Стојан Максимовић (Суботица, 1934 — Бостон, 20. фебруар 2024) био је југословенски и српски архитекта. Широј јавности је најпознатији као пројектант Сава центра.
Биографија
Рођен је 1934. године у Суботици. Основну школу похађао је у родном граду, Београду и Вршцу. Године 1945. уписао је Ваљевску гимназију, а завршио ју је 1952. године. Сматрао је себе Ваљевцем, јер је провео кључне године живота у том граду, које су га како је навео обликовале.Graditelj Sava Centra revija.kolubara.info 5. 3. 2016.
Од 1987 живео је у Бостону, заједно са супругом Мирјаном Максимовић, такође архитектом.
Године 2006. објављен је књига под називом Монографска публикација Стваралаштво - Стојан Максомовић у издању Центра вам, о животу и делу Максимовића.Monografska publikacija Stvaralaštvo - Stojan Maksimović mikroknjiga.rs 21. 2. 2024.
Преминуо је 20. фебруара 2024. године у Бостону.Umro arhitekta Stojan Maksimović: Sava Centar ostao iza njega blic.rs 20. 2. 2024.
Каријера
Године 1956. завршио је Архитектонски факултет у Београду, службовао у Урбанистичком заводу града Београда, а од 1970. до 1982. у Дирекцији за изградњу и реконструкцију Београда.
Краће време провео је на на специјализацији у Минхену радећи на Архитектонском факултету у атељеу професора Јозефа Видемана. Као афирмисан стваралац, у напону стваралачке снаге одлази из СФРЈ и наставља стручну делатност у Кувајту, где је од 1980. до 1985. године, као руководилац међународног мултидисциплинарног тима од 18 архитеката, ради на свим елементима великог пројекта Конгресног центра и Бајан парка.
Максимовић се из Кувајта вратио у Београд 1985. године, након чега је окружно јавно тужилаштво је у јуну исте године отворило истрагу о неправилностима у пословању у Кувајту. Истрага је постала позната као Афера Рад. У мају 1987. године, у склопу ове истраге, подигнута је оптужница против Максимовића, али је одбачена у марту 1989. године. Након подизања оптужнице, Максимовић је са породицом напустио земљу, и никад се није враћао.
Без среће да тај велики подухват буде остварен, наставља каријеру у Минхену, у фирми Леонард Мол, GMBH, а од 1987. у Сједињеним Државама. Тамо се прикључује заједници архитеката ТАК (-{The Architects Collaborative}-), познатој по В. Гропиусу, остваривши, поред осталог, Универзитетску библиотеку у Бостону. После банкротства ТАК-а 1992. године, Максимовић оснива властити архитектонски студио Стојан Максимовић Наханту, Масачусетс (САД). Бавио се архитектонским пројектовањем стамбених и јавних грађевина, а на почетку каријере и урбанистичким пројектовањем.
Вишестраност његове уметничке личности доказује и то да се бавио акварелним сликарством.
За своја појединачна дела награђен је савезном наградом дневног листа Борба (1977), Октобарском наградом града Београда (1977), а за укупан опус највећим колегијалним признањем Савеза архитеката Србије – Великом наградом за архитектуру, 1990. године.Maksimović, Stojan aas.org.rs 21. 2. 2024.Велика награда архитектуре u-a-s.rs 21. 2. 2024.
Одабрани радови
Архитектонска остварења
Ресторан “Ушће” на левој обали Саве у Београду (1960–63) Зграда Скупштине општине Нови Београд (1961–73) Зграда В. општинског јавног тужилаштва у Устаничкој број 14 у Београду (1965–68) Сава центар у Београду (1977)Ko je bio Stojan Maksimović? Izgradio je simbol Beograda koji i danas traje biznis.telegraf.rs 20. 2. 2024. Хотел Интерконтинентал у Београду (1979) Стамбена зграда на углу Јужног булевара и Максима Горког у Београду (1971–74) Стамбене зграде у низу у Струмичкој улици у Шумицама у Београду (1972–74) Спортски центар „Врачар” између Улице Р. Кораћа и Кнеза од Семберије у Београду (1967–69) Стамбени солитер у Милешевској улици број 51 у Београду Породичне куће у Мугеби на Истарској ривијери (1977) Породичне куће у Пало Алту (1998) Студентски центар Вилијам и Мери у Вилијамсбургу Сопствена породична кућа у Наханту (1996)
Урбанистички пројекти
Реконструкција центра Скопља (у тиму, 1965) Детаљни урбанистички пројекат реконструкције Булевара војводе Степе у Београду (1967) Урбанистички план реконструкције блока између улица Делиградске, Тиршове, Краља Милутина и Бирчанинове у Београду (са М. Јакшић, 1967) Урбанистичко (са Д. Кадовић, 1967) и архитектонско решење XI и XII месне заједнице на Врачару у Београду (1972–74) Урбанистичко решење реконструкције потеза од Калемегдана до Славије у Београду (са Б. Новаковићем, прва награда ex aequo, 1968) и др.
Референце
Литература
Спољашње везе Максимовић на сајту moma.org Биографија Максимовића на сајту Академије архитектуре Србије Стојан Максимовић, инжењер архитектуре : Како је настао Сава центар / Опрезно са Кувајћанима yugopapir.com
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Уметници из Суботице Категорија:Уметници из Ваљева Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Српски архитекти Категорија:Југословенски архитекти Категорија:Српски сликари Категорија:Студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду Категорија:Добитници Октобарске награде града Београда