Институт за педагошка истраживања (скраћено ИПИ) је прва самостална научноистраживачка установа у Србији која проучава процес васпитања и образовања. Налази се у улици Добрињска 11/III у Београду.

Историјат

Оснивање Институт за педагошка истраживања је основан 1959. године када је Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије донело Уредбу о оснивању. Статус научне установе имају од 1961. када је донета Уредба Извршног већа Социјалистичке Републике Србије. У првој деценији рада Институт за педагошка истраживања је преводио најзначајнија дела из области методологије, организовао семинаре из педагошке статистике у циљу ефикаснијег оспособљавања кадрова за научноистраживачки рад и започео рад на издавању публикација стручног карактера и популаризације науке. Године 1967. је израђен Педагошки речник у два тома који обухвата 5500 појмова и у његовој изради је учествовало сто осамдесет и пет сарадника. У том периоду су рађене студије о школским системима, уџбеницима и наставним програмима школских предмета. Започето је оснивање статистичког одељења на коме се радила стандардизација тестова и статистичка обрада резултата из емпиријских истраживања. Издавали су прве приручнике из статистике педагошких и психолошких истраживања у Србији. Преводили су и дела из области развојне психологије што је омогућило стварање основне литературе за научнике педагошког усмерења. Програмски садржаји су били претежно усмерени ка проблемима наставе, а емпиријски оријентисана истраживања Института су представљала почетак конституисања емпиријске методологије педагошких истраживања у Србији.

Седамдесете – осамдесете године Седамдесете године су биле прекретница у програмској оријентацији Института. У радовима је доминирало више варијанти когнитивистичког приступа феноменолошке и објективистичке оријентације – Жан Пијаже, Лоренс Колберг, Џером Симор Брунер, Лав Виготски и други. Веома значајна промена је била проширивање програмског садржаја темама из области васпитања, поред истраживања образовних проблема у настави. Такође, истраживања су обухватила и ступњеве образовно–васпитног рада који до тада нису били заступљени: предшколско и високошколско образовање и васпитање. Од тада студије теоријског или теоријско–емпиријског карактера обрађују скоро све проблеме који се тичу суштинских питања васпитања и образовања. Ангажовали су 1975—1980. стручњаке различитих профила, поред педагога и психолога и лингвисте, социологе, стручњаке из области природних наука и друге са циљем комплетније обраде широких тема обухваћене програмом.

У осамдесетим годинама се Институт за педагошка истраживања афирмисао у друштвеном и научном подручју. Истраживачки програм је проширен фундаменталним и развојним педагошким темама са циљем да се теоријско–методолошка оријентација ослободи класичног експерименталног маниризма, емпиризма и позитивизма. Поред тога, истраживања су била усмерена на проналажење нових путева транспоновања фундаменталних и других истраживачких резултата у школску праксу. У овом периоду се нарочито развила међународна сарадња путем које се Институт укључио у светски научноистраживачки информациони систем.

Деведесете године – данас Од деведесетих година је научноистраживачки програм усмерен ка реализацији пројекта Васпитање, образовање и школа у савременом друштву. Крајњи циљ је био проналажење теоријско–методолошких основа или принципа који би омогућили израду школских модела како би васпитање и образовање у виду јединственог процеса допринели развијању целовите личности ученика. У оквиру пројекта су проучаване три главне области – друштвено и морално васпитање, настава и учење и теорија и методологија васпитања и образовања.

Од 2001. до 2005. године су реализовали пројекат Васпитање и образовање за изазове демократског друштва чији су предмет истраживања биле промене васпитно–образовног система, његова модернизација и усклађивање школског система са системима развијених земаља. Од 2006. до 2010. су реализовали пројекат Образовање за друштво знања, а од 2011. до 2019. пројекте Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије, у финансирању Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

На 55. јубилеју Института за педагошка истраживања је приказан промотивни филм о Институту, представљен је Зборник Института за педагошка истраживања и промовисане су књиге „Учење: зашто и како – приступи у проучавању чинилаца који делују на учење” Снежане Мирков и „Образовање у токовима друштва знања” Зоране Аврамовића. Свечаност поводом обележавања шездесет година постојања и рада Института за педагошка истраживања је одржана 6. децембра 2019. у Клубу посланика у Београду.

Рад

Издаваштво Од 1959. године ради библиотека Института која је уписана у Регистар библиотека Србије 1997. Фонд библиотеке чини око 6700 домаћих и страних монографија и часописа, речника и енциклопедија. Библиотека је на располагању запосленима у Институту, спољним сарадницима, студентима и просветним радницима и остварује сарадњу са Народном библиотеком Србије, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и бројним институтским и високошколским библиотекама. Издавачка делатност Института за педагошка истраживања је усмерена у три праваца: библиотека „Истраживачки радови”, библиотека „Педагошка теорија и пракса” и Зборник Института за педагошка истраживања. До сада су објавили око двеста двадесет публикација међу којима се налазе научне монографије, студије случајева и специјализоване публикације посвећене питањима која су била предмет научних скупова, округлих столова и симпозијума.

