског мандата пао на просечно -46% до новембра 2025. године; анкета Ипсоса тог месеца показује да је био најмање популаран премијер од почетка евиденције 1977. године. Стармер је такође председавао током периода велике непопуларности према лабуристима и периода одласка левице из странке (конкретно, у Зелену странку), при чему се странка суочила са рекордним изборним губицима током локалних избора 2025. и 2026. године, што је кулминирало кризом лидерства и његовом оставком. Стармер је поднео оставку краљу Чарлсу III 20. јула 2026. године. Наследио га је Енди Бернам, бивши градоначелник Ширег Манчестера.
Рани живот и образовање Стармер је рођен 2. септембра 1962. у лондонском насељу Садарк. Одрастао је у граду Окстед у Сарију. Он је друго од четворо деце медицинске сестре Џозефине (девојачког презимена Бејкер) и произвођача алата Роднија Стармера. Његова мајка је имала Стилову болест. Његови родитељи су били присталице Лабуристичке партије, и наводно су га назвали по првом парламентарном лидеру странке, Киру Хардију, иако је Стармер 2015. изјавио да не зна да ли је то истина.
left|thumb|Гимназија Рајгејт, коју је Стармер похађао Он је положио испит 11-плус и уписао гимназију Рајгејт, тада добровољно селективну гимназију. Школа је претворена у независну школу која се плаћа 1976. године, док је он био ученик. Услови ове промене били су такви да његови родитељи нису били обавезни да плаћају његово школовање док није напунио 16 година, а када је стигао до те тачке, школа, сада добротворна, доделила му је стипендију која му је омогућила да тамо заврши школовање без родитељског доприноса. Предмети које је одабрао за специјалистичке студије у последње две године у школи били су математика, музика и физика, на којима је постигао А ниво успеха. Међу његовим колегама из разреда били су музичар Норман Кук (-{Fatboy Slim}-), уз кога је Стармер ишао на часове виолине; Ендру Купер, који је касније постао пер Конзервативне партије; и будући конзервативни новинар Ендру Саливен. Према Стармеру, он и Саливан су се „размимоилазили око свега ... политике, религије. Било чега.”
У својим тинејџерским годинама, Стармер је био активан у лабуристичкој политици; он је био члан Младих социјалиста Лабуристичке партије са 16 година. Кир је био млађи извођач у Гилдхол школи за музику и драму до своје 18. године и свирао је флауту, клавир, блок флауту и виолину. Почетком 1980-их, Стармера је полиција ухватила како илегално продаје сладолед док је покушавао да заради новац током одмора на француској ривијери. Избегао је инцидент без казне, осим што су му запленили сладолед. Стармер је студирао право на Универзитету у Лидсу, постао је члан универзитетског Лабуристичког клуба и дипломирао са почастима прве класе и дипломом права 1985. године, поставши први члан његове породице који је дипломирао. Он је похађао је постдипломске студије на колеџу Сент Едмунд Хол у Оксфорду, дипломирао је на Универзитету у Оксфорду у области грађанског права 1986. године. Од 1986. до 1987. Стармер је био уредник Социјалистичких алтернатива, троцкистичког радикалног часописа. Часопис је издавала организација под истим именом, која је представљала британску секцију Међународне револуционарне марксистичке тенденције.. Includes archive of Socialist Alternatives.
Правна каријера Баристер Стармер је постао баристер 1987. у адвокатској комори Мидл Темпл, а тамо је постао и бенчер (старији члан коморе) 2009. године. Служио је као правни заступник за интересну групу -{Liberty}- до 1990. године. Стармер је био члан Даути Стрит Чејмберса од 1990. па надаље, првенствено радећи на питањима људских права. Док је радио у поменутој комори, упознао је своју будућу супругу Викторију Александер, адвоката која је радила на истом случају.
Стармер је био примљен у адвокатску комору у неколико карипских земаља, где је бранио осуђенике осуђене на смртну казну. Године 1999. Стармер је био млађи адвокат на жалби Лија Клега, војника осуђеног за убиство. Стармер је помагао Хелен Стил и Дејвиду Морису у случају Маклибел, у суђењу и жалбеном поступку пред енглеским судовима, а заступао их је и на Европском суду. Стармер је именован за Краљичиног саветника 9. априла 2002, са 39 година. Исте године постао је заједнички шеф Даути Стрит Чејмберса. Године 2005. Стармер је изјавио: „Постао сам Краљичин саветник, што је чудно јер сам често предлагао укидање монархије”.
