250px|мини|десно|Највиша тачка Облика 250p|мини|У првом плану је брдо Станачки брег, а у даљини се назире Дреновац. Лево је Облик, а десно Грот Палеовулканска купа Облик једна је од купа угашених вулкана који постоје на југоистоку Србије. Налази се на подручју села Белановце, у општини Владичин Хан, на самој граници са Белишевом и јужније, са Пољаницом, на територији града Врања. Њен врх налази се на 1.310 m надморске висине.

У непосредној близини Облика, на удаљености од 1,5 km, налази се и палеовулканска купа Грот. Настале су експлозивним вулканизмом у доба миоцена (раздобље пре 2,3 – 5,5 милиона година) и заједно са околним, нижим купама чине целину. Проминенција групе врхова око Облика и Грота у односу на планину Kукавицу упућује на то да се ова група врхова може посматрати као посебна планинска целина. Део су великог масива који укључује плабине Селичевицу и Кукавицу. Насупрот њих налази се планина Свети Илија.Миливој Павловић, Врањански гласник 7, 275 страна, Врање 1971

Положај Палеовулканске купе Облик и Грот налазе се северно од Врања, у средишту области коју оивичавају река Јужна Морава на истоку, река Ветерница на западу, висораван Пољаница на југу и западу, у правој линији са планином Кукавицом, која се простире северније, као и варош Владичин Хан. Врању је ближи Грот, док се Облик налази нешто северније.

Настанак и одлике Трагови вулканске активности могу се видети широм централне Србије. Најизраженији су у Тимочкој крајини и Шумадији, на простору Рашке и у сливу Јужне Мораве. Од свих преосталих облика у рељефу најзаступљеније су палеовулканске купе, скоро у потпуности уништене процесима разарања, односно ерозијом.

Југоисток Србије је познат по вулканској активности у далекој прошлости. Јужно од планине Kукавице, на десетак километара од Врања, уздижу се два врха, Облик (1.310 m) и Грот (1.327 m). У њиховом геолошком саставу преовлађују магматске и метаморфне стене. Оба ова врха су палеовулкански облици рељефа, односне угашене вулканске купе, које заједно са околним нижим врховима, чине целину. Налазе се један поред другог на раздаљини од 1,5 km. Настали су експлозивним вулканизмом у доба миоцена (раздобље пре 2,3 – 5,5 милиона година). Проминенција групе врхова око Грота у односу на планину Kукавицу упућује на то да се ова група врхова може посматрати као посебна планинска целина.

Обе купе, због куполиког облика, као и зато што не поседују пространство, односно немају масиве, подсећају на чувену планину Фуџи у Јапану. Купе Облика и Грота налазе се врло близу једна другој, на само пар километара удаљености. Обе су обрасле густом шумом.

У околини Грота и Облика простире врло плодно пољопривредно земљиште, што је уобичајено за сва вулканска подручја. Десетак километара даље налази се Врањска бања, са богатим извориштима геотермалне воде, која достиже температуру до 110ºC. Нешто даље, 40-ак километара западно, налази се Сијаринска бања са снажним гејзерима, јединственим у копненој Европи. Сматра се да су геотермална изворишта воде обе бање и гејзери у вези са магматским огњиштем поменутих врхова.

Клизиште 1977.

Године 1977. године село Јовац у Општини Владичин Хан, погодила је једна од највећих природних катастрофа која се десила у Србији. У ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. лавина са Облика и Грота покренула је 150 милиона метара кубних земље. Ерозија тла је трајала неколико дана и с лица земље збрисала 11 од тадашњих 16 махала села Јовца у Општини Владичин Хан. Људских жртава није било, али је 58 породица остало без крова над главом. Они су се населили у суседно село Стубал, где и данас живе, а у четири преостале махале остало је да живи тридесетак старачких домаћинстава. Живот се на ову територију никада није вратио.

Почетком 80-тих некадашањи Пољопривредни комбинат „Делишес“ из Владичиног Хана је на 28 хектара подигао воћњаке, а преостали део је пошумљен, како би се спречила нека нова ерозија. Након комасације.

Током ове природне катастрофе створила се природна брана којом је преграђена Јовачка река и настало је више урвинских језера: највеће Јовачко језеро и пет мањих. Због свог значаја, одлуком Скупштине општине Владичин Хан, децембра 2014. године стављена су под заштиту, као Споменик природе Јовачка језера.

Туристички потенцијал мини|200x250п|лево|Црква Светог великомученика Пантелејмона 250px|мини|десно|Зимски поглед са Облика Грот и Облик су познате планинарске руте. До врхова води маркација од пута Врање – Лесковац, преко Дреновца. Пут пролази западно од врхова. Од раскрснице и почетка стазе до врха Грот има око 5 km, а затим до Облика још око 4 km ка северу. Стазе су добро обележене током целог успона. Успон на Грот је тежи и стрмији, али је завршница успона на Облик оштрија. Пут до Облика је добрим делом теже пртоходан и њиме се може само пешице, или теренским возилом.

Купа Облик је изузетан видиковац, са чијег врха се може видети пола Јужне Србије. Нешто је популарнија дестинација за излетнике и планинаре у односу на Грот, јер спадај међу приступачније, због заравњених терена који планинарима омогућавају кратак предах.

У близини се налази и Булино језеро, где су по легенди, пропали турски каравани када су се, након ослобођења Србије од отоманске власти, повлачили из ових крајева. Прича каже да су ту, у живом блату, сахрањени каравани, са булама, турским женама, и муле које су биле натоварене златом.

До пре неколико деценија у близини се одржавао сабор, 9. августа на дан Светог Пантелејмона. То је био један од највећих сабора у селима Општине Владичин Хан. У подножју Облика се налази и Црква Светог великомученика Пантелејмона, где је некада постојала Хајдучка црква, која је обновљена крајем 19. века.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Категорија:Географија Владичиног Хана Категорија:Планински врхови у Србији Облик Категорија:Географија Врања Категорија:Планине у Србији