Akademska nečestitost, akademsko nepoštenje i akademska prevara su termini koji predstavljaju bilo kakvu akciju učenika koja se krši sa pravilima škole, univerziteta ili neke druge institucije čiji je primaran fokus edukacija. Definicija akademske nečestitosti je različita u različitim institucijama, i često predstavlja povredu unapred definisanih pravila ponašanja, navedenih u zvaničnim dokumentima te institucije.Bretag, Tracey, et al. "Academic integrity standards: A preliminary analysis of the academic integrity policies at Australian universities." (2011).

Istorija Wall newspaper about cheating, at the University of Tokyo|mini|right|Studenti univerziteta u Tokiju čitaju pravila o disciplinskoj odgovornosti na svom univerzitetu

Akademska nečestitost zabeležena je još od pojave prvih testova.Lang, J.M. . Naučnici tvrde da je varanje bilo široko rasprostranjeno na kineskim ispitima za rad u državnoj službi, još pre par hiljada godina, čak i kada je varanje povlačilo smrtnu kaznu i za kandidata i za ispitivača. Često je bilo rasprostranjeno i davanje mita ispitivačima, što je zabeleženo u Knjizi prevara, zbirci kratkih priča objavljenoj za vreme dinastije Ming.. Translated by Rea, Christopher; Rusk, Bruce. .

Prvi standardi za citiranje naučnih radova nastali su krajem 19. veka, kada su u naučnim krugovima počela da se pojavljuju određena očekivanja koja su morala biti ispoštovana pri navođenju referenci na druge radove. Negde u to vreme, naučnici su počeli da istražuju temu akademske nečestitosti, shvativši da je varanje postalo rasprostranjena pojava na koledžima u Sjedinjenim državama. . In Buranean, Lise; Roy, Alice M. (eds.). Perspectives on Plagiarism and Intellectual Property in the Postmodern World. State University of New York Press. p. 45. Procenjeno je da je, na početku 20. veka, oko dve trećine studenata varalo u jednom trenutku tokom svojih univerzitetskih studija. Univerzitetska bratstva su često održavala arhive seminarskih radova i eseja, u kojima su studenti mogli da pronađu odgovarajući seminarski rad, napisan za potrebe predmeta pre nekoliko godina i ponovo ga predaju, uz minimalne izmene koje su se u nekim slučajevima sastojale samo od promene imena autora.

Današnjica

Akademska nečestitost nema zvanično prihvaćenu definiciju. Različite obrazovne institucije u različitim delovima sveta razmatraju i reaguju na akademsku nečasnost na različite načine. Postoje međunarodne organizacije koje podržavaju studente, nastavnike i osoblje visokoškolskih ustanova u diskusijama i razumevanju vrednosti akademskog integriteta, kao što je Međunarodni centar za akademski integritet (-{ICAI}-). Više institucija, poput Univerziteta u Voterluu, Kvins Univerziteta, Univerziteta Kolorado i Jork Univerziteta, bazira svoju kulturu akademskog integriteta na 6 osnovnih vrednosti -{ICAI}--ja (iskrenost, poverenje, poštovanje, pravičnost, odgovornost i hrabrost).

Sjedinjene Američke države U Sjedinjenim Američkim Državama, jedno istraživanje je pokazalo da je 20% učenika počelo da vara i prepisuje već u prvom razredu osnovne škole. Druga istraživanja otkrivaju da je među trenutnim učenicima u SAD-u, 56% učenika srednjih škola i 70% studenata varalo u jednom trenutku tokom svog obrazovanja. Međutim, studenti nisu jedini koji varaju u akademskom okruženju. Studija među nastavnicima u školama Severne Karoline pokazala je da je 35% ispitanika potvrdilo da su videli svoje kolege kako varaju, najčešće u smislu prepravljanja ocena svojih učenika. Najčešči razlog za to je činjenica da standardizovani testovi nose velike posledice za nastavnike ukoliko njihovi učenici pokažu slab rezultat na njima.

