Међународне санкције против Русије 2022.

Међународне санкције против Русије 2022. године уведене су од стране Европске уније, Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства и одређеног броја других земаља, након почетка Инвазије Русије на Украјину 24. фебруара 2022. Овим мерама су уведене или значајно проширене санкције које укључују руског председника Владимира Путина, друге чланове руске владе и руске грађане генерално. Неким руским банкама забрањено је коришћење међународног платног система СВИФТ. Ове санкције и бојкот Русије и Белорусије негативно су утицале на руску економију.

Хронологија санкција thumb|upright 1.2| Русија Земље на руском Списку непријатељских земаља. Државе и територије на листи су увеле или су се придружиле санкцијама Русији. Западне земље и одређени број других земаља увеле су санкције Русији након што је признала независност такозване Доњецке и Луганске Народне Републике, 21. фебруара 2022. године, у говору Владимира Путина. Са почетком инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године, велики број других земаља почео је да примењује санкције са циљем да девастирају руску економију.„Tracking sanctions against Russia” , Reuters, 9.03.2022. (на језику: енглески) Санкције су биле широке, циљане на појединце, банке, предузећа, монетарне размене, банковне трансфере, извоз и увоз. Санкције су укључивале искључење великих руских банака из СВИФТ-а, глобалне мреже за размену порука за међународна плаћања, иако би и даље била ограничена доступност, како би се осигурала стална могућност плаћања испорука руског гаса.„As it happened: Kyiv warned of toxic fumes after strike on oil depot” , BBC, 27.02.2022. (на језику: енглески) Санкције су такође укључивале замрзавање средстава Руске Централне банке, која држи 630 милијарди долара девизних резерви,„The West declares economic war on Russia” , Politico, 28.02.2022. (на језику: енглески) како би се спречило да надокнади утицај санкција.„West to impose sanctions on Russian central bank and cut some lenders from Swift”, Фајненшал Тајмс, 26.02.2022. (на језику: енглески) До 1. марта 2022, укупан износ руске имовине замрзнуте санкцијама износио је 1 трилион долара.„The West’s $1 trillion bid to collapse Russia’s economy” , CNN, 1.03.2022. (на језику: енглески)

Главне мултинационалне компаније, укључујући „Епл”, „ИКЕА”, „Ексон Мобил” и „Џенерал Моторс”, појединачно су одлучиле да примене санкције Русији.„Why many businesses are getting tougher on Russia than sanctions require” , CNN, 03.03 2022. (на језику: енглески) Украјина је заједно са владама САД и ЕУ експлицитно позвала глобални приватни сектор да помогне у одржавању санкција, а ЕУ, Велика Британија и Аустралија су такође позвале глобалне дигиталне платформе да уклоне веб сајтове са седиштем у Русији. Неке мултинационалне компаније су се повукле из Русије како би се придржавале санкција и трговинских ограничења које су наметнуле матичне државе, али и по сопственој вољи, мимо онога што је законски прописано, како би избегле економске и репутационе ризике повезане са одржавањем комерцијалних веза са Русијом.

Неколико земаља које су историјски неутралне, као што су Швајцарска и Сингапур,„Switzerland says it will freeze Russian assets, setting aside a tradition of neutrality” , New York Times, 28.02.2022. (на језику: енглески) „Singapore to impose sanctions on Russia, including bank transactions”, Reurters, 28.02.2022. (на језику: енглески) увеле су делимичне санкције. Неке земље су такође примениле санкције на белоруске организације и појединце, као што је председник Александар Лукашенко , због умешаности Белорусије у инвазију.„Japan joins sanctions on Russian central bank, says 'Japan is with Ukraine'” , Reuters, 28.02.2022.

Као одговор на инвазију, немачки канцелар Олаф Шолц суспендовао је гасовод Северни ток 2 и најавио нову политику енергетске независности од Русије. Поред тога, Немачка је испоручила оружје Украјини, што је било први пут да је званично обезбедила оружје другој земљи у рату од краја Другог светског рата. Немачка је такође формирала фонд од 100 милијарди евра за додатне издатке за одбрану.„How Putins invasion of Ukraine upended Germany” , New Yorker, 11.03.2022. (на језику: енглески) Немачка индустрија је прешла са ослањања на руски природни гас на производњу више енергије из обновљивих извора, увоз гаса и више угља за снабдевање електричном енергијом и грејање, док би нова постројења за производњу електричне енергије могла да се граде.„German industry supports gas reduction plan” , DW, 20.06.2022. (на језику: енглески)

По доласку на ванредни самит НАТО-а у Брисел 24. марта 2022, амерички председник Џо Бајден је наговестио да ће Русији бити уведене даље економске санкције, укључујући ограничења на коришћење злата руске Централне банке у трансакцијама и нову рунду санкција усмерених на одбрану, компаније, директора највеће руске банке и више од 300 посланика руске Државне думе.„Biden says Russia should be booted from G-20; Russia's economy has shrunk in half since invading Ukraine: March 24 recap” , USA Today, 24.03.2022. (на језику: енглески)

Путин је 27. фебруара 2022. одговорио на санкције и на оно што је назвао „агресивним изјавама“ западних влада, наредивши да се „снаге за одвраћање“ земље — које се генерално подразумевају да укључују њене нуклеарне снаге — ставе на „посебан режим борбене дужности“. Овај нови термин изазвао је одређену забуну у погледу тога шта се тачно мења, али су амерички званичници прогласили то генерално „ескалирајућим“.„What Just Happened With Putin’s Nuclear Forces? Here’s What Experts Say” , defenseone.com, 27.02.2022. Након санкција и критика њихових односа са руским бизнисом, почео је покрет бојкота и многе компаније и организације су одлучиле да добровољно напусте руско или белоруско тржиште.„Sanctions on Russia: asset managers are making a disorderly retreat” , Financial Times, 01.03.2022. Бојкоти су утицали на многе потрошачке робе, забаву, образовање, технологију и спортске организације.„Supermarket chains removing Russian-origin products from shelves”, Eesti Rahvusringhääling, 25.02.2022.

