Малоазијски Грци

Малоазијски Грци () су Грци пореклом из Мале Азије са дугом историјом и великим доприносом науци, култури, образовању и историјском развоју хеленизма од античких времена и Византије до данас. thumb|Малоазијски професори и дипломци евангелистичке школе у Смирни 1878. У револуцији 1821. године, у борби за Македонију и у свим грчким борбама учествовао је велик број малоазијских Грка. Пресељавања Грка из Мале Азије у Грчку су почела од маја 1914. године, пошто су се прогони на обалама Мале Азије појачали против грчког становништва. Из тог разлога, многи су побегли у Грчку. Последњих месеци 1918. године, након завршетка Првог светског рата, почео је повратак избеглица у Малу Азију. Конкретно, примирјем са Мудроса (1918) и искрцавањем грчке војске у Смирни (1919), неке избеглице које су остале у острвској и копненој Грчкој вратиле су се у Малу Азију, али како се испоставило привремено. После разорне малоазијске катастрофе 1922. године – која је била кулминација прогона и масакра током геноцида над малоазијским Грцима – и накнадне размене становништва 1923-1924, хиљаде малоазијских породица сада су се трајно населиле на грчкој територији. До потписивања Лозанског уговора 1923. године, број избеглих и пресељених малоазијских Грка био је приближно 1.500.000.Επτά Εκκλησίες της Μικράς Ασίας, 2008, FOUNDATION OF THE HELLENIC WORLD Π. Χρήστου, Ελληνική Πατρολογία τ. Δ’, εκδ. Κυρομάνος, Θεσ/νίκη 2006.Θ. Πιτταρά, Θεόδοτος Αγκύρας, εκδ. ΚΕ.Π.Ε., Αθήνα 2010.Γεωργίου Κλεάνθους Σκαλιέρη, Λαοί και φυλαί της Μικράς Ασίας : Μετά πινάκων και χαρτών, Αθήνα, 1922, ανατύπωση, Αθήνα, Ρήσος, 1991.

Апостол Павле је проповедао хришћанство у Малој Азији током своја три путовања. Такође је упутио три писма, Посланицу Ефесцима, Посланицу Колошанима и Посланицу Галатима малоазијским црквама у Ефесу, Колоси и Галатији.Ερμηνευτικά Σχόλια στην Αγία Γραφή: Καινή Διαθήκη, William MacDonald, Εκδόσεις "Ο Λόγος", 2008, σελ. 872 Јован Богослов у Откровењу, последњој књизи Новог завета, помиње седам малоазијских цркава, односно седам првих хришћанских заједница у западној Малој Азији које су постојале у Ефесу, Смирни, Пергаму, Тијатири, Сарду, Филаделфији. и Лаодикији. Такође, четири васељенска сабора одржана су у Малој Азији, као и многи локални сабори, који су обликовали православну доктрину.

Византијска Мала Азија

thumb|Исидор Милетски, малоазијски математичар, инжењер и архитекта, чије је најважније дело била Аја Софија у Цариграду. Малоазијски Грци заузимају веома важно место у дугој историји Византијског царства јер је полуострво Мала Азија била битан део Источног римског царства.

Поједине значајне византијске породице и династије воде порекло из Мале Азије, као што су нпр. породица Фока цара Нићифора II Фоке, аристократска породица Музалон, породица Светог Григорија Богослова, породица Василија Великог, породица Светог Григорија Паламе, браћа Никита Хонијат политичар и историчар и Свети Михаило Хонијат научник и митрополит атински итд.Φιλανθρωπινοί ή Φιλανθρωπηνοί Βυζαντινή αριστοκρατική οικογένεια μικρασιατικής καταγωγής

На војном и одбрамбеном нивоу, Мала Азија је са значајним генералима, бројним војницима и акритима допринела одржавању хиљадугодишњег курса Царства. Такође, у обнови Византијског царства после 1204. значајно су допринели Грци Мале Азије. Конкретно, Никејско царство, са седиштем у Никеји у Битинији у Малој Азији, била је једна од држава наследница Византијског царства коју је основала византијска аристократија након заузимања Константинопоља од стране крсташа током Четвртог крсташког рата, 13. априла, 1204. У том периоду седиште Васељенске патријаршије је такође пренето у Никеју. Године 1261. трупе Никејског царства успели су да поново заузму Константинопољ, збаце Латинско царство и поново успоставе Византијско царство. thumb|Храм Божанске Мудрости у Никеји, Мала Азија, где се састао Седми васељенски сабор 787. године. Малоазијски хеленизам је такође допринео очувању и ревитализацији културе Византијског царства, као и његовом економском напретку. Овај допринос је био већи од било које друге групе становништва. Истовремено, Мала Азија је била поље формирања разних духовних манифестација, попут православља код великих малоазијских отаца (остала је позната Теологија малоазијских отаца), византијско право и очување и унапређење старогрчког образовања.Γεωργίου Κλεάνθους Σκαλιέρη, Λαοί και φυλαί της Μικράς Ασίας : Μετά πινάκων και χαρτών, Αθήνα, 1922, ανατύπωση, Αθήνα, Ρήσος, 1991. У Малој Азији одржана су четири васељенска сабора, али и многи локални сабори. Први и Седми васељенски сабор одржани су у Никеји, у Битинији, 325. односно 787. године. Трећи васељенски сабор сазван је у Ефесу, у базилици Богородице, 431. године, а Четврти васељенски сабор сазвао је цар Маркијан и његова супруга Пулхерија 8. октобра 451. године у Халкидону.