Prva naučna istraživanja o akademskom nepoštenju u visokom obrazovanju sprovedena 1960-ih pokazala su da je u SAD-u, negde između 50% i 70% studenata fakulteta varalo barem jednom. Dok ove stope varanja u SAD-u ostaju stabilne i danas, postoje značajne razlike između različitih škola, zavisno o veličini, selektivnosti i disciplinskim merama škole. Generalno, što je škola manja i selektivnija samim tim su manje šanse za nepošteno dobijanje ocena. Na primer, broj studenata koji su uhvaćeni u akademskoj prevari na malim elitnim koledžima slobodnih veština često je samo 15-20%, dok taj procenat na velikim državnim univerzitetima može biti čak 75%. Osim toga, istraživači su otkrili da se studenti koji pohađaju školu sa kodeksom ponašanja nalaze u manje verovatnoj poziciji za varanje od studenata na školama sa drugim načinima sprovođenja akademskog integriteta. Što se tiče postdiplomskog obrazovanja, nedavno istraživanje je otkrilo da je 56% MBA studenata priznalo varanje, zajedno sa 54% studenata postdiplomskih studija inženjerstva, 48% obrazovanja i 45% prava.

Postoji takođe i značajna razlika između percepcija studenata i stvarnosti njihovog etičkog ponašanja. U istraživanju iz 2008. godine, u kojem je učestvovalo 30.000 srednjoškolaca, sprovedenom od strane Instituta Džozefson za etiku mladih, 62% ispitanih učenika reklo je da su "prepisali tuđi domaći zadatak dva ili više puta tokom prošle godine. Ipak, na istom istraživanju, 92% ispitanika je reklo da su "zadovoljni svojom ličnom etikom i karakterom".

Kako sve više studenata pohađa kurseve i polaže ispite na daljinu, postoji široko uvrežena percepcija da je lakše varati na takvom kursu nego na kursu koji se održava uživo. Štaviše, postoje usluge na internetu koje nude izradu svih vrsta domaćih zadataka za srednje škole i fakultete, kao i polaganje testova na daljinu za studente univerziteta. I dok osoblje školskih institucija često zna za takve veb-stranice, uglavnom nisu uspeli da suzbiju varanje u domaćim zadacima i u testovima na daljinu, oslanjajući se umesto toga na preporuku matematičkog udruženja Ohaja da se barem 80% ocene kurseva na daljinu izvede iz nadgledanih testova. Pored toga, koledži i univerziteti sve više koriste usluge firmi koje nude nadgledanje testova na daljinu, kako bi nadgledali desetine hiljada testova godišnje.

Iako istraživanja o akademskom nepoštenju u drugim zemljama nisu toliko obimna, anegdotalni dokazi sugerišu da bi varanje moglo biti još češće u zemljama poput Japana.

Australija U Australiji, Agencija za kvalitet i standarde tercijarnog obrazovanja bavi se akademskim nepoštenjem.

Ujedinjeno Kraljevstvo U Ujedinjenom Kraljevstvu, Agencija za osiguranje kvaliteta odgovorna je za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju. Proizvela je nekoliko materijala koji se bave ovom tematikom, koji su prvenstveno namenjeni političarima, radnicima u sektoru obrazovanja i široj javnosti.

Kanada U Kanadi, pojedinačne visokoškolske ustanove sprečavaju akademsku nepoštenost uz pomoć pravila i smernica objavljenih od strane samog univerziteta, mada istraživanje o ovoj temi zaostaje za onim u drugim zemljama. Istraživanja su pokazala da je procenat akademskog nepoštenja u Kanadi sličan onom u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nemačka U Nemačkoj, veliko istraživanje je otkrilo da je 75% studenata univerziteta priznalo da su sproveli barem jedan od sedam tipova akademskog nepoštenja (kao što su plagiranje ili falsifikovanje podataka) u prethodnih šest meseci.

Tipovi

Varanje Varanje se može odvijati u različitim oblicima. Jedan od najčešćih načina su puškice, kao i različiti vidovi komunikacije između studenata tokom testa ili vežbe. Mnoge sofisticirane metode za varanje su se razvile tokom godina. Postoje zapisi studenata kako kriju puškice u toaletu, rančevima, u rukavima, duž svojih butina ili u dekolteu. Uprkos tome što je komunikacija sa bilo kim osim sa dežurnim profesorom zabranjena, studenti pronalaze način da signaliziraju svoje odgovore drugima. Na primer, ritmičko nakašljavanje ili tapkanje olovkom po stolu moglo bi biti neka šifra. Neki jednostavniji načini bi bili pokazivanje broja rukama ili nekim drugim pokretom tela. U modernom dobu, sa rapidnim razvojem tehnologije prepisivanje je postalo sve lakše. Podaci se mogu čuvati u grafičkim kalkulatorima,pejdžerima i drugim elektronskim uređajima. Takođe pametni telefoni značajno olakšavaju komunikaciju. Ukoliko se test održava internacionalno, specifično u drugim vremenskim zonama, onaj koji polaže test kasnije može saznati pitanja unapred.

