Симо Радуловић (Башино Село, између 1710. и 1720. - Кривошије, 1770.)Ердељановић, Јован. 1910. Е- 468-6 – Цуце и Озринићи. Рукопис, Београд: Архив САНУ. био је чувени српски јунак и харамбаша из Црне Горе. Рођен је у Башином Селу у племену Цуце. Живио за вријеме владике Данила, владике Саве и владике Василија. Предводио је чете из Малих Цуца и Бјелица. Петар II Петровић Његош у збирци - „Огледало српско” Био је побратим Никца од Ровина и Тура Гавриловића, са којима је наплаћивао харач никшићким Турцима.Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград.
За вријеме битке на Предишу у Бјелицама 2. децембра 1756. године, налазио се у одреду Никца од Ровина, заједно са 43 друга борца.Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград.
Јунаштво у епским пјесмама О јунаштву Радуловић Сима говори више епских пјесама, међу којима:
Пјесма Симо Радуловић, коју је објавио Сима Милутиновић Сарајлија - Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837. Пјесма Харачлија Црногорац, коју је објавио Сима Милутиновић Сарајлија - Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837. Пјесма Радуловић Симо, записао Вук Караџић. Сабрана дјела Вука Караџића, Српске народне пјесме 1-9 - Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. Пјесма Освета Враштанина Мира, записао Вук Караџић. Сабрана дјела Вука Караџића, Српске народне пјесме 1-9 - Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. Пјесма Вук Томановић, Огледало србско, збирка пјесама Петра II Петровића Његоша, 1835. године. Пјесма Овце Никца од Ровинах, Огледало србско, збирка пјесама Петра II Петровића Његоша, 1835. године. Пјесма Смрт Никца од Ровина, Огледало србско, збирка пјесама Петра II Петровића Његоша, 1835. годинне. Пјесма Никшићки Турци и Чевски овчари, Српске епске пјесме, записао Андрија Лубурић 1910. године.
Подвиг Желећи да потчини Црну Гору султановој власти и да натјера Србе на плаћање харача, Осман-паша, ћехаја босанског везира у јесен 1756. године напао је Црну Гору са три стране из правца Никшића, Грахова и Подгорице. Са главнином своје војске продире кроз Доловско корито у Башином Селу и стиже на Чево, гдје се састаје са војскама које су кренуле из Грахова и Подгорице.
Црногорци су водили жестоку битку све док није пало Чево, тада је владика Василије пао у очајање. Предао је команду његушком војводи, те се уз помоћ калуђера Теодосија Марковића, пребацио се у Приморје а одатле у Сењску Ријеку.
Када је изгледало да нема више спаса, Никац од Ровина окупио је четрдесет три борца међу којима Радуловић Сима, Пеја Марковића, Вука са Добре Воде, Балетића Рада, и друге са којима је упао у центар непријатељског логора. Претходно су се договорили са сердаром Ђиканом Вукотићем, да када упадну у логор, он привуче војску Стажерскоме долу. Позвао је Арслан-агу Звиздића да јави паши да му долази 40 људи који желе да се поклоне. Турска војска је пустила јунаке у логор, пратећи их до пашиног шатора. Када су се приближили шатору повадили су кубуре и напали Турке. Никац је том приликом лично пуцао и смртно ранио Осман-пашу. Када су извели препад, кренулу су у пробој из логора. Видјевши комешање у логору Ђикан је са војском кренуо на Турке. Из Турског логора изашло је 14 јунака, мећу којима је био и Никац од Ровина, Симо Радуловић, Балетић Раде и други. Надахнути подвигом Срби су тада извојевали велику побједу и одбранили се од Турака
Рањенога побратима Никца од Ровина, Симо Радуловић однио је у Доброту код Дабиновића са којима је трговао. Ту су им видали ране. Када се опоравили вратили су се у Цуце.
Овај подвиг опјеван је у пјесми "Синови Обилића", њима је Његош посветио пету пјесму "Свободијаде".
Поноси се, Горо Црна, свети храме српске славе! Док свободе твоје гњездо излежује соколове како Никца од Ровинах и његово друштво храбро, свагда ће ти пред оружјем противника сила падат, и вјенчеве бојем плетне твоја хитра брати рука.Петар II Петровић Његош Свободијада
Године 1758. Радуловићи су се иселили из Башина Села. Симо је са сином Вуком прешао у Кривошије одакле је четовао до своје смрти 1770. године.
Види још Никац од Ровина Цуце Кривошије
Референце
Литература
Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990. |last=Ердељановић|first=Јован|authorlink=Јован Ердељановић|title=Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена|year=1926|series=Српски етнографски зборник|volume=39|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HuQJAQAAIAAJ}} |last=Меденица|first=Радослав|title=Наша народна епика и њени творци|year=1975|location=Цетиње|publisher=Заједница за научни рад СР Црне Горе}} |last=Радуловић|first=Саво|title=Радуловићи из Кривошија: прилог за монографију |year=1980|location=Нови Сад|publisher=Култура Бачки Петровац }}
Категорија:Умрли 1770. Категорија:Црногорски и херцеговачки јунаци Категорија:Црна Гора од 1697. до 1784. године Категорија:Историја Срба у новом веку Категорија:Историјске личности српских епских песама Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Цетињани