Стармер је био саветник за људска права у Полицијском одбору Северне Ирске и Удружењу главних полицијских службеника, а такође је био и члан саветодавног одбора за смртну казну Канцеларије за спољне послове, Комонвелт и развој од 2002. до 2008. године. Одбор Северне Ирске био је важан чинилац зближавања заједнице након Споразума из Белфаста, а Стармер је касније навео свој рад при полицији у Северној Ирској као кључни утицај на његову одлуку да настави политичку каријеру: „Неке од ствари за које сам мислио да је било потребно да се промене у полицијским службама постигли смо брже него што смо постигли у стратешким парницама... Боље сам схватио како се можете променити ако будете унутра и задобијете поверење људи”.
Директор Јавног тужилаштва thumb|upright=0.75|Стармер као директор Јавног тужилаштва|left
У јулу 2008. године, Патриша Скотланд, државни тужилац Енглеске и Велса, именовала је Стармера за новог шефа Краљевске тужилачке службе и директора Јавног тужилаштва. Он је преузео дужност од Кена Макдоналда, који је јавно подржао његово именовање, 1. новембра 2008. године. Сматрало се да ће Стармер ставити фокус на људска права у правни систем. Године 2011. увео је реформе које су укључивале „прво пробно саслушање без папирологије”. На овој позицији, Стармер се бавио знатним бројем великих случајева, укључујући случај убиства Стивена Лоренса.
У фебруару 2010, Стармер је објавио одлуку Краљевске тужилачке службе да кривично гони три посланика из редова лабуриста и једног конзервативца за прекршаје у вези са лажним предрачуном након скандала са парламентарним трошковима, од којих су сви проглашени кривима. Током нереда у Енглеској 2011, Стармер је приоритизирао брзо процесуирање изгредника у односу на дуге казне, за шта је касније сматрао да је помогло да се „ситуација врати под контролу”. У фебруару 2012, Стармер је најавио да ће Крис Хуне бити кривично гоњен због ометања тока истраге, рекавши у вези са случајем да „тамо где има довољно доказа не бежимо од кривичног гоњења политичара”. Године 2013, Стармер је најавио промене у начину на који се води истрага о сексуалном злостављању током операције Јутри, укључујући панел за разматрање историјских жалби.
Стармер је поднео оставку на место директора Јавног тужилаштва у новембру 2013. године, а заменила га је Алисон Сондерс. Од 2011. до 2014. Стармер је добио почасне дипломе на неколико универзитета, а именован је за витеза приликом новогодишњих почасти 2014. због заслуга у праву и кривичном правосуђу.
Рана политичка каријера Члан Парламента thumb|upright=0.75|Званични портрет као члан Парламента, 2017.
Стармер је у децембру 2014. године изабран за кандидата Лабуристичке странке за посланика у изборној јединици Холборн и Сент Панкрас, која је традиционално упориште лабуриста, након што је тадашњи посланик Френк Добсон одлучио да се повуче. Стармер је изабран на општим изборима 2015. године са већином од 17.048 гласова (52,9%). Поново је изабран на општим изборима 2017. године са повећаном већином од 30.509 гласова (70,1%), на општим изборима 2019. године са смањеном већином од 27.763 гласова (64,9%) и на општим изборима 2024. године са додатно смањеном већином од 18.884 гласова (48,9%).
Током референдума о чланству у Европској унији 2016. године, Стармер је подржао кампању „Британија јача у Европи”, која се залагала за останак Уједињеног Краљевства у Европској унији (ЕУ). Као члана парламентарних група Лабуристички пријатељи Израела и Лабуристички пријатељи Палестине и Блиског истока, Стармера су бројни активисти позвали да се кандидује на изборима за лидера Лабуристичке партије 2015. године након оставке Еда Милибанда на место лидера Лабуристичке партије након пораза лабуриста на општим изборима 2015. године; он је то одбио, наводећи као разлог своје релативно мало политичко искуство у том тренутку. Током избора за лидера, Стармер је подржао Ендија Бернама, који је завршио на другом месту, иза Џеремија Корбина.
Ресори у кабинету у сенци thumb|Џереми Корбин и Кир Стармер, 6. децембар 2019.