мини|Птице и цвеће пролећа и лета, Кано Еино десно|мини| Два паравана са тигровима уплашеним олујним змајем, рад Кано Санракуа, 17. век, сваки је 1,78 × 3,57 метара.Analysed at Watson, 44; following Chinese convention, the smaller female tiger has spots. мини|Временски оквир рада и односи кано уметника
је једна од најпознатијих школа јапанског сликарства. Сликарска школа Кано је представљала доминантан сликарски стил, од касног 15. века до периода Меиђи који је почео 1868, када се школа поделила на много различитих грана. Продица Кано произвела је низ великих уметника током неколико генерација, чему се може придружити велики број других уметника који су тренирали у радионицама школе. Неки уметници су склопили брак са члановима породице и променили имена, а други су усвојени. Према историчару јапанске уметности Роберту Триту Пејну, „другу породицу која је у директној крвној линији произвела толико генијалних људи .. било би тешко наћи."Paine, 177–178, 177 quoted
Школа је започела тако што је одражавала обновљени утицај кинеског сликарства, али је развила стил јарких боја, мотиви су били чврсто оцртани на велике плоче које су украшавале дворце племства, што је одражавало изразито јапанску традицију, док је у оквиру школе Кано такође настављено стварање монохроматских слика кистом, у кинеским стиловима.
Уживала је подршку шогуната, ефективно представљајући званичан уметнички стил, који је „у 18. веку готово монополизовао учење сликарства“.Paine, 177–178; Watson, 353 (quoted) Ослањао се на кинеску традицију књижевног сликарства научника-бирократа, али су сликари Кано били професионални уметници, веома великодушно плаћени ако су били успешни, а добијали су формалну радионичку обуку у породичној радионици, на сличан начин као европски сликари ренесансе или барока. Радили су углавном за племство, шогуне и цареве, покривајући широк спектар стилова, тема и формата. У почетку су били иновативни и у великој мери заслужни за нове врсте сликарства у Азучи-Момојама периоду (1573–1614), од 17. века уметници школе постају све конзервативнији и академски у свом приступу.
Један број слика школа које су још увек у Јапану укључене су у званичну Листу националног блага Јапана (слике). Многа друга дела школе су добила нижу ознаку Важна културна добра Јапана.
Галерија
Референце
Литература
"Masters of Mercy", Smithsonian, Sackler Gallery. Online exhibition Masters of Mercy Paine, Robert Treat, in: Paine, R. T. & Soper A, . Pelican History of Art, 3rd ed 1981, Penguin (now Yale History of Art), , Royal Academy of Arts/Weidenfeld & Nicolson
Спољашње везе Одељење за азијску уметност. „Школа сликања Кано“. У Хајлбрунској хронологији историје уметности. Њујорк: Музеј уметности Метрополитен, 2003 JANNUS / Каноуха
Категорија:Чланци који садрже текст на језику — јапански Категорија:Јапанска култура Категорија:Јапанско сликарство