Ђулио Чиконе

Ђулио Чиконе (; Кјети, 20. децембар 1994) италијански је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Лидл—трек. Освојио је два пута брдску класификацију на Ђиро д’Италији и једном на Тур де Франсу, док је на Ђиро д’Италији остварио три побједе. По једном је освојио Ђиро дел’Апенино, Трофео Лајгвеља и Класика де Сан Себастијан.

Каријера 2016—2018.

Током јуниорске каријере завршио је Ђиро ди Ломбардију за младе возаче на другом мјесту, изгубивши у спринту од Фауста Маснаде. Професионалну каријеру почео је 2016. у тиму Бардијани—ЦСФ, а исте године возио је своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију. На десетој етапи је био у бијегу, одакле је Џорџ Прајдлер напао на 40 -{km}- до циља, а на претпоследњем успону достигли су га Чиконе, Дарвин Атапума, Стефано Пираци и Дамијано Кунего. Чиконе је напао на последњем успону, у последњих десет километара и побиједио је 42 секунде испред Ивана Ровног. Прије почетка етапе 19 напустио је трку због Гастроинтестиналних проблема.

Године 2017. возио је Ђиро д’Италију поново, Тур оф Аустрија трку је завршио на шестом мјесту у генералном пласману, али је накнадно помјерен на пето мјесто након што су побједнику Стефану Денифлу поништени резултати због допинга. На Тур оф Јута трци, напао је на 3 -{km}- до циља на претпоследњој, шестој етапи и побиједио је 25 секунди испред Симонеа Стербинија. У генералном пласману завршио је на шестом мјесту, преко два минута иза Роба Бритона. У финишу сезоне је возио класике у Италији, завршивши Тре вали Варезине на 18, а Ђиро ди Ломбардију на 49 мјесту.

Током 2018. Сетимана интернационале ди Копи е Бартали трку завршио је на десетом мјесту у генералном пласману, а крајем априла возио је Ђиро дел’Апенино класик, гдје је напао заједно са Мауром Антунесом и Маснадом; дошли су заједно на циљ, преко два минута испред групе, а у спринту је побиједио Чиконе, освојивши прву трку у каријери. YУ мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је био у бијегу на претпоследњој, етапи 20, али је отпао на последњем успону и завршио је на четвртом мјесту, преко три минута иза Микела Ниевеа. У генералном пласману завршио је на 40 мјесту, као и на другом мјесту у брдској класификацији, 17 поена иза Криса Фрума. У јуну је возио Адријатика Јоника трку, гдје је трећу етапу завршио на другом мјесту, 37 секунди иза Ивана Сосе и трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 41 секунду иза Сосе. У септембру је возио трку Около Словенска, гдје је био у бијегу на неколико етапа и освојио је брдску класификацију. У финишу сезоне је возио класике у Италији, завршивши Тре вали Варезине на 13 мјесту, у групи која је дошла на циљ 13 секунди иза седмочлане групе коју је одспринтао Томс Скујинш. Ђиро дел’Емилију је завршио на 16, а Ђиро ди Ломбардију на 41 мјесту.

2019—2020.

мини|лево|Чиконе на Тур де Франсу 2019.

