мини|Застава Албаније Албанофилија је израз снажног интересовања или уважавања неалбанске особе за албански језик, албанску културу, албанску књижевност, албанску историју или албански народ.
Историја Јохан Ерих Тунман је у 18. веку подржавао теорију о аутохтоности Албанаца и такође је изнео неосновану теорију да су Албанци потомци Илира. Касније је Густав Мајер тврдио да је албански језик део индоевропске породице.
Године 2001, током сукоба у Македонији, немачки министар спољних послова Јошка Фишер је изјавио да албанско питање на Балкану није решено. Око 1912. Немачка и Аустрија су подржале независну Албанију, а у њој и градове као што су Парга, Тетово и Приштина.
Црногорска федералистичка странка била је једина странка у Црној Гори која је промовисала заједничку илирску теорију са Албанцима. Оснивач клерикофашистичког покрета црногорославље, Секула Дрљевић, промовисао је идеје о засебној црногорској етничкој припадности (идеје које постају екстремније током 1930-их), тврдећи да су Црногорци били Илири.
Познати албанофили Џорџ Гордон Бајрон, британски путник и филхелин Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар и књижевник Идит Дарам, британска уметница и антрополог Секула Дрљевић, црногорски политичар Николаје Јорга, румунски историчар и антрополог Стјепан Месић, хрватски политичар Лав Троцки, руски револуционар и марксиста Михаило Храбри, влашки краљ Милан Шуфлај, хрватски историчар и политичар
Политичке странке Демократска партија Демократска партија Албанаца Демократска унија за интеграцију Либерално-демократска партија Партија за демократско деловање Социјалдемократска партија Швајцарске Странка демократске акције Санџака
Види још Албанофобија
Референце
Категорија:Албанска култура Категорија:Албански национализам