Мери Витон Калкинс (); Хартфорд, 30. март 1863 — Њутон (Масачусетс), САД, 26. фебруар 1930, је била америчка филозофкиња и психолог, чији је рад допринео теорији и истраживању памћења и снова. Она је била прва жена која је постала председница Америчког удружења психолога () и Америчког филозофског удружења (). Предавала је дуги низ година на Велсли колеџу () као психолог где је водила истраживања о сновима и памћењу.

Биографија Мери Витон Калкинс је рођена 30. марта 1863. године у Хартфорду, Конектикат, као најстарија од осморо деце. Њени родитељи су били Волкот Калкинс и Шарлот Витон Калкинс. Породица се 1880. године преселила из Њујорка у Њутон (Масачусетс), где је њен отац, презбитеријански свештеник, добио нови посао а Мери започела школовање. Она је била веома блиска са својом породицом и остала је да живи у Њутону до краја живота. Отац је имао веома активну улогу у планирању и надгледању образовања своје деце тако да је она одмах после завршетка средње школе примљена на факултет. Уписала је Смит колеџ () 1882. године као студент друге године, где је студирала годину дана. Након смрти њене сестре 1883. године, узела је једну годину паузе на факултету и учила сама. У том периоду док није студирала, ишла је на приватне часове грчког језика а посветила се и подучавању своје браће. На Смит колеџ вратила се 1884. где је и дипломирала класичне науке и филозофију. По дипломирању, Мери и њена породица кренули су на осамнаестомесечно путовање у Европу. Како је студирала класичне науке, искористила је прилику и провела неколико месеци путујући и проучавајући модерни грчки као и грчке класике. Када се вратила у Масачусетс примљена је на женски Колеџ Велсли, за посао предавача на грчком одељењу. Професор на одсеку за филозофију приметио је квалитет њених предавања и понудио јој да предаје психологију, што је било ново у наставном плану и програму филозофског одељења. Мери је прихватила понуду под условом да претходно студира психологију годину дана. Иако су жене тада већ имале више образовних могућности да похађају и предају на факултетима, она се и даље суочавала са сексизмом и није имала много опција за стицање дипломе из психологије. Како је била заинтересована за студије у лабораторијским условима, a такву спецификацију тада су имали само Универзитет Кларк () и Универзитет Харвард, одлучила се за Харвард. У то време Универзитет Харвард није дозвољавао женама да студирају, али јој је омогућио да присуствује предавањима након што су њен отац и председник Велсли колеџа послали писма у којима су тражили њен пријем. Мери је изабрала да похађа предавања на Харвард Анекс (), данашњем Радклиф колеџу (), на катедри код професора Џозаје Роја (). Рој је утицао да изабере за предавача професора Вилијама Џејмса (). Предавања је требало да похађа заједно са мушкарцима, њеним вршњацима. Међутим, председник Харварда супротставио се идеји да жена учи у истој просторији са мушкарацима, али после притиска професора Џејмса и Роја и молбе њеног оца, дозвољено је да присуствује настави, уз услов да буде гошћа а не регистрована ученица. Калкинс је почела озбиљно проучавање психологије 1890. године (под надзором професора Вилијама Џејмса), убрзо након штампања његовог веома реномираног уџбеника Принципи психологије (). Док је студирала код Џејмса, произвољно је изабрала асоцијације у психологији као своју тему, што је касније постало главни предмет интересовања у њеној каријери. После четрдесет година професорског рада на Велсли колеџу и одласка у пензију 1929. Мери Витон Калкинс је умрла 1930. године у Њутон (Масачусетс).

Каријера