Маргарет Флој Вошберн

Маргарет Флој Вошберн (); Њујорк, 25. јул 1871 — Покипси, Њујорк, САД, 29. октобар 1939), била је водећи амерички психолог са почетка 20. века, најпознатија по свом експерименталном раду у понашању животиња и развоју теорије о вези свести и моторне активности. Била је прва жена којој је додељен докторат психологије 1894. године, друга жена после Мери Витон Калкинс (), која је била председница Америчког удружења психолога (), 1921. године и прва жена изабрана у Друштво експерименталних психолога (). Анкета у часопису Преглед опште психологије (), објављена 2002. године, рангирала је Маргарет Вошберн као 88. најцитиранијег психолога 20. века.

Биографија Рођена 25. јула 1871. у Њујорку, као једино дете Франсиса Вошберна (), епископског свештеник, и мајке Елизабет Флој Дејвис (), која је потицала из просперитетне њујоршке породице (њени преци су били холандског и енглеског порекла који су се доселили у Америку пре 1720. године). Маргарет је као једино дете проводила много времена са одраслима или читајући. Научила је да чита много пре него што је кренула у школу па је брзо напредовала када је пошла у школу са 7 година. У школи је учила француски и немачки језик. Када је имала једанаест година, први пут је уписала државну школу. Завршила је средњу школу 1886. са петнаест година, а те јесени је као студент припремне године факултета, морала да упише Васар колеџ Покипси, Њујорк (). Овај припремни статус био је неопходан због њеног недостатка у знања латинског и француског језика. Током школовања у Васару, Вошберн је развила снажно интересовање за филозофију кроз читање поезију и других књижевних дела а први пут се упознала и са пољем психологије. Након што је дипломирала на Васару 1891. године, одлучила је да студира код професора Џејмса Мекин Кетела () у новооснованој психолошкој лабораторији на Универзитету Колумбија (). Како Универзитет Колумбија још није примао жене на постдипломске студије, примљена је само као студент слушалац. Упркос предрасудама које су владале према женама у то време, које су се школовале, Кетел је њу третирао као све друге студенте и постао њен први ментор. Похађала је његова предавања и радила у лабораторији са мушкарцима. На крају њене прве године на Колумбији, Кетел је охрабрио Маргарет да уђе у новоорганизовану Школу мудраца филозофије () на Универзитету Корнел () како би стекла докторат јер то није било могуће на Колумбији због њеног статуса „студент слушалац”. Примљена је на Универзитет Корнел 1891. године уз додељену стипендију. На Корнелу је студирала код Едварда Бредфорда Тиченера (), као његов први и једини постдипломца у то време. Њена специјалност била је психологија. Као дипломирани студент, спровела је експериментално истраживање метода еквиваленција у тактилној перцепцији, како је предложио Тиченер. После два семестра студија и експеримената, она је магистрирала у пролеће 1893. године. Током свог рада на методи еквивалената, Вошберн је истовремено развила и тему за докторски рад, о утицају визуелне перцепције на просуђивање удаљености и правца. У јуну 1894. одржала је своје усмено излагање и постала прва жена која је докторирала психологију (пошто је Мери Калкинс раније била ускраћена за докторат јер је била жена), а такође је примљена у новоосновано Америчко удружење психолога. Никад се није удавала, уместо тога је одлучила да се посвети својој каријери и бризи о родитељима. У једном тренутку, њени студенти су јој поклонили велику суму новца, у знак захвалности за њен рад, у жељи да новац користи за себе и своје слободно време али је она сав новац уложила у фонд за стипендије за студенте на одсеку за психологију. Услед последица можданог удара 1937. године пензионисана је као професор емеритус психологије. Никада се није у потпуности опоравила и умрла је у свом дому у Покипсију, у Њујорку 29. октобра 1939. године..https://www.nasonline.org/publications/biographical-memoirs/memoir-pdfs/washburn-margaret.pdf

