Антибукер () је била руска књижевна награда која је постојала између 1995. и 2001. године. Оснивач су новине Независимаја газета () а финансијер руски предузетник и власник Независимаје газете Борис Березовски (). Она је основана као изворно руска награда за разлику од Руске Букерове награде - Руски Букер (). Награда је била оперативног карактера, додељивана је за радове у текућој годин и није ограничена само на прозу, већ је имала номинације за: поезију, драматургију, књижевну критику, мемоаре, есеје и историјско-документарну прозу.
Историја Руска књижевна награда Антибукер основана је крајем 1995. године и додељивала се сваке године за најбоља дела у области прозе, поезије, драматургије, књижевне критике и мемоара. Оснивачи, новине Независимаја газета и њихов власник Борис Березовски симболично су додељивали награде у износу један долар више од Руског Букера, односно 12 хиљада и један долар. Два су основна разлога за установљење ове награде. Књижевни критичари Независимаје газете годинама нису били задовољни избором жирија најпознатије Букерове награде (Руског Букера) у постсовјетској Русији. Постојао је утисак да се Букер не додељује за сама књижевна и естетска достигнућа, већ за дотадашње заслуге лауреата или, уопште, за њихову ванкњижевну делатност. Поред тога многи новинари, као и јавност, нису били задовољни страним (британским) пореклом Букерове награде (Руског Букера). Тако се изашло у сусрет захтевима да се установи чисто руска награда, која се додељује заиста најбољем (или једном од најбољих) писцу у земљи текуће године. У жири су бирани познати новинари, уредници, књижевни критичари, писци, издавачи и уметници. Председник жирија, без права гласа, био је главни уредник Независимаје газете. Први жири Антибукер награде састао се у кабинету ректора Московског књижевног института 18. децембра 1995. године и изгласао простом већином добитника прве награде, московског прозаисту Алексеја Варламова () за причу Рождење (), објављену у часопису Нови мир (). Проглашење победника Антибукера обављено је на дан оснивања Независимаје газете, 21. децембра, што је од тада то постала традиција. Од 1996. године дотадашњој јединој категорији проза, додате су још две: поезија и драматургија. Тада је и свака од номинација добила своје руско име: проза – Братјев Карамазовах (), поезија – Њезнакомка (), драматургија – Три сестри (). Следећу номинацију 1997. године обележила је контроверзна одлука жирија о додели награде за прозу, филозофу и писцу Дмитрију Галковском () за књигу Бескоњечни тупик () и скандалом који је уследио његовим одбијањем да прими награду. Исте године номинација за награду проширена је са још једном категоријом из области књижевних студија и књижевне критике, под именом Луч свјета (). Од ове номинације следеће 1998. године одвојена је номинација за најбоље дело године из области публицистике (есеји, мемоари, историјско-документарна проза) под називом Четвортаја проза (). Главна награда за драматургију није додељена те године, већ такозвана „награда за охрабрење”, Максиму Курочкину (). На гласању 1999. године за избор најбољег прозног дела, жири није успео да постигне консензус па је одлучио да не додели награду ниједном од дела која су ушла у ужи избор. Антибукер награде последњи пут су додељене у свих пет категорија 2000. године. Награда је практично престала да постоји 2001. године након одласка у емиграцију њеног спонзора Бориса Березовског.
Жири У жирију су били познати новинари, уредници, књижевни критичари и уметници, између осталих: Андреј Витаљевич Васиљевски (), главни уредник књижевног часописа Нови мир (); Наталија Иванова (), помоћник главног и одговорног уредник књижевног часописа Знамја (); Андреј Волос (), писац награђен Антибукером 1998; Виктор Топоров (), књижевни критичар и преводилац; Јевгениј Рејн (), песник; Наталија Трауберг (), преводилац; Александар Гуелман (), аутор многих совјетских позоришних комада; Ирина Купченко (), Народна уметница СССР-а; Олег Табаков (), Народни уметник СССР-а, и др.
Победници 2000-те 2000 Проза: Борис Акуњин () Поезија: Бахит Кенжијев () Драматургија: Васили Сигарјев () Књижевне студије и критика: Јевгениј Јермољин () Есеји, мемоари, историјска и документарне проза: Алексеј Филипов () 1990-те 1999 Проза: главна награда није додељена Поезија: главна награда није додељена, већ већ такозвана „награда за охрабрење” Борису Рижију () Драматургија: Евгениј Гришковјец () Књижевне студије и критика: Павел Басијнски () Есеји, мемоари, историјска и документарне проза: Александар Иванченко () 1998 Проза: Андреј Волос () Поезија: Максим Амељин () Драматургија: главна награда није додељена, већ такозвана „награда за охрабрење” Максиму Курочкину () Књижевне студије и критика: Ољег Давидов () Есеји, мемоари, историјска и документарне проза: Ема Герштин () 1997 Проза: Дмитриј Галковски (), (одбио да прими награду) Поезија: Тимур Кибиров () Драматургија: Ољег Богаев () Књижевне студије и критика: Александар Голштин () 1996 Проза: Дмитриј Бакин () Поезија: Сергеј Гандљевски () Драматургија: Иван Савељев () 1995 Проза: Алексеја Варламов () Напомене
Референце
Спољашње везе Анти-Букер Article in Britannica Российская государственная библиотека
Категорија:Књижевне награде Категорија:Руске књижевне награде