Ремек дело градитеља из Мале Азије је храм Свете Софије у Цариграду, који су саградили у периоду 532-537, у време владавине Јустинијан I, инжењери Антемије из Трала и Исидор из Милета.

Мала Азија у Грчкој револуцији

Малоазијски градови су од самог почетка били у контакту са организаторима устанка. Организација Хетерија се брзо и у широким слојевима ширила, како у Цариграду, тако и у Смирни, Кидонији и Кападокији.

У Смирни је основано „Грчко трговачко друштво филозофа и филантропа“ чији је профит прикупљан за борбу. Михаил Нафти () је постављен за шефа, а његова супруга Киријаки Нафти () била је прва жена чланица Хетерије.Μικρασιατικά Χρονικά, Τόμοι 1-2, 1938, σελ. 117Φιλολογικός Σύλλογος Παρνασός, Παρνασσός, 1969, σελ. 202

мини|170px|Успење Пресвете Богородице дело познате везиље из Смирне, по имену Хриса Златовезено платно које је коришћено као барјак у Грчкој револуцији првобитно се налазило у порти манастира Света Лавра у Калаврити (). На њој је приказано Успење Пресвете Богородице и извезена је рукама познате везиље из Смирне, по имену Хриса. Ово дело је настало крајем 16. века и принето је заједно са другим заветним приносима манастиру Света Лавра у Калаврити, као прилог Грка из Смирне.

Непознати малоазијски донатор купио је барут из Смирне и Ајвалика и тајно га понудио борцима за независност средином марта 1821. Овим барутом је ослобођена Каламата. Укупно је купио 270 буради барута - по 12 унци - и шест шипки олова (свака полуга је 57 килограма). Драгоцени терет је превезен из Смирне бродом. Барут је стигао у Месини ноћу, а затим је на мазгама превезен до манастира у селу Недуса ().

Јонска фаланга ( или ) је била грчки регуларна војна јединица састављена углавном од Грка из Мале Азије (отуда и назив јонска). Формирана је и борила се током Грчке револуције 1821. године у разним биткама на Пелопонезу и у централној Грчкој.Εγκυκλοπαίδεια Πάπυρος Λαρούς Μπριτάννικα, τ.26Μεγάλη Ελληνική Εγκυκλοπαίδεια" τομ.ΙΓ΄, σελ.402

Малоазијски Грци су претрпели масакре, и разне злочине који су вршени над грчким становништвом, истовремено доприносећи току револуције. Масакри су се десили у Цариграду (1821), Смирни (1821), Мосхонизији и Ајвалику у Малој Азији (1821).

Данашњи Ајвалик (раније Кидонија), са 30.000 грчких становника уочи Грчке револуције, била је један од најважнијих економских и културних центара малоазијске грчке заједнице, одмах иза Смирне. Кидонију је уништила турска војска, која је ушла у град 2. јуна 1821. да се освети за спаљивање турског логора 27. маја у Ересосу на острву Лезбос. Они који су спасени побегли су у Псару и друга острва и Пелопонез и активно учествовали у борби.

Познати малоазијски борци Револуције 1821. били су научник Икесиос Латрис (1799—1881), Киријакос Алевизопулос, Петрос Вакалогу, итд. Μαρίνος Βρετός, Εθνικόν ημερολόγιον, Παρά τω Κ. Δραγούμη εκδότη της Πανδώρας, Εν Αθήναις, 1866 Димитриос Мошонизиотис, из Кидоније (Ајвалик) из Мале Азије, се истакао у заузећу замка Паламиди 30. новембра 1822. Међу ајваличким Грцима се издвајају јуначка петорица браће Писа, од којих Ефстратиос Писа, у својим „Мемоарима“ наводи пет хиљада погинулих у разним кидонским биткама.Μοσχονησιώτης Δημήτριος – Ο πρωταγωνιστής της άλωσης του Παλαμηδιού, ΑΡΓΟΛΙΚΕΣ ΕΙΔΗΣΕΙΣ, 24/11/2013

Међу малоазијским женама које су допринеле борби за независност истиче се Панораја Хаџикоста (), сиромашна Гркиња из Мале Азије која је донирала једини сребрни прстен и новчић који је имала. Упркос сиромаштву и личним тешкоћама са којима се суочавала, тим гестом постала је симбол пожртвованости у борби за грчку независност.

