Споменик жртвама НАТО агресије у Врању налази се на платоу испред Галерије Народног музеја, између Партизанске и Београдске улице. Подигнут је у знак сећања на погинуле суграђане током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Аутор споменика је београдски вајар Станимир Павловић, пореклом из Прешева.

Историја

Споменик је откривен 6. јула 2008. године. Изградња је коштала 10 милиона динара. Споменик су открили тадашњи градоначелник Врања Мирољуб Стојчић, командант Четврте бригаде Копнене војске Србије Милосав Симовић и начелник врањске полиције Столе Филиповић. Откривању су присуствовале породице погинулих, неколико стотина грађана, представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и локалне самоуправе. Споменик је освештао врањски владика Српске православне цркве Пахомије са свештенством Епархије врањске.

Опис споменика

Споменик је изливена бронзана скулптура постављена на каменом постољу. На њему су уклесана имена 95 погинулих – војника, полицајаца и цивила. Плато око споменика уређен је степеницама и клупама.

Симболика

Према речима тадашњег градоначелника Мирољуба Стојчића, споменик симболизује „силу која се појављује одозго, али и сунце испод којег је 95 имена, симбола вечности”. Ова двозначност указује на бомбе које су падале са неба, али и на вечни спомен који се пружа жртвама.

Аутор

Аутор споменика је академски вајар Станимир Павловић (рођен 1945. у селу Маминце код Прешева). Павловић је од 1975. до пензионисања 2010. године био вајар Народног позоришта у Београду, где је сарађивао са водећим редитељима и сценографима. Осим овог, Павловић је у Врању аутор и споменика британској докторки Изабел Енсли Хатон (откривен 2001) и спомен-бисте песмопојки Стани Аврамовић Караминги.

Жртве и бомбардовање Врања

Током 78 дана НАТО бомбардовања, општине Пчињског округа, укључујући и Врање, биле су мета ваздушних удара. Према речима градоначелника Слободана Миленковића, врањски крај је бомбардован 104 пута. На подручју Пчињског округа погинула су 64 цивилна лица, од којих 19 деце. Уништено је или оштећено око 4.500 објеката. Гађани су и телевизијски репетитори и радио-телевизијски торањ на планини Пљачковици, при чему је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. У спомен на све жртве, на споменику су уклесана 95 имена страдалих грађана, припадника војске и полиције.

Обележавање годишњица

Сваке године 24. марта, на Дан сећања на страдале у НАТО агресији, испред споменика се одржава државна комеморативна церемонија. Венце и цвеће полажу породице погинулих, делегације града, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР) и других организација.

Види још Врање НАТО бомбардовање Југославије Споменици жртвама НАТО агресије у Србији

Референцe

Литература

Спољашње везе

Категорија:Споменици у Врању Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999. Категорија:Споменици ратовима у Југославији