__БЕЗКН__
Fear of a Blank Planet је девети студијски албум Британске прогресивне рок групе Porcupine Tree. Обављен је 16. априла 2007. у Великој Британији и остатку Европе од стране издавачке куће Roadrunner, 24. априла 2007. у Сједињеним Државама од стране издавачке куће Atlantic, 25. априла 2007. У Јапану од стране WHD и 01. маја 2007. године и у Канади од стране WEA. Стивен Вилсон је споменуо да је наслов албума директна референца на албум Public Enemy из 1990. Fear of a Black Planet; док се први албум бавио расним проблемима, други се односи на страх од губитка тренутне генерације младих због разних уобичајених претњи њиховом менталном и социјалном благостању, укључујући разорене домове, прекомерно „време испред екрана“ и прекомерну употребу наркотика (преписаних и супротно) до тачке менталне и духовне „празнине“.
Албум је написан у Тел Авиву и Лондону између јануара и јула 2006. Промоција албума је укључивала премијерно извођење песама током емисија у знак подршке ДВД турнеји Arriving Somewhere... између септембра и новембра 2006. и низ журки слушања у њујоршком Legacy Studios и лондонском Abbey Roads Studios током јануара 2007.
Fear of a Blank Planet је касније исте године праћен издањем EP Nil Recurring. Додатна нумера под називом "Always Recurring" је демо верзија, али није званично објављена ни на једној од четири плоче (Fear of a Blank Planet албум, Fear of a Blank Planet сингл, Way Out of Here сингл, and the Nil Recurring EP) издата од Porcupine Tree током ове ере. Издавањем Insurgentes, Вилсоновог дебитантског соло албума, Вилсон би даље реализовао неке од идеја на којима је Fear of a Blank Planet зачет.
У скоро свим Европским земљама албум се нашао на топ листама и ушао на Амерички Билборд 200 на 59. месту. Албум је високо цењен од стране критичара и награђен је "Албумом године" од стране часописа Classic Rock 2007.
Писање и снимање Стивен Вилсон је почео да пише албум почетком 2006. године у Тел Авиву, док је снимао други Blackfield албум. Међу првим песама које је Вилсон написао за албум током овог периода, под називом јесте "Always Recurring”, која ће касније бити рециклирана лирски и звучно за употребу у песми "What Happens Now?". У међувремену, док је Вилсон боравио у Тел Авиву, Ричард Барбијери је написао већину музике за песму "My Ashes". Песма "Cheating the Polygraph" је била композиција Харисона и Вилсона, док су песме "Way Out of Here", "What Happens Now?” и "Nil Recurring" написала сва четири члана бенда. Blackfield албум је завршен у јуну, тако да се Вилсон вратио у Лондон и придружио се осталим члановима бенда да дораде материјал који су писали. На песмама су радили од јула до августа, а одлучили су да на рад додају још њих шест.
Први ДВД Porcupine Tree, под називом Arriving Somewhere..., објављен је у августу исте године. Група је отпочела кратку турнеју у септембру да би га промовисао, током које је шест нових изабраних песама за предстојећи албум изведено у првом делу наступа. Током турнеје, која је трајала до новембра, бенд је почео са снимањем албума, на крају одбацивши песму "Cheating the Polygraph", јер су сматрали да је понешто мање ефектнија у поређењу с осталих пет са сет листе уживо; написали су нову песму под називом "Way Out of Here" као замену. "Way Out of Here" је била сарадња сваког од члана бенда и резултирала је у једину композицију на албуму која укључује цео бенд. Контактирали су King Crimson гитаристу Роберта Фрипа, који је обезбедио звучно окружење за песму, и свирао је главну гитару за нумеру „Nil Recurring“, инструменталну песму која није укључена у албум, али је касније објављена на истоименом EP албуму (који је укључивао и "Cheating the Polygraph").
За време снимања, Вилсон је прочитао интервју у Classic Rock магазину у коме гитариста Rush Алекс Лајфсон поменуо да је велики обожаватељ Porcupine Tree. Вилсон је убрзо ступио успоставио контакт са Алексом да га пита да ли би желео да свира на албуму. Лајфсон је са задовољством дао свој допринос па је Вилсон написао део песме "Anesthetize" за њега да одсвира соло. Алекс је снимио соло у свом студију и послао га Вилсону.
