десно|мини| Планински венци Србије Регионална геологија Србије описује геолошку структуру и историју унутар граница Србије.

Србија је у новије геолошко време део Евроазијске плоче, али литологије темељних стена сведоче о разноликој геолошкој историји. Србија је у тектонском смислу део орогеног система који се састоји од алпског, карпатског и динарског орогеног појаса. Њена територија се може поделити на пет геотектонских целина различите генезе:

Панонска низија, која заузима северни део земље (покрајина Војводина) Динарски Алпи заузимају западни део Централне Србије, простиру се у општем правцу северозапад-југоисток Вардарска зона је појас источно од Динарских Алпа, који се наставља у централну Северну Македонију. Састоји се из три дела: Сремског, Јадарског и Копаоничког блока, одвојених офиолитским преломима. Српско-македонски масив је појас који се простире у правцу север-југ дуж долине Велике и Јужне Мораве, у западну Северну Македонију и северну Грчку (северно од Халкидикијског полуострва). Карпато-балкански лук обухвата источну Србију, у облику лука. Његов северни део, Српски Карпати, је продужетак Карпатског ланца, а спаја се са западним деловима Балканских планина, чији је главни масив у Бугарској.

Тектонске јединице мини| Слојеви седиментних стена у кањону Росомаче

Савска зона Савска зона (названа по реци Сави) је океански шав који се протеже отприлике од СЗ до ЈИ кроз Србију и углавном је на северу прекривен седиментима Панонског басена. Изданци се налазе на Фрушкој гори. Овде се налази јединица састављена од плавих шкриљаца и офиолита. На југу изданци зоне Саве јављају се на Балканским планинама и Родопима. То укључује сенонски флиш и стене које избијају у прозору Јастрепца.

Јадарско-копаонички потисни лим Наслон Јадар-Копаоник је ударна јединица СЗ-ЈИ у јужном подножју Савске зоне и северном висећем зиду Дринско-Ивањичког набоја. Већина изданака су офиолити из западног Вардарског океана, али постоје прозори у подрум који лежи испод. Јадарска јединица у западној Србији (Јадарски регион) је највећи прозор у јадранске целине јадарско-копаоничког нагиба. Два мања прозора излазе даље на југ. Студеничка јединица лежи на западу, а Копаоничка јединица на истоку од потисне плоче.

Супрагетичке напе Супрагетичке напе формирају север-југ маркантни појас у источној Србији, где избијају на Балканским планинама ( Стара планина ). Оне су део палеогеографског царства Дакије. Супрагетик је подељен на јединице Рановца и Власине.

Дринско-ивањички потисни лим Дринско-ивањички нагиб чини ударни потисак од северозапада до југоистока кроз југозападну Србију. Састоји се од палеозојског подрума и мезозојског покривача. Поврх тога лежи обдуковани златиборски офиолит (Златиборске планине), остатак западног Вардарског океана.

Сеизмичка активност Србија је склона умереној до јакој сеизмичкој активности, посебно у централним појасевима Вардарске зоне и српског масива. Највећи земљотреси у 20. веку кретали су се од 5,0 до 6,0 (Лазаревац 1922) Рихтерове скале. Последњи велики земљотрес јачине 5,4 степена догодио се код Краљева 3. новембра 2010.

Списак великих земљотреса у 20. и 21. веку:

1893. године. Свилајнац – 5,7 Рихтерове скале 1921. године. Витина – 5,7 1922. године. Лазаревац – 5,9 1927. године. Рудник – 5,7 1980. Копаоник – 5,7 1983. Копаоник – 5,3 1998. Мионица – 5,7 2010. Краљево – 5,4

Модерна историја мини| Марка из 2016. године посвећена 125. годишњици Српског геолошког друштва, на којој је њен оснивач Јован Жујовић. Српско геолошко друштво основала је група професора и студената у Београду 10. фебруара 1891. године под вођством Јована Жујовића. Геолошко истраживање је покренуто 29. децембра 1930.

Економска геологија Економску геологију Србије истраживал су Мелхер и Рајхл 2017.

Србија је 18. највећи произвођач угља (7. у Европи) који се вади из великих лежишта у Колубарском и Костолачком басену; такође је 23. највећи светски (3. у Европи) произвођач бакра који у близини Мајданпека вади Зијин Бор Бакар, велика компанија за рударство бакра са значајном експлоатацијом злата. Године 2018. купио га је кинески Зијин Мининг, којем је у априлу 2021. године влада наредила да прекине активност због „неусклађености са еколошким стандардима“.

Лежишта руде гвожђа Србије су незнатна. На Сувој руди и Сувом рудишту пронађена су налазишта гвожђа и бакра.Antonijevic I. (1983) Lezista gvozda Srbije [Translated Title: The iron ore deposits of Serbia]. Vesnik, Zavod za Geoloska i Geofizicka Istrazivanja, Serija A: Geologija, 41, Највеће налазиште латеритног никла у Европи налази се на Мокрој Гори, са процењеним на 1.000 милиона тона руде.

Налазиште Јадар садржи минерализацију бора и литијума високог квалитета у минералу по имену Јадарит, а Рио Тинто је уложио 200 милиона долара за тестирање да ли „има потенцијал да производи и литијум карбонат за батерије и борну киселину“. У марту 2021. објављени су извештаји да ће рудник Јадар почети производњу 2026.

Види још Географија Србије Списак пећина у Србији Списак планина у Србији

Референце

Категорија:Геологија Србије