Роберт Мулер (11. март 1923 — 20. септембар 2010) био је међународни државни службеник при Уједињеним нацијама. Служећи у УН 40 година и уздигавши се до чина помоћника генералног секретара, његове идеје о светској влади, светском миру и духовности довеле су до повећане заступљености религија у УН, посебно покрета Њу ејџ. Неки су га називали „филозофом Уједињених нација“."Schweitzer - Robert Muller". Star-News. March 17, 1993.

Младост и образовање Рођен у Белгији, Мулер је одрастао у региону Алзас-Лорена у Француској на граници Немачке као француски држављанин. Питања граница које је видео као дете имала су значајан утицај на његов живот и његову одлуку да ради у Уједињеним нацијама. Током своје младости, Мулер је доживљавао стална политичка и културна превирања. Проживео је страхоте Другог светског рата, избеглиштва, нацистичку окупацију Француске, затварања и бекства из затвора. Током рата био је члан француског покрета отпора где је пред крај рата безуспешно покушавао да спречи покољ групе заробљених немачких војника. Ово је био велики животни догађај који је довео до рада за мир..Ode Magazine. January 21, 2007."U.N. Official Says Life Should Be 1st Alliance". Spokane Daily Chronicle. October 25, 1976. После рата се вратио кући и докторирао права на Универзитету у Стразбуру. Године 1948. пријавио се и победио на такмичењу есеја на тему како владати светом, чија је награда била стажирање у новоствореним Уједињеним нацијама.

Каријера Мулер је почео да ради у Уједињеним нацијама у тренутку када су настајали темељи организације. Следећих 40 година свог живота посветио је иза сцене у Уједињеним нацијама, фокусирајући се на стварање бољег света, укључујући рад за животну средину, економију и мир. Био је кључан у стварању многих мултилатералних тела, укључујући Програм УН за развој, Светски програм за храну, Популациони фонд УН и Светску скупштину младих.United Nations Secretary-General Ban Ki-moon's Statements Попео се кроз чинове у УН до званичне позиције помоћника генералног секретара и служио је под три генерална секретара.

Мулер је креирао „Светски темељни курикулум“ који му је донео Награду УНЕСКО-а за мировно образовање 1989. године.UNESCO Prize for Peace Education „Светски темељни курикулум“ помогао је да се инспирише растући покрет за глобално образовање. Више од 30 Мулерових школа је основано широм света, укључујући школу ЛИФЕ у Панаџачел, Гватемала, из које су ученици стекли дипломе из међународних послова.

Добитник је више награда и признања, укључујући Међународну награду за хуманистичке науке Алберта Швајцера"3 to be honored for contributions to music, medicine, hymanities" Star-News. March 17, 1993 и награду за човека од визије Елеонор Рузвелт.

Поред својих дужности на Универзитету за мир, посветио је време својим списима и био је међународно признат, вишејезичан говорник"Peace topic of Darien talk" The hour. November 25, 1985"Plans start for U.N. Day" The Spokesman-Review. September 15, 1976 и аутор четрнаест књига објављених на различитим језицима. Један од његових главних списа произашао је из писања једне идеје-сна сваког дана за неговање бољег света. Његов циљ је био да напише 2000 идеја и снова до почетка новог миленијума. Он је то постигао и написао преко 7000 идеја и снова. У својим говорима говорио је о овим идејама-сновима и током година приметио да се на многим од ових идеја ради, а да су неке и довршене.

На подстицај многих својих пријатеља, поштовалаца и невладиних организација, Милер је 1996. године био кандидат за глобалног грађанина за место генералног секретара Уједињених нација."Irish woman may yet replace Boutros-Ghali" New Straits Times. May 30, 1996 Такође је више пута номинован за Нобелову награду за мир

Милер је умро 20. септембра 2010.

Почасти и награде Унескова награда за мировно образовањеUNESCO Prize for Peace Education 1989. године Међународна награда за хуманистичке науке Алберт Швајцер, 1993. године Награда човек са визијом Елеанор Рузевелт, 1994 Члан Саветодавног савета Фондације за мир нуклеарног доба и добио је награду за светско грађанство ове фондације 2002., Nuclear Age Peace Foundation Гои награда за мир 2003. , GOI Peace Foundation Почаствован од Њујорк опен центра 2005. за његову „Доживотну посвећеност светском миру и глобалном образовању“.

Библиографија A Planet of Hope, First edition: Amity House. Decide To, First Edition: Acron Publishing, U.K. (1998) Second Edition: World Happiness and Cooperation, USA, also published in Portuguese. Dialogues of Hope, World Happiness and Cooperation (1990), USA, also published in German. ASIN B0015UBVWA Essays on Education, A Vision for Educators, edited by Joanne Dufour World Happiness and Cooperation, USA. First Lady of the World, World Happiness and Cooperation, USA (1991). Most of All, They Taught Me Happiness, First Edition: Doubleday (1978), Second Edition: World Happiness and Cooperation (1990) Third Edition: Amare Media (2005), also published in German. My Testament to the UN, World Happiness and Cooperation, USA (1992), also published in German. New Genesis, Shaping a Global Spirituality, First Edition: Doubleday, Second Edition: World Happiness and Cooperation, USA, also published in French, Italian, Polish and Japanese. The Desire to be human : a global reconnaissance of human perspectives in an age of transformation written in honour of Pierre Teilhard de Chardin : International Teilhard Compendium : Centenary volume by Pierre Teilhard de Chardin, Leo Zonneveld, Robert Muller. . What War Taught Me About Peace, First Edition: Doubleday. Safe Passage into the 21st Century, co-authored with Ambassador Douglas Roche, Continuum Press, New York (1995). The Birth of a Global Civilization, World Happiness and Cooperation, USA (1991), also published in German and Spanish. 3000 Ideas and Dreams for a Better World, Media 21, Santa Barbara, California. Sima, MON AMOUR.

Референце

Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 2010.