Године 2019. прешао је у тим Трек—сегафредо, са којим је потписао двогодишњи уговор. Крајем фебруара возио је Тур ди От вар, гдје је побиједио на другој етапи у спринту испред Тиба Пиноа и Ромена Бардеа и преузео је лидерску мајицу. Последњу, трећу етапу, завршио је преко минут иза Пиноа и трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, минут и 14 секунди иза Пиноа. У марту је возио Париз—Ницу, гдје је био у бијегу на четвртој етапи и завршио је на трећем мјесту, 13 секунди иза Магнуса Корт Нилсена. У генералном пласману завршио је на 37 мјесту, 30 минута иза Егана Бернала. У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је био у бијегу на етапи 16 и побиједио је испред Јана Хирта. Захваљујући одласцима у бијег на другим етапама, освојио је брдску класификацију 115 поена испред Маснаде, док је у генералном пласману завршио на 16 мјесту, 27 минута иза Ричарда Карапаза. У јулу је возио Тур де Франс по први пут. На шестој етапи, чији је циљ био на успону Ла Планш де Бел филс, био је у бијегу, али је отпао при врху последњег успона и завршио је на другом мјесту, 11 секунди иза Дилана Тунса, а захваљујући томе што је дошао минут и по испред групе, преузео је жуту мајицу шест секунди испред Алафилипа, као и бијелу мајицу за најбољег младог возача. Жуту мајицу носио је на двије етапе, након чега је осму етапу завршио у групи, 20 секунди иза Алафилипа и пао је на друго мјесто у генералном пласману. На десетој етапи, група се раздвојила усљед јаког вјетра, завршио је преко два минута иза прве групе и изгубио је бијелу мајицу. Завршио је на 31 мјесту у генералном пласману и на шестом мјесту у класификацији за најбољег младог возача. Током јула, продужио је уговор са тимом до краја сезоне 2021. Недељу дана послије Тур де Франса возио је Класик Сан Себастијан, који је завршио на 11 мјесту, у групи која је дошла на циљ 38 секунди иза Ремка Евенепула. До краја сезоне возио је класике у Италији, завршивши Копа Агостини на седмом, Ђиро дела’Емилију на 12 и Ђиро ди Ломбардију на 22 мјесту.

На почетку сезоне 2020. освојио је Трофео Лајгвеља класик, гдје је побиједио 32 секунде испред Бинијама Грмаја. Због пандемије ковида 19 у марту је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане. Након што се сезона наставила, у августу је возио Ђиру ди Ломбардију, коју је завршио на петом мјесту, минут и 40 секунди иза Јакоба Фуглсанга. У октобру је возио Ђиро д’Италију, гдје је радио за Винченца Нибалија, али је морао да напусти трку прије почетка хронометра на етапи 14 због бронхитиса.

2021.

Сезону 2021. почео је на Тур де ла Провенс трци, гдје је другу етапу завршио на другом мјесту у спринту, иза Давидеа Балеринија. У генералном пласману завршио је на 11 мјесту, минут иза Сосе. Почетком марта возио је Трофео Лајгвеља, који је завршио на петом мјесту, у петочланој групи која је дошла на циљ 39 секунди иза Баукеа Молеме.

У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је било планирано да ради за Нибалија. На деветој етапи, Бернал је напао у последњем километру, што је пратио само Чиконе, али је и он отпао и завршио је на другом мјесту, седам секунди иза, али је надокнадио вријеме у односу на друге возаче и дошао је на четврто мјесто у генералном пласману, 34 секунде иза Бернала. На етапи 11 вожене су секције калдрме које се возе на Страде Бјанкеу. Тимови ЕФ и Инеос су радили на челу групе, која се раздвојила на 8 -{km}- до циља и остало је 15 возача у групи, док је Чиконе остао у другој групи. Заостатак групе се до краја само повећавао и завршио је два минута иза Бернала, због чега је пао на осмо мјесто у генералном пласману. Циљ етапе 14 био је на успону Монте Зонколан дугом 14 -{km}-, са просјечним нагибом од 8,5% и максималним нагибом од 14%. Тим Инеос је возио на темпо током успона, а Евенепул је отпао у последња три километра, након чега је Сајмон Јејтс напао, што је једино Бернал пратио. Чиконе је постепено заостајао и завршио је у групи са Данијелом Мартинезом и Дамијаном Карузом, 35 секунди иза Бернала, али је завршио 50 секунди испред Евенепула и дошао је на седмо мјесто у генералном пласману. На етапи 16, Бернал је напао на 22 -{km}- до циља, што су пратили само Барде и Хју Карти, а Чиконе је радио у другој групи са Карузом. Бернал је напао поново на 20 -{km}- до циља, што нико није могао да прати, а затим је достигао све бјегунце и остварио соло побједу, док је Чиконе завршио на четвртом мјесту, минут и 18 секунди иза и дошао је на шесто мјесто у генералном пласману, четири минута и по минута иза Бернала. На етапи 17, пао је на спусту на око 30 -{km}- до циља, изгубио је осам минута и пао је на десето мјесто у генералном пласману, преко 11 минута иза Бернала. Пред почетак етапе 18 потписао се за старт, али су доктори накнадним прегледом утврдили да је превише ризично да настави да вози и напустио је трку. Након опоравка од пада, у јуну је возио Ла руте д’Окитаније, коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, скоро минут иза Антонија Педрера. Крајем јула је возио друмску трку на Олимпијским играма 2020. које су због пандемије ковида 19 помјерене за 2021. На 40 -{km}- до циља, на успону Микуни одвојила се група од 13 возача, што Чиконе није пратио и завршио је преко 11 минута иза Карапаза. Дана 31. јула возио је Класик Сан Себастијан, који је завршио на 14 мјесту, као последњи у групи која је на циљ дошла минут иза четворочлане групе коју је одспринтао Нилсон Паулес.

