Петер Естерхази (; Будимпешта, 14. април 1950 – 14. јул 2016) је савремени мађарски писац, романсијер, есејиста, приповедач.
Биографија Петер Естерхази је рођен 1950. године у Будимпешти као потомак познате мађарске племићке породице која је вековима давала грофове, кардинале и бискупе и пресудно утицала на мађарску и дуго времена аустроугарску политику. Он је био први члан породице Естерхази који ниј ерођен као гроф. Скоро десет година је радио на обимном роману Хармониа цаелестис који говори о осам векова његове породице. Након открића да је његов отац, последњи гроф Естерхази, био доушник режима и мађарске комунистичке полиције написао је наставак овог романа Исправљено издање.
У комунистичкој Мађарској Естерхазијевој породици је конфискована целокупна имовина, да би 1951. године била депортована у унутрашњост земље, где је Естерхазијев отац, доктор права, радио као земљорадник. Године 1956. породици Естерхази је дозвољен повратак у Будмпешту. Петер ту похађа престижну и последњу незатворену црквену гимназију.
Завршио је средњу клавирску школу у Будимпешти, а дипломирао математику на ЕЛТЕ универзитету. Радио је као математичар до 1978. године, на математичком институту у Будмипешти, а затим је постао професионални писац. Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 234.Једно време је активно играо и фудбал.
Креативност Естерхазијева дела су преведена на неколико европских језика: шпански, португалски, шведски, норвешки, дански, италијански, немачки, енглески, француски, бугарски, словеначки, српски, чешки, пољски, естонски, летонски, фински, турски, хебрејски и руски.
Заједно са мађарским нобеловцем Имреом Кертесом, написао је књигу Иста прича (1993) која садржи две приповетке: Кертесов Записник и Естерхазијев Живот и књижевност.
Једна од последњих јавних порука читаоцима непосредно пошто је сазнао за своју тешку болест је: "Уметност није решење ни за шта. Роман још није спречио никакво зло, али добре књиге, дакле, оне о којима се овде, у овим круговима, обично говори, прожима пожудна жеља за разумевањем. То бисмо могли назвати и надом. Нада, добра реч за крај, а пет минута препустимо забораву. Која је сад последња реч?"
Пре смрти 2016. године објавио је свој последњи роман Дневник о гуштерачи.
Библиографија Његова важнија дела су: Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 234.
Францико и Пинта 1976. Производни роман 1979. Висак (1981). Ко гарантује безбедност ове даме (1982). Таљигаши (1983). Мала мађарска порнографија (1984). Помоћни глаголи срца (1985). Увод у лепу књижевност (1986). Дванаест лабудова 1987. Књига о Храбалу [. Из куле од слоноваче (1991). Чудесни живот рибице (1991). Поглед грофице Хан-Хан. Низводно Дунавом (1992). Записи једног душебрижника (1994). Опроштајна симфонија (1994). Једна жена 1995. Мочварни петлић (1996). Хармониа цаелестис (2000). Исправљено издање (2002). Слобода је тежак отров (2003). Немачка у шеснаестерцу (2006). Ништа од уметности (2008). Вече (2010). Дневник о гуштерачи роман (2016). Признања Петер Естерхази је добитник неколико награда, као што су: Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 234. Кошутова награда Награда "Милан Фушт", 1983 Награда "Тибор Дери", 1984 Награда "Атила Јозеф ", 1986 Награда за најбољу страну књигу "Виленица", 1989 Књига године у Мађарској, 1999 Аустријска државна награда за европско разумевање, 1999 Награда Гринзане Кавур, 2004 Међународна књижевна награда Пабло Неруда, 2006 Награда "Анђелус", 2008 Награда "Шандор Мараи" Хердерова награда Бјорнсонова награда Легија части у области књижевности уметности и књижевности
Естерхази је био члан Немачке академије за језик и књижевност, Академије уметности у Берлину, као и Европске академије наука, уметности и књижевности.
Референце
Спољашње веза Peter Esterhazi preminuo od raka pankreasa: PRE MESEC DANA ZAVRŠIO ROMAN "DNEVNIK GUŠTERAČE" Umro mađarski pisac Peter Esterhazi
Категорија:Рођени 1950. Категорија:Умрли 2016. Категорија:Будимпештанци Категорија:Мађарски књижевници