Каријера Након што је дипломирала 1894. године, Маргарет Вошберн је понуђена катедра за психологију, филозофију и етику на Велс колеџу () у Аурори, Њујорк (). Прихватила је понуду и тамо је провела наредних шест година, при чему је наставила да ради у лабораторијама Корнела. У пролеће 1900. Вошберн је предложено место управника на Саге колеџу () Универзитета Корнел, где је радила следеће две године. Затим јој је понуђено место доцента психологије на Универзитету Синсинатија () у Синсинатију (), Охајо (), где је била једина жена на факултету. Тамо је остала само једну школску годину. У пролеће 1903. вратила се на Васар колеџ као ванредни професор филозофије, где је остала до краја живота. Одмах по доласку, постављена је за шефа новооснованог одељења за психологију. Између 1905. и 1938. године објавила је 68 студија из Васар додипломске лабораторије (). Ове студије су биле највећа серија студија са било ког америчког универзитета у то време. Поред свог експерименталног рада, пратила је француске и немачке експерименте виших менталних процеса. Она је представила своју комплетну „моторичку теорију” () у свом раду Покрет и менталне слике () 1916. године. Током 1920-их наставила је да прикупља експерименталне податке из целог света како би поткрепила своје аргументе. Остала је чврста у својим бихевиористичким начелима, али је преузимала и идеје из свих главних школа мишљења у психологији тог времена: бихевиоризма, структурализма, функционализма и гешталт психологије, при том одбацивши спекулативне теорије психодинамике. Она је искористила своје експерименталне студије понашања и спознаје животиња објављене у њеној књизи Животињски ум (), 1908. године, како би представи своју идеју да су ментални (не само бихевиорални) догађаји легитимна и важна психолошка подручја за проучавање. Ово је, наравно, било против тадашње устаљене доктрине академске психологије, да ментално није видљиво и стога није прикладно за озбиљна научна истраживања. Бавила се и превођењем па је тако превела књигу Етички системи () Вилхелма Вундта () на енглески. Вошберн је била водећа личност психологије у Сједињеним Државама у првим деценијама 20. века, значајно доприневши развоју психологије као науке и научне професије.

Почасти и награде Маргарет Флој Вошберн је била прва жена којој је додељен докторат психологије 1894. године и прва жена изабрана у Друштво експерименталних психолога. Била је рангиран међу 50 најбољих психолога у САД 1903. године. Изабрана је за председника Америчког психолошког удружења 1921. године и изабран у Националну академију наука () 1931. године. У часопису Преглед опште психологије, објављеном 2002. године, рангирана је као 88. најцитиранији психолог 20. века. Изабрана дела 1908: Margaret Floy Washburn, The animal mind, a text-book of comparative psychology, The Macmillan company, New York. 1916: Margaret Floy Washburn, In Movement and Mental Imagery, Outlines of a Motor Theory of the Complexer Mental Processes, Boston, Houghton, xi-xv.

Референце

Литература

Furumoto, L., & Scarborough E. In E. Tobach (Ed.) Historical perspectives and the international status of comparative psychology (pp. 103–117). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. Goodman, E.S. Psychology of Women Quarterly, 5, 69-80. O'Connell, A. G., & Russo, N. F. (Eds.). (1990). Women in psychology: A bio-bibliographic source book. West Port, CN: Greenwood Press, Inc. Russo, N. F., & O'Connell, A. N. . Psychology of Women Quarterly, 5, 11-54 Scarborough, E. & Furumoto, L. (1987). Untold lives: The first generation of American women psychologists. New York: Columbia University Press. Thelen, E., & Smith, L. B. (1994). A dynamic systems approach to the development of cognition and action. Cambridge, MA: Bradford Books/MIT Press Washburn, M. F. (1932). Some recollections. In C. Murchison (Ed.), ''History of psychology in autobiography (Vol. 2, pp. 333–358). Worcester, MA: Clark University Press.

Спољашње везе

Encyclopedia of Psychology Understanding the Animal Mind APA: Biography of Margaret Washburn Emotion and Thought: A Motor Theory of Their Relations Mental Imagery-Theories and Experiments Autobiography of Margaret Floy Washburn People in Psychology Psyography: Biographies on Psychologists Women in Psychology ENotes: Encyclopedia of Psychology University of Cincinnati Psychology History Connections A Documentary Chronicle of Vassar College Introspection As a Method of Psychology

Категорија:Рођени 1871. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Амерички психолози