мини|десно|220п|Терироријални опсег Фрањевачке провинције Босне Сребрене почетком 18. века
Босна Сребрена (), односно Фрањевачка провинција Св. Крижа - Босна Сребрена () покрајина је Фрањевачког опсервантског реда ( / OFM Obs.) која обухвата фрањевачке самостане и друге установе тог реда на босанском (северном) подручју Босне и Херцеговине, а такође и поједине самостане истог реда у Србији. Седиште провинције налази се у Сарајеву. Почевши од 2022. године, на челу покрајине налази се провинцијал Здравко Дадић.Franjevačka provincija Sv. Križa - Bosna Srebrena
На територији Србије, под јурисдикцијом Босне Сребрене налази се фрањевачки самостан у Београду, са црквом Светог Анте Падованског,Bosna Srebrena: Beograd - samostan i župa sv. Ante Padovanskog као и фрањевачки самостан у Ђаковици, посвећен истом светитељу.Bosna Srebrena: Đakovica - samostan sv. Ante Padovanskog i župa sv. Petra i Pavla
Назив Назив Босна Сребрена, односно Босна Сребреничка () поред обласног имена (хоронима) Босна укључује и додатну одредницу, која се односи на стари фрањевачки самостан у Сребреници.
Историја мини|десно|240п|Босански фрањевац Антун Кнежевић са групом римокатолика (1870) Босна Сребрена је настала 1514. године, поделом дотадашње Босанске фрањевачке викарије () на два управна подручја. Прво је обухватало области под османском влашћу, добивши назив Викарија Босна Сребрена (), док је друго обухватало суседне области под угарском влашћу, добивши назив Викарија Босна-Хрватска (). Обе викарије су 1517. године уздигнуте на степен фрањевачких покрајина, односно провинција у саставу Фрањевачког опсервантског реда, чиме је створена Фрањевачка провинција Босна Сребрена.
Током 16. и 17. века, фрањевци Босне Сребрене су развили живу пасторалну и мисионарску активност у разним српским и осталим јужнословенским областима под османском влашћу, тако да се територијални опсег ове фрањевачке провинције знатно проширио, укључујући и просторе османске Угарске.
Током 18. века, упоредо са геополитичким променама и померањем државних граница, постепено се сужавао и опсег Босне Сребрене, која је 1735. године изгубила надлежност над подручјима која су током претходних ратова припала Млетачкој Далмацији, а потом је 1757. године изгубила и надлежност над подручјима која су раније припала Хабзбуршкој монархији.
Међу фрањевцима Босне Сребрене развио се плодан књижевно-богословски и историографски рад, првенствено на народном језику, уз употребу локалне варијанте ћириличког писма (босанчица).
Тадашњи католичко-православни односи између фрањеваца Босне Сребрене и јерархије Српске патријаршије били су комплексни и оптерећеи честим споровима који су решавани и пред османским властима.
За време османске власти, међу фрањевцима Босне Сребрене развио се снажан осећај босанског регионалног идентитета, који се манифестовао у виду употребе босанских завичајних одредница за означавање регионалне припадности, што је дошло до посебног изражаја и у потоњој делатности босанског фрањевца Антуна Кнежевића (1834-1889).
Насупрот томе, за време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878-1918), интензивиран је рад на промовисању хрватског идентитета, у виду "političke kroatizacije" босанскохерцеговачких римокатолика. Носилац таквих појава била је новоустановљена Врхбосанска надбискупија (1881) на челу са надбискупом Јосипом Штадлером (1881-1918) чији су односи са босанским фрањевцима били оптерећени честим споровима око управних и црквено-политичких питања.
Током 19. века међу фрањевцима у херцеговачком делу Босне Сребрене појавиле су се тежење ка одвајању, а коначна подела озваничена је 1892. године, стварањем посебне Херцеговачке фрањевачке провинције.Hercegovačka franjevačka provincija Uznesenja Blažene Djevice Marije
За време Другог светског рата (1941-1945), део фрањеваца Босне Србрене подржао је успостављање усташке власти на босанскохерцеговачким просторима који су укључени у састав Независне Државе Хрватске, а поједини босански фрањевци учествовали су и у прогону православних Срба. Међу најпознатијим заговорницима и спроводиоцима геноцидне политике НДХ према српском народу био је злогласни босански фрањевац Мирослав Филиповић (редовничко име Томислав), један од заповедника концентрационог логора Јасеновац, који је 1942. године због својих злочина избачен из Фрањевачког реда.
Самостани У саставу Фрањевачке провинције Босне Сребрене налази се двадесетак активних самостана, међу којима посебан исоријски значај имају стари фрањевачки самостани, настали током средњовековног или потоњег османског периода.Samostani Bosne Srebrene
Види још Ахднама Католичка црква у Босни и Херцеговини Хрвати у Босни и Херцеговини Кроатизација Срби католици
Референце
Литература
Спољашње везе Franjevačka provincija Sv. Križa - Bosna Srebrena (званичне странице)
Категорија:Католицизам у Босни и Херцеговини Категорија:Фрањевци Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Босне и Херцеговине у новом вијеку Категорија:Срби католици