Процес снимања албума је завршен у децембру исте године. У јануару 2007. је објављено да ће наслов албума бити Fear of a Blank Planet.
Концепт На концепт албума је већим делом утицао роман Брета Истона Елиса Lunar Park. Роман је испричан из перспективе оца, који носи име самог аутора романа, док је албум углавном из перспективе његовог сина, једанаестогодишњег дечака Робија. Мноштво стихова за Fear of a Blank Planet је узето директно из романа; то је посебно видљиво у "My Ashes", који је омаж последњем поглављу, у коме је пепео Бретовог оца развејан и пролази се кроз успомене на његов живот.
Текстови се баве двома типична неуробихејвиорална развојна поремећаја који погађају тинејџере у 21. веку: биполарни поремећај и хиперкинетички поремећај. Такође се бави другим уобичајеним тенденцијама понашања младих као што су бекство помоћу лекова који се издају на рецепт, друштвено отуђење изазвано технологијом и осећај празнине – производ оптерећен информацијама од стране масовних медија. У интервјуу за магазин Револвер, Вилсон је описао главног лика приче као „...тип детета коме је стално досадно, било где између 10 и 15 година, које све своје будне сате проводи у спаваћој соби са навученим завесама, игра на својој PlayStation конзоли, слуша свој iPod, дописује се са друштвом преко телефона, гледа хардкор порнографију на интернету, преузима музику, филмове, вести, насиље...“
Песме са албума Fear of a Blank Planet нема само повезаност између стихова, већ и музички; свака нумера тече у следећу, креирајући једно музичко дело од педесет минута. Вилсон је рекао да идеја је била да се направи албум који може да се одслуша одједном, за разлику од склоности неких бендова да направе поприлично дуге плоче које не задржавају пажњу слушаоца. Описао је Fear of a Blank Planet као омаж плочама из 1970-их, чија умерена дужина олакшава слушаоцу да одржи пажњу:
Промоција и снимање песама Неколико дана након што су процеси снимања и миксовања завршени, Вилсон је представио 5.1 микс издање албума на две журке у њујоршком Legacy Studios, и у лондонском Abbey Road Studios, где је званична листа песама откривена. Такође, 14. априла одржана је трећа журка пред објаву албума на којој није био присутан Стивен Вилсон. Журка је одржана у клубу Phoenix, у Бризбејну, организована од стране OzProg.com заједно са Roadrunner Records. Мешавина песама са албума је 21. фебруара постављена на MySpace страницу бенда као и на микросајт Fear of a Blank Planet албума. Затим је 06. марта на iTunes Store објављена насловна песма као бонус нумера са Blackfiled II, другим албумом са Вилсоновог споредног пројекта Blackfiled. Дана 12. априла је у појединим деловима Европе објављен CD четири дана пре планираног термина и песме су убрзо процуреле на интернет.
NPR је 4. јуна назвао песму „Sentimental“ за „песмом дана“.
Песма "My Ashes" се појавила у америчкој телевизијској серији The Shield у 81. епизоди, под називом "Animal Control", која је првобитно емитована 7. октобра 2008. године.
Бенд је 18. априла 2007. године, два дана након европског издања албума, кренуо на велику турнеју до краја године, са кратком паузом током августа и септембра, и наставком у октобру. Током првих наступања, бенд би одсвирао цео албум одједном, или би био простран између осталих песама. За другу туру наступања (након објављивања Nil Recurring) ово је заустављено. Још једном, Леси Хојл се саставио са бендом на реализацији музичког видеа који ће пратити извођење целог албума. мини|Porcupine Tree наступају у Хамбургу, Немачка, у 29. новембра 2007.