САД су увеле контролу извоза, нову санкцију усмерену на ограничавање руског приступа високотехнолошким компонентама, како хардверу тако и софтверу, направљеним од било којих делова или интелектуалне својине из САД. Санкција је захтевала да свака особа или компанија која жели да прода технологију, полупроводнике, софтвер за шифровање, ласере или сензоре Русији затраже лиценцу, која је подразумевано одбијена. Механизам спровођења укључивао је санкције против особе или компаније, при чему су се санкције фокусирале на бродоградњу, ваздухопловство и војну индустрију.„America has targeted Russia’s technological fabric” , The Economist, 25.02.2022.

Током говора на Генералној скупштини УН у Њујорку 20. септембра 2022, француски председник Емануел Макрон је упитао „ко овде може да брани идеју да инвазија на Украјину не оправдава никакве санкције?“ Он је тврдио да су неутралне државе „равнодушне” према сукобу.„France: No nation can stay ‘indifferent’ on Ukraine war”, AP, 21.09.2022.

Канада је 9. децембра 2022. увела нове санкције Русији, наводећи као разлог кршење људских права. Одлука укључује санкције против 33 садашња или бивша висока руска званичника и шест субјеката умешаних у наводна „систематска кршења људских права“ против руских грађана који су протестовали против руске инвазије на Украјину.„Canada adds sanctions on Russia, Iran, Myanmar over human rights”, Reuters, 09.12.2022.

ЕУ је 16. децембра 2022. увела девети пакет санкција против руске економије . Портпарол белгијске владе је рекао: „Постаје све теже увести санкције које ће довољно погодити Русију, без превелике колатералне штете за ЕУ.”„EU unity over Russia sanctions falters as Europe's economy wilts” , Reuters, 19.12.2022.

Од 2014, Европска унија је применила једанаест рунди санкција против Руске Федерације. Последња 11. рунда санкција у јуну 2023. била је усредсређена на предмете двоструке намене као што су компјутерски чипови, као и на покушај да се ограниче трансакције санкционисане робе са брода на брод. Најављено је и више суспензија руских дозвола за емитовање у Европи.„European Union countries agree on a new package of sanctions against Russia over the war in Ukraine”, AP, 21.06.2023.

Санкције мини|десно|Радник уклања натпис са Гаспромове канцеларије у Бечу у марту 2022. Са почетком инвазије 24. фебруара, Западне земље и одређени број других земаља почео је да примењује санкције са циљем да девастирају руску економију. Санкције су биле широког спектра, а циљале су на појединце, банке, предузећа, монетарне размене, банковне трансфере, извоз и увоз.„China State Banks Restrict Financing for Russian Commodities” , Bloomberg, 25.02.2022.

Након што је Русија извршила инвазију на Украјину 24. фебруара 2022. године, две државе које раније нису учествовале у санкцијама Јужна Кореја„Russia-Ukraine crisis: South Korea to support sanctions on Russia”, Business Standard, 24.02.2022. и Тајван (делимично призната држава која није чланица УН),„Taiwan to join 'democratic countries' in sanctions on Russia” , Reuters, 25.02.2022. увеле су се у санкције Русији. Сингапур је 28. фебруара 2022. најавио да ће увести банкарске санкције Русији због инвазије на Украјину, чиме је постао прва земља у југоисточној Азији која је увела санкције Русији.„Singapore to impose banking, trade restrictions on Russia”, The Asset, 01.03.2022. Санкције су такође укључивале материјале који би могли да се користе за оружје против Украјине, као и електронику, технолошке уређаје и пратећу опрему, који су наведени у детаљном саопштењу од 5. марта.„Ukraine invasion: Singapore to impose unilateral sanctions on Russia in ‘almost unprecedented’ move” , scmp.com, 28.02.2022.

Србија, Мексико и Бразил су 25. фебруара и 1. марта 2022. објавили да неће учествовати ни у каквим економским санкцијама против Русије.„Serbia will not impose sanctions against Moscow, president says” , Reuters, 25.02.2022.„Mexico's president says he will not impose sanctions on Russia” , CNN, 01.03.2022."Brazil's Guedes condemns war in Ukraine, but is against economic sanctions on Russia", Reuters, 19.04.2022.

Централној банци Русије је 28. фебруара 2022. онемогућен приступ више од 400 милијарди долара девизних резерви које се држе у иностранству,„In an effort to choke Russian economy, new sanctions target Russia's central bank” , NPR, 28.02.2022. а ЕУ је увела санкције неколицини руских олигарха и политичара.„EU sanctions against Russia explained”, European Council Истог дана Контрола стране имовине САД, забранила је особама из Сједињених Држава да учествују у трансакцијама са Централном банком Русије, Руским фондом за директна улагања (укључујући његовог претходника, ЈСЦ РДИФ, који је раније санкционисан), Руском компанијом за улагања и Кирил Дмитријев , личног савезника Владимира Путина.„How Putin Used Russia’s Sovereign Wealth Fund To Create A ‘State-Sponsored Oligarchy’”, Forbes, 08.03.2022.