Крајем августа возио је Вуелта а Еспању по први пут у каријери. Хронометар на првој етапи завршио је на 44. мјесту, 27 секунди иза Роглича. Трећу етапу је завршио на десетом мјесту, у групи од седам возача који су дошли на циљ скоро два минута иза Рејна Тарамајеа и дошао је на осмо мјесто у генералном пласману, На шестој етапи отпао је након напада на успону у посљедњем километру и завршио је 25 секунди иза Роглича, заједно са Адамом Јејтсом и дошао је на седмо мјесто у генералном пласману, 58 секунди иза Роглича. На седмој етапи, Адам Јејтс је напао на последњем успону, што је пратило неколико возача, а Чиконе је отпао и завршио је у групи са Карапазом, Фабиом Аруом, Микелом Ландом и Гијомом Мартеном, 30 секунди иза групе у којој су били Јејтс и Роглич и пао је на 11 мјесто у генералном пласману. На деветој етапи, Јејтс је напао на 9 -{km}- до циља, што је пратио Мигел Анхел Лопез, а након што их је достигао и Сеп Кус, напао је поново. Након што су достигнути, напао је поново на 7 -{km}- до циља, што су пратили Роглич, Енрик Мас, Бернал и Лопез, а затим их је достигао и Карапаз, док је Чиконе отпао и завршио је минут иза Роглича и Маса, али је надокнадио вријеме у односу на друге возаче и дошао је на седмо мјесто у генералном пласману, два и по минута иза Роглича. На десетој етапи, на 14 -{km}- до циља, Роглич је напао, што нико није могао да прати. Мас је напао из друге групе, а пратили су га Лопез, Хејг и Кус док је Чиконе отпао и завршио је преко минут иза групе која је достигла Роглича након што је пао на спусту и поново је пао на 11 мјесто у генералном пласману. На етапи 11, у финишу посљедњег успона Роглич је напао и побиједио испред Маса, док је Чиконе завршио 23 секунде иза и пао је на 12 мјесто у генералном пласману, иза Власова. На етапи 14 Лопез је напао на 2 -{km}- до циља, а након што се Кус склонио са чела групе Роглич је напао, што су пратили Мас, Хејг и Бернал, док је Чиконе отпао и завршио је 16 секунди иза. На етапи 15, Јејтс је напао на 4 -{km}- до циља, што нико није пратио; Чиконе је одспринтао групу која је дошла на циљ скоро три минута иза бјегунаца и 15 секунди иза Јејтса. На етапи 17 је учествовао у великом паду на почетку етапе, наставио је да вози, али је на око 80 -{km}- до циља морао да напусти трку.

2022.

мини|десно|Чиконе (крајње десно) на Јапан купу 2022.