Са почетком у Глазгову, турнеја је одвела бенд кроз бројне велике међународне музичке фестивале, укључујући Hurricane Festival и Southside Festival у Немачкој, Download Festival на Донингтон Парк траци, Voodoo Music Experience из Њу Орлеанса и Ilosaarirock Festival у Финској (њихово прво наступање икада у овој земљи). Радио пренос са овог наступа је снимљен и касније дорађен од стране групе за издавање у марту 2009. под називом Ilosaarirock, дат члановима тикет клуба Residents of a Blank Planet. Пратећи акти широм Европе укључивали су Pure Reason Revolution, Amplifier и Absynthe Minded широм Европе, док су их 3 подржали за неке делове САД. Други део је почео у октобру у Северној Америци. Током овог месеца пратећи бендови су били Head>>Fake (само у Њујорку) и 3 (остатак САД и Канаде). Овај део укључује први наступ групе икада у Мексику у Teatro Metropolitan у Мексико Ситију. Anathema (алтернативна рок група) им се придружила на турнеји од новембра као подршка европским наступањима што је трајало до децембра, осим у Финској где је Hidria Spacefolk отворила наступ. Укупно су одсвирали 92 концерта током 2007. године.
У априлу 2008. године, турнеја је настављена њиховим првим наступом у Аустралији, где су три пута узастопно наступали од 25. до 27. априла у Мелбурну, Сиднеју и Бризбејну. Наступили су на холандском Pinkpop фестивалу 30. маја, Rocksound Festival у Швајцарској 6. јуна, аустријском Nova Rock Festival 13. јуна, Hellfest Summer Open Air у Француској 21. јуна и финском Ruisrock фестивалу 4. јула 2008. Убрзо након тога су први пут наступали у Русији 6. јула у B1 клубу који се налази у Москви. Затим у октобру је група започела кратку европску турнеју, током које је снимљен други званични ДВД. Снимање је одржано у току два узастопна наступа 15. и 16. октобра у Тилбургу у Холандији, на локацији 013. Ово је био последњи део турнеје Fear of a Blank Planet и укључивао је њихов први наступ икада као главне звезде у Португалу. Oceansize отворен за изложбе у Великој Британији. Пријем
Албум је био хваљен од стране критичара по објављивању, добивши просечну оцену 82 од 100 на Metacritic на основу девет рецензија. Q магазин је албум сматрао „драматичним, на широком екрану, стручно изведеном, чак и истински узбудљивом рок плочом вредном публике која је далеко изван редовне групе ну-прога.“ Allmusic, који је албуму дао 4,5 од 5 поена, уверавао је да „Иако на диску нема „радио сингла“ већина песама превазилази своју сложену структуру и делује провокативно као свака традиционална рок мелодија“. Дејвид Фрик из Rolling Stone је сматрао да је Porcupine Tree еволуирао у „агресивно модерно спајање аренског уметничког рока бенда Rush, британског прог класицизма—посебно хвалоспева лудилу од стране Pink Floyd и угластог величанства King Crimson и пост-гранџ освете групе Tool. Грег Кот из Chicago Tribune описао је звук као „звездани у својој змијоликој промени расположења“. Sound and Vision су похвалили албум као најбоље дело бенда: „Porcupine Tree је на врхунцу својих моћи“ и прогласили га за #3 ЦД 2007. године.
Decibel је похвалио: „Porcupine Tree доказују да могу да свирају са најбољим од свих“. Phoenix новине су навеле да „Fear of a Blank Planet није само њихов албум који највише звучи старински, већ је и њихов најбољи“. Џим ДеРогатис из Chicago Sun-Times мисли да је албум „подједнако јак као било који претходних осам објава бенда, и то најправовременије“, а магазин Revolver је прогласио „Енглески прог принчеви враћају се у свом најспретнијем и концептуално релевантном облику“. PopMatters га је поставио на 5. место „Најбољих метал албума 2007.“ Часопис Reason га је одабрао за један од „Најбољих албума 2007. године“, иако су били оштрији од осталих критичара у вези са садржајем текста, рекавши, „што се тиче стихова, то је смешно“ и „ако је твоја бака смишљала теме за прог рок албум, то би било исто као да изађе овако нешто“. Ден ЛеРој из Alternative Press је најавио да је „тешка као што је P-Tree икада био“, али „чезљиво, мелодично и понекад оба у истој песми“ и закључио да „ако Вилсонова визија данашње деце као претерано дрогираних, претерано стимулисаних робота изгледа као очигледан апел на гомилу преко 30 година, и даље је вредно оставити Xbox по страни за слушање".мини|Стивен Вилсон наступа са Porcupine Tree у Arena, Познањ, Пољска. 28. новембар 2007.