Lažno predstavljanje Lažno predstavljanje je forma varanja u kojoj jedna osoba radi test umesto druge osobe. Bitno je napomenuti da su obe strane podjednako odgvorne, osoba koja zamenjuje drugu osobu kao i osoba koja je zamenjena. Takođe, ovo se može odnositi i na prisustvovanje času i dolazak na intervju u svojstvu neke druge osobe. U ovom tipu akademske nečestitosti, akademski rad je skroz prebačen na drugu osobu ili organizaciju, obično za novčanu nadoknadu.

Unajmljivanje trećeg lica Unajmljivanje trećeg lica, ili varanje po ugovoru, je tip akademske nečestitosti sličan lažnom predstavljanju po tome što postoji treće lice unajmljeno od strane učenika da odradi posao umesto njega. Drugi oblici su kupovina odgovora za test ili korišćenje usluga kompanija specijalizovanih za izradu seminarskih radova. Veruje se da je broj ovakve vrste varanja krenuo da raste od 2014, ali trenutno ne postoji dokaz za to. Ovo je relativno nova vrsta varanja čija je popularnost porasla četrdesetih godina prošlog veka kada je primećen nagli porast oglasa koji su nudili usluge izrade seminarskih radova za novac. Ovaj trend je nastavio da raste tokom šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka. (1): 1–9. Prema jednoj studiji iz 2019. godine, procenjuje se da je ova industrija proizvodi prihod od oko 100 miliona dolara godišnje.

Plagijarizam

Plagijarizam predstavlja ,,korišćenje ili blisku imitaciju jezika i misli drugog autora i predstavljanje njih kao sopstvenog originalnog rada. U akademskom kontekstu, to može varirati od pozajmljivanja bez navođenja samo jedne posebno adekvatne fraze, do parafraziranja tuđe originalne ideje bez citiranja, pa sve do ekstremnog stadijuma gde je treće lice odradilo ceo posao za novac, a njen rad je prisvojen kao originalan.

U Evropi se razvio moderni koncept plagijarizma kao nemoralnog čina i originalnosti kao ideala u 18. veku, dok su u prethodnim vekovima autori i umetnici bili podsticani da „kopiraju majstore što ubedljivije moguće" i „izbegavaju nepotrebno izmišljanje". Ove nove moralne vrednosti 18. veka su institucionalizovane i sprovedene u akademskim krugovima (uključujući akademsku nauku, obrazovanje, inženjering itd.) i novinarstvu, gde se sada plagijarizam smatra akademskom nepoštenošću i kršenjem novinarske etike. Saglasno sa tim novim idealima, plagijarizam je počeo da rezultuje ozbiljnim sankcijama i posledicama po karijeru. Međutim, to nije slučaj i u umetnosti, čija je dugogodišnja tradicija kopiranje kao fundamentalna praksa kreativnog procesa. Tokom 21. veka, umetnici i dalje tolerišu plagijarizam.

Plagijarizam nije krivično delo, ali je moralno neprihvatljiv.

Od 2000. godine, u javnosti je aktivna diskusija na temu studentskog plagijarizma , pri čemu je glavno pitanje ove diskusije bilo, kako najbolje pomoći studentima da razumeju i izbegnu plagijarizam. S obzirom na ozbiljne posledice koje plagijarizam donosi studentima, postoji veća potreba za informisanošću o plagijarizmu kako bi se pomoglo studentima da izbegnu plagijarizam. Takođe, u plagijarizam spada i samoplagijat. Samoplagijat nastaje kada, na primer,student preda zadatak, esej ili rad koji je prvobitno bio predat za drugi kurs bez dozvole svog profesora ili mentora.