Ото Толнаи (; Кањижа, 5. јул 1940 — 27. март 2025) био је савремени југословенски и мађарски писац, уредник, књижевни преводилац.
Биографија Ото Толнаи је рођен 1940. године у Кањижи, у Дунавској бановини. Гимназију је похађао у Сенти. Студирао је филозофију на универзитетима у Новом Саду и Загребу. Од 1969. био је главни уредник часописа за културу „Új Szimposion“, а од 1992. године часописа „Ex Szimposion“. Толнаи је био последњи председник Друштва књижевника Југославије 1990. године.Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 232
Условно је осуђен 1972. године као одговорни уредник, због објављивања текстова који су инкримисани као непријатељска пропаганда. Био је уредник литерарних емисија и ликовни критичар у редакцији програма Радио Новог Сада на мађарском језику до пензионисања, 1994. године.
Толнаијева дела су превођена на српски, пољски, словеначки и немачки језик.
Преминуо је 27. марта 2025. године.
Библиографија Његова најважнија дела су:Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 232 Конкавне песме (песме), 1963. Галебова грудњача (песме), 1963. Герилске песме 1967. Пребијена чипка (песме), 1969. Кућа инсеката (роман), 1969. Ђавоља глава (роман за малолетнике), 1970. Гогољева смрт (приче), 1972. Да будем карфиол (песме), 1973. Сликар Имре Шафрањ (монографија), 1978. Прашина света (песме), 1980. Цвећарска број 3 (роман), 1983. Провинцијски Орфеј (изабране песме), 1983. Рококо (дечје песме), 1986. Ждерач корења (песме) 1986. Књига проза (новеле) 1987. Голи кловн (ликовне критике, есеји), 1992. Књига песама 1992. Вилхелмове песме (песме), 1992, 2009. Правила бала: књига нове прозе (приче), 1994. Распродаја (драме), 1996. Трули мермер, Југопластика (есеји о сликарству), 1997. Балкански ловор (песме), 2001. Песник од свињске масти (роман о једном радио-интервјуу), 2004. Ексер у хоризонту. Дневник Антала Ковача (песме), 2005. Прабака у ротердамском гангстерском филму (роман у стиховима), 2006. Помпејски љубавници. Поглавља из Инфауста (изабрана проза), 2007. Најлепше песме Ота Толнаија 2007. Гренадирмарш (кратка проза), 2008. Светионик на продају. Акварел проза 2010. Кишињевска ружа 2010. Морска шкољка (роман) 2011. Кутија за шешире (есеји о сликарству), 2013. Дрхтави самурај. Лична пинакотека (есеји о сликарству), 2019.
Признања Толнаи је добитник неколико награда, као што су:Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 231-232 Награда "Сирмаи", 1988. Награда "Порука", 1991. Књига године, 1992. Награда Андре Ади, 1993. Награда Тибор Дери, 1995. Награда Шандор Вереш, 1999. Златна медаља председника Републике Мађарске 2000. Награда "Миклош Радноти", 2000. Награда за паралелне културе, 2001. Награда за мађарску књижевност, 2005. Кошутова награда, 2007.
Године 1998. изабран је за члана Мађарске академије књижевности и уметности као и Мађарске дигиталне академије.
Референце
Категорија:Рођени 1940. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Кањижани Категорија:Мађари у Србији Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Мађарски књижевници