Константин Арсеновић (рођен као Константин Арсенијевић, Панчево, 18. септембар 1782. — Панчево, 26. децембар 1868.) био је српски сликар и свештеник.
Константин је био син проте Андрије Арсенијевића који је руководио изградњом Успењске цркве у Панчеву. Константин је започео војничку каријеру, али ју је убрзо напустио и 1807. прихватио свештенички позив. Помиње се 1807. у Панчеву као ђакон, а већ 1816, после очеве смрти, се помиње као протопрезвитер.
Под утицајем Константина Данила Константин је почео да се интересује за сликарство и да ради иконостас у Успењској цркви.
Развио се у ваљаног сликара, који није за собом оставио обимније дело јер се сликарством бавио узгред, из задовољства. Израдио је неколико портрета, који се налазе у збирци Панчевачке црквене општине, мањи број икона и портрет супруге из млађих дана, којем се изгубио траг након продаје на лицитацији. мини|"Свети Никола" рад Константина Арсеновића из 1840. године. Најзанимљивији је као сликар предела. Бања Мехадија, наивни пејзаж са брдима и речицом, делује веома импресивно снагом своје редуковане форме. Његов други пејзаж нестао је из Уметничког музеја у Београду за време I светског рата. Малобројни сачувани радови сврставају га у групацију провинцијског бидермајера. Сачувани су Арсеновићеви портрети епископа Кенђелца, владике Живковића, војводе Книћанина и Шупљикца.
Константин Арсеновић је био један од оснивача прве стрељачке дружине у Панчеву.
Референце
Литература
Л. и В. Николић, Српски сликари, прилог културној повесници српског народа, Земун 1895; В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Н. Сад 1927; М. Томандл, Споменица панчевачког српског црквеног певачког друштва, 1838–1938, Пан. 1938; М. Коларић, Класицизам код Срба, I, Бг 1965; М. Јовановић, Н. Кусовац, Школа Константина Данила, Зр. 1967; П. Васић, Уметничка типографија Панчева, Н. Сад 1989.
Категорија:Рођени 1782. Категорија:Умрли 1868. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски иконописци Категорија:Српски свештеници Категорија:Уметници из Панчева