Малоазијци у отпору нацистичкој окупацији

Учешће Грка из Мале Азије у отпору током нацистичке окупације Грчке је било значајно. Најважније акције Националног отпора одвијале су се у областима и насељима где су се малоазијци настанили, као што су Кокинија и Кесарјани у Атини и Ксирокрини и Епталофос у Солуну. Дана 15. маја 1941. године у Епталофосу у Солуну основана је организација „Елефтерија“, која је била прва организација отпора у Грчкој.Καζάνας, Γιώργος (2 Μαΐου 2020). «Η Ξηροκρήνη της Αντίστασης». Εφημερίδα των Συντακτών. Ανακτήθηκε στις 9 Μαΐου 2020.

У солунском насељу Ксирокрини постојало је скровиште отпораша са штампаријом за издавање обавештења и информативног материјала, али су га нацисти открили и уништили. Дана 11. маја 1944. године, нацисти су погубили осам младих бораца отпора старости од 20 до 30 година.

Септембра 1944. године на централном тргу у месту Просечен док је област Драме и шире источне Македоније била под окупацијом Бугара, учитељ Константинос Казанас је заједно са Астериосом Астериадисом спустио бугарску заставу и подигао грчку заставу, упркос претњама окупатора. Овај догађај је осудио Константиноса Казанаса на затвор у Софији, али је био снажан ударац за фашистичке бугарске окупационе снаге и истовремено оживео морал грчких бораца и локалног становништва. У ствари, то је једино спуштање заставе Сила Осовине које се догодило по дану и на очиглед окупационих војних снага, у целој освојеној Европи.Ο Μικρασιάτης δημοδιδάσκαλος και αντιστασιακός Κώστας Καζάνας, ergasia-press.gr, 27/12/2020Πρωινός Τύπος, σελ. 4, 31/07/2020Παπαϊωάννου, Α. (2020). Η γυναίκα στην Εθνική Αντίσταση και στον Εμφύλιο: Το παράδειγμα της Λάρισας [Μεταπτυχιακή εργασία, Πανεπιστήμιο Δυτικής Μακεδονίας]. OpenArchives. https://www.openarchives.gr/aggregator-openarchives/edm/uowm/000126-1966

Мала Азија: Личности thumb|170px|Хомер Хомер (8. век пре нове ере), аутор поетских текстова Илијаде и Одисеје Херодот (484. п. н. е. - 425. п. н. е./410. п. н. е.) историчар, путник и географ 5. века пре нове ере из Халикарнаса, отац историје Хесиод, песник Страбон, географ и историчар Хипарх, астроном, географ и математичар, отац астрономије и оснивач тригонометрије Аполоније из Перге, геометар и астроном, један од највећих античких математичара Еудокс из Книда (~407- 335. п. н. е.) математичар, астроном и филозоф. Један од највећих математичара грчке антике. Гален, лекар и хирург, један од најзначајнијих истраживача у античкој медицини Херофил, лекар, један од најзначајнијих античких анатома Педаније Диоскорид, лекар, фармацеут и ботаничар Бијас из Приене, један од седам мудраца Грчке

Талес (640. или 624. п. н. е. - 546. п. н. е.) пресократски филозоф и један од седам античких мудраца Анаксимандар (611—546. п. н. е.) пресократски филозоф Анаксимен (око 585 - 525. п. н. е.) пресократов филозоф Хиподамус из Милета (око 498—408. п. н. е.) градски планер, архитекта Хераклит, филозоф Ксенофан, филозоф, теолог и песник Анаксагора, филозоф и математичар Леукип из Елеје, филозоф, зачетник атомизма Диоген из Синопе, филозоф, један од оснивача киничке филозофије Еубулид из Милета, филозоф Диодор Крон, филозоф, дијалектичар Ксенократ, филозоф Стратон, филозоф и физичар Клеант, стоички филозоф Хрисип, стоички филозоф Епиктет, стоички филозоф Метродор, филозоф епикурејац Диоген из Ојноанде, филозоф епикурејац Аркесилај, филозоф Аполоније Тијански, неопитагорејски филозоф Прокло, неопитагорејски филозоф Симплиције Киликијски, неопитагорејски филозоф Анакреонт, лирски песник Алкман, лирски песник Аратус, дидактички песник