Мали Иђош () је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Севернобачком управном округу. Према попису из 2022. имао је 4.118 становника.
Назив Мађарски назив места, Kishegyes, састоји се од речи kis („мали”) и hegyes („брдовит”). Назив га разликује од Иђоша у северном Банату.
Географија Мали Иђош се налази у средишњем делу Бачке, у области Телечке лесне заравни. Кроз насеље протиче Криваја. Поред Малог Иђоша, општину чине још Фекетић и Ловћенац.
Насеље се налази у близини ауто-пута А1 и железничке пруге Београд—Нови Сад—Суботица.
Саобраћај Ново железничко стајалиште Ловћенац—Мали Иђош, изграђено у оквиру реконструкције и модернизације пруге Београд—Суботица, налази се између Малог Иђоша и Ловћенца. Путнички саобраћај на обновљеној деоници почео је 8. октобра 2025. године.
Према реду вожње који је важио у септембру 2026, на стајалишту су се свакодневно заустављала четири Интеррегио воза у смеру Београда и четири у смеру Суботице. Станица има назив исписан на српском, мађарском и црногорском језику.
Историја Подручје Малог Иђоша било је насељено знатно пре савременог насеља. Археолошки налази откривени 1906. и 1907. године потичу из доба сеобе народа. У средњовековним документима се 1462. помиње пуста Хеђештурол (Hegyesthurol), када је краљ Матија Корвин, на молбу своје мајке Ержебете Силађи, поклонио више поседа. Име Малог Иђоша поново се јавља 1476. године међу поседима породице Мароти у Потисју.
Крај је тешко страдао током устанка Ђерђа Доже 1514. и након Мохачке битке 1526. године. Сачуван је харачки списак из 1522, али у њему недостаје део који се односио на Иђош; у истом документу забележени су кметови Јохана и Блазијуса Хегешија у другим бачким селима. Институционална османска власт успостављена је после пада Будима 1541, а насеље је у међувремену опустело. Сегедински порески спис из 1553/1554. потврђује да је село било опустошено. После неуспелог устанка против Османлија у Сегедину 1552, део становника Реске склонио се у Иђош.
У османским пореским књигама Мали Иђош је забележен у суботичкој нахији са 18 опорезованих кућа 1580—1582. године. У истим изворима помиње се и Велики Иђош, са 17 кућа 1580. и 23 куће 1590. године. Средином 17. века житељи су плаћали дажбине Ференцу Вешелењију, а 1655. су оба Иђоша прешла у власништво Адама Вешелењија. До краја 17. века оба насеља су поново опустела. Почетком 18. века помињана су као пусте и некадашњи засеоци из османског раздобља, под различитим облицима имена Киш Хеђеш и Нађ Хеђеш, након чега је Дворска комора њихове атаре давала у закуп.
Коморски службеник Антал Котман је 1763. у извештају оценио пусте Мали и Велики Иђош као погодне за поновно насељавање. Насељавање је организовао Пал Крушпер, директор коморског сточарства. У пролеће 1769. доселило се око 170 мађарских римокатоличких досељеника из Бекешсентандраша у данашњој Мађарској, који су ново насеље подигли на обема обалама Криваје. У спомен на њихов долазак, 21. март се од 1994. обележава као дан села.
У близини места је 14. јула 1849, током Мађарске револуције, вођена Битка код Малог Иђоша. Мађарска војска под командом Рихарда Гујона победила је снаге бана Јосипа Јелачића, што се сматра последњом већом победом мађарских снага у револуцији.
Током 18. и 19. века у шире подручје досељавали су се Мађари, Немци и припадници других народа. После Другог светског рата колонизација становништва из Црне Горе и других крајева Југославије променила је етнички састав општине; суседни Секић тада је добио назив Ловћенац.
Црква Свете Ане Најстарија сачувана грађевина у месту је римокатоличка црква Свете Ане. Прво светилиште подигнуто је 1771, а данашња црква крајем 18. века. Дуга је 35, широка 13 метара, док је торањ висок 35 метара. Оргуље је израдио сегедински мајстор Иштван Ковач.
Црква има главни и три споредна олтара у поједностављеном барокном стилу. Слика главног олтара, дело Јосипа Франциска Фалконерија из 1791, приказује Богородицу између Свете Ане и Светог Јоакима. Слике на споредним олтарима израдио је Мор Тан 1868. године.
Култура У месту делују културно-уметничко друштво „Петефи Шандор”, библиотека и више удружења грађана. Међу традиционалним манифестацијама су Дани Свете Ане и Дани Чепе Имреа.
Најпознатија савремена манифестација је Домбош фест, фестивал светске, етно и џез музике који се од 2001. одржава у некадашњем руднику глине окруженом лесним зидовима. Поред музичког програма, фестивал обухвата гастрономско двориште, књижевни програм „Домбошке приче” и уметничку колонију „Домбош визуал”.
Привреда Основна привредна делатност је пољопривреда. Заступљени су и трговина, занатство, угоститељство и локалне услуге.
Демографија Према попису из 2022. године, Мали Иђош је имао 4.118 становника. Већину становништва чине Мађари; према резултатима тог пописа у месту је живело 3.307 Мађара (80,3%), 294 Срба (7,1%) и 200 Рома (4,9%).
Број становника опада од друге половине 20. века: између пописа 1948. и 2022. смањен је са 6.989 на 4.118 становника.
Етнички састав
Старосна и полна структура
Познате личности Магди Ружа, мађарска певачица, одрасла је у Малом Иђошу.
Галерија
Референце
Спољашње везе
Туристичка организација општине Мали Иђош
Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији