thumb|Bilbord predsedničkog kandidata i potpredsednika u Indoneziji generisan veštačkom inteligencijom.

Veštačka inteligencija (VI) ima niz upotreba u upravljanju državom. Može se koristiti za unapređenje ciljeva javne politike (u oblastima kao što su hitne službe, zdravstvo i socijalna pomoć), kao i za pomoć javnosti u interakciji sa državnom upravom (kroz korišćenje virtuelnih asistenata, na primer). Prema Harvardskom poslovnom pregledu, „Primene veštačke inteligencije u javnom sektoru su široke i rastuće, sa ranim eksperimentima koji se odvijaju širom sveta.“ Hila Mer iz Ašovog centra za demokratsko upravljanje i inovacije na Univerzitetu Harvard napominje da je uočeno da je to slučaj. Veštačka inteligencija u upravljanju državom nije novost, pošto su poštanske službe koristile mašinske metode tokom kasnih 1990-ih da bi prepoznale rukopise na kovertama kako bi automatski usmeravale pisma. Upotreba veštačke inteligencije u državnoj upravi ima značajne prednosti, uključujući efikasnost koja rezultira uštedama (na primer smanjenjem broja osoblja na recepciji) i smanjenjem mogućnosti za korupciju.

Upotrebe veštačke inteligencije u državnoj upravi

Potencijalne upotrebe veštačke inteligencije u upravljanju državom su široke i raznovrsne, pri čemu Delojt smatra da bi „kognitivne tehnologije mogle na kraju da revolucionišu svaki aspekt operacija uprave“. Mer sugeriše da je šest tipova problema upravljanja pogodno za aplikacije veštačke inteligencije: Alokacija resursa – na primer kada je potrebna administrativna podrška za brže dovršavanje zadataka. Veliki skupovi podataka – koji su preveliki da bi zaposleni mogli efikasno da rade, i više skupova podataka bi se moglo kombinovati da bi se pružio bolji uvid. Nedostatak eksperata – uključujući mesta gde se odgovora na osnovna pitanja, kao i ona gde se podučava o specifičnim temama. Predvidljiv scenario – istorijski podaci čine situaciju predvidivom. Proceduralni – zadaci koji se ponavljaju, gde ulazi ili izlazi imaju binarni odgovor. Različiti podaci – gde podaci poprimaju različite oblike (kao što su vizuelni i lingvistički) i treba ih redovno sumirati.

Mer navodi da „Dok primene veštačke inteligencije u radu organa uprave nisu išle u korak sa njenim brzim širenjem u privatnom sektoru, potencijalni slučajevi upotrebe u javnom sektoru odražavaju uobičajene primene u privatnom sektoru.“

Potencijalne i stvarne upotrebe veštačke inteligencije u državnoj upravi mogu se podeliti u tri široke kategorije: one koje doprinose ciljevima javne politike; one koje pomažu u interakciji javnosti sa vladom; i druge upotrebe.

Reference

Literatura

Категорија:Примене вештачке интелигенције Категорија:Државна управа