Пројекти Неки од пројеката Института за педагошка истраживања су Васпитање и образовање за изазове демократског друштва 2001—2005, Образовање за друштво знања 2006—2010, Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о прошлости, визије будућности (ПОПС 1 и 2) 2010—2012, Коменијус пројекат 2013—2017, Темпус пројекат 2013—2017, Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије 2011—2019, Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и други.

Били су реализатори међународног истраживања постигнућа ученика основне школе у области математике и природних наука – TIMSS 2003, 2007, 2011, 2015. и 2019. и међународног истраживања образовних постигнућа ученика трећег разреда у области математичке и читалачке писмености – LaNA 2019. У партнерству са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања су учествовали у реализацији међународног истраживања развоја читалачке писмености – PIRLS 2021.

Од 17. јануара 2022. учествују у реализацији пројекта The PEER model of collaborative problem solving: Developing young people’s capacities for constructive interaction and teamwork (Сарадњом до решења: PEER модел оснаживања младих за конструктивни дијалог и тимски рад), под акронимом PEERSolvers у оквиру програма „Идеје” који финансира Фонд за науку Републике Србије. Носиоци су пројекта EnvironmentaL Identity of Primary School Students in Serbia (Еколошки идентитет ученика основне школе у Србији), под акронимом ELIPS у оквиру програма „Идентитети” који финансира Фонд за науку Републике Србије. Пројекат је почео 15. марта 2023. са циљем да измери ниво еколошке писмености српских ученика и да идентификује карактеристике еколошког идентитета, као и кључне факторе који утичу на његово формирање.

Скупови Током свог рада су организовали преко педесет међународних и националних научних конференција. Покренули су два циклуса научних конференција „Педагошка истраживања и школска пракса” и „Инклузија у предшколској установи и основној школи”, циклус симпозијума „Технологија, информатика, образовање” и рад округлих столова.

Циклус научних конференција „Педагошка истраживања и школска пракса”:

Ка новој школи: педагошка истраживања и школска пракса – 2001. Уважавање различитости и образовање – 2003. Знање и курикулум – 2003. Образовне и васпитне идеје у Србији – 2004. Промене у школском раду и квалитет образовања – 2004. Демократизација друштва и неговање демократске културе – 2005. TIMSS 2003. у Србији – 2006. Улога образовања у смањењу последица сиромаштва на децу у земљама у транзицији – 2007. Квалитативна истраживања у васпитању и образовању – 2008. Квалитет и ефикасност наставе у друштву које учи – 2009. Мобилност и одлазак стручњака: лични и друштвени добици и губици – 2010. Професионални развој наставника – 2010. Васпитање и образовање деце са сметњама у развоју у предшколској установи и школи – 2010. Иницијатива, сарадња и стваралаштво у савременом образовању – 2011. Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2011. и 2012. Однос младих према старима и старењу – 2012. Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2013. Иновативни приступи образовању – 2013. Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2014. Изазови савременог образовања: Нове улоге наставника, ученика и родитеља – 2014. Инклузија у предшколској установи и основној школи – 2015. Унапређивање образовне ефективности основних школа – 2016. Инклузивно образовање у функцији позитивног развоја деце – 2016. TIMSS 2015: резултати и импликације – 2017. Образовне промене у Србији: изазови и перспективе – 2017. Улога уџбеника у савременом образовању – 2017. Квалитативна истраживања у друштвеним наукама: од личног искуства до социјалних пракси – 2018. Образовање у функцији модернизације друштва – 2019. Мотивација у образовању: између теорије и праксе – 2020. Квалитативна истраживања кроз дисциплине и контексте: осмишљавање сличности и разлика – 2021. TIMSS 2019: резултати и импликације – 2021. Образовање у основној школи у време пандемије – 2021. Самореализација личности у епохи дигитализације: глобални изазови и могућности – 2022. Стање, проблеми и потребе савремене образовне заједнице – 2022. Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке – 2023. PIRLS 2021: Резултати и импликације – 2023. На путу ка праведнијем образовању: од истраживања до промене – 2023. ICCS 2022: Резултати и импликације – 2024.

Запослени Институт за педагошка истраживања чини мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака различитих профила – педагога, психолога, андрагога, дефектолога, социолога, филолога, методичара наставе математике и информатике:

Научни саветници: Mиља Вујачић Николета Гутвајн Емилија Лазаревић Славица Шеквушић Виши научни сарадници: Наташа Лалић Вучетић Ивана Ђерић Рајка Ђевић Смиљана Јошић Марина Ковачевић Лепојевић Душица Малинић Милица Марушић Јаблановић Младен Радуловић Јелена Стевановић Владимир Џиновић Нада Шева Научни сарадници: Драгана Гундоган Данијела Љубојевић Снежана Мирков Јелена Станишић Јелена Стојковић Истраживачи–сарадници: Ана Дробац Ана Радановић Исидора Мицић Јелена Медар Златковић Марија Ратковић Марија Трајковић Истраживачи–приправници: Санелa Ђорђевић Симона Кањевац Јован Михојевић Мајда Рицхер

Види још

Зборник Института за педагошка истраживања

Референце

Спољашње везе Званични веб-сајт Института за педагошка истраживања

Категорија:Организације из Београда Категорија:Педагогија Категорија:Наука и технологија у Београду