Љубомир Р. Крсмановић (Брчко, 14. фебруар 1856 — Београд, 29. март 1914.) био је српски трговац и задужбинар.

Одрастање, образовање и рана каријера Основну школу учио је у Брчком и Славонском Броду. На Псалтиру 5. априла 1866. године у манастиру Папраћи записано је име Љубомира Крсмановића, ученика трећег разреда у Српској основној школи у Брчком, односно Српском народном училишту.

По пресељењу породице у Београд, тамо је завршио гимназију. Трговачке науке учио је у Љубљани. По завршетку школовања почео је да ради у трговачкој фирми "Браћа Крсмановић" код својих стричева Николе и Јована.

Каријера трговца

Трговачки посао Крсмановића у Брчком је започео Љубомиров деда, Хаџи Димитрије-Мића Крсмановић, почетком XIX века, а наставио Љубомиров отац Риста и стричеви Никола и Јован. Због честих проблема са властима и одмазда Османлија, Крсмановићи су се преселили у Београд. Имали су велики утицај на формирање београдске чаршије и активно су учествовали у привредном и културном животу Београда. Као трговци држали су своје филијале у Брчком и Тузли. Љубомир је из фирме је иступио 1895. и започео сопствени посао.

Каријера рентијера Љубомир се поред трговине, бавио и рентијерством. Становао је у Београду у једноспратници са дућанима према Карађорђевој улици и магацинима на Савској обали. мини|Кућа Љубомира Крсмановића на броју 59 у Карађорђевој улици у Београду. Приликом оснивања Српске банке у Мостару помогао је стицању почетног капитала тако што је купио велики број акција. Задужбинарство 1865. је саграђена велелепна кућа Крсмановића у Српској Вароши, највећа стамбено-пословна зграда у Брчком у то доба. 1899. Љубомир је поклонио ову кућу Српској православној црквено-школској општини у Брчком, на којој и данас стоји табла са ћириличним натписом „Задужбина Љубомира и Олге Крсмановић“.

Љубомир је финансирао отварање школских фондова, библиотека, читаоница, певачких и гимнастичарских друштава у многим местима где су живели Срби. 1886. године финансирао је оснивање новина "Босанска вила" у Сарајеву. Љубомир је српском културном друштву „Просвјета“ у Сарајеву и Тузли поклонио деонице и земљиште. Друштву "Просвјета" је поклонио 50 акција српске штедионице у износу од 12.900 круна.

Био је велики помагач Васе Пелагића. У време Анексионе кризе 1908-1909. залагао се за националну акцију у БиХ и дао велике прилоге. Део имовине у износу од четири милиона динара наменио је војном министру за војне потребе.

Био је члан и добротвор Српског географског друштва. Значајно је материјално помагао Друштво за васпитање и заштиту деце и био му потпредседник од 1896. до 1912.

Види још

Крсмановићи (трговачка породица)

Референце

Додатна литература

Љубомир Р. Крсмановић-српски добротвор, Споменак, 1904, бр. 12, 177-178 Педесетогодишњица Друштва за васпитање и заштиту деце, Београд, 1930, 103-104 Споменица педесотогодишњице Београдске трговачке омладине, 1880-1930, Београд 1931, 184 Миливоје М. Костић, Успон Београда, Београд 1994.

Категорија:Рођени 1856. Категорија:Умрли 1914. Категорија:Брчаци Категорија:Српски добротвори Категорија:Српски предузетници Категорија:Српски трговци Категорија:Српски задужбинари

Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду