Период око 1985–1991. означио је завршни период Хладног рата. Карактерише га системска реформа унутар Совјетског Савеза, ублажавање геополитичких тензија између блока предвођеног Совјетским Савезом и блока предвођеног Сједињеним Државама, колапс утицаја Совјетског Савеза у источној Европи и распад Совјетског Савеза 1991. мини|Мапа света комунистичких и социјалистичких земаља 1985. године Почетак овог периода је обележен успоном Михаила Горбачова на место генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза. Настојећи да оконча економску стагнацију повезану са ером Брежњева, Горбачов је покренуо економске реформе ( перестројка ) и политичку либерализацију ( гласност ). Док се о тачном датуму завршетка Хладног рата расправља међу историчарима, генерално се слаже да су имплементација споразума о контроли нуклеарног и конвенционалног наоружања, повлачење совјетских војних снага из Авганистана и источне Европе и распад Совјетског Савеза обележили крај хладног рата.
Одмрзавање у односима Након смрти три узастопна старија совјетска лидера од 1982. године, совјетски Политбиро је изабрао генералног секретара Комунистичке партије Горбачова у марту 1985., означивши успон нове генерације руководства. Под Горбачовим, релативно млади реформски оријентисани технократи, који су започели своју каријеру у доба врхунца „ дестаљинизације “ под реформистичким лидером Никите Хрушчовом, брзо су консолидовали власт, дајући нови замах за политичку и економску либерализацију и подстицај за неговање топлијих односа и трговину са Западом. лево|мини|250x250п| Реган и Горбачов током њиховог првог самита у Женеви 1985 На западном фронту, администрација председника Регана заузела је тврд став против Совјетског Савеза. Према Регановој доктрини, Реганова администрација је почела да пружа војну подршку антикомунистичким оружаним покретима у Авганистану, Анголи, Никарагви и другде.
Велики напредак је уследио 1985-87, успешним преговорима о Споразуму о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ). Споразум ИНФ из децембра 1987., који су потписали Реган и Горбачов, елиминисао је све нуклеарне и конвенционалне ракете, као и њихове лансере, са дометом од 500 до 1000 километара (кратког домета) и 1000 до 5500 километара (средњи домет). Уговор није покривао ракете са морског лансирања. До маја 1991. године, након увиђаја на лицу места са обе стране, уништено је 2.700 пројектила.
Реганова администрација је такође убеђивала нафтне компаније Саудијске Арабије да повећају производњу нафте. То је довело до троструког пада цена нафте, а нафта је била главни извор совјетских извозних прихода. Након претходног великог војног јачања СССР-а, председник Реган је наредио огромно мирнодопско јачање оружаних снага Сједињених Држава ; Совјети нису одговорили на ово изградњом своје војске јер би војни трошкови, у комбинацији са колективизованом пољопривредом у земљи, и неефикасном планираном производњом, изазвали тешко бреме за совјетску економију. Она је већ била у стагнацији иу лошем стању пре мандата Михаила Горбачова који, упркос значајним покушајима реформи, није био у стању да ревитализује привреду. Године 1985. Реган и Горбачов су одржали свој први од четири састанка на врху, овај у Женеви, у Швајцарској. Након разговора о политици, чињеницама итд., Реган је позвао Горбачова да оде са њим у малу кућу близу плаже. Двојица лидера су у тој кући разговарала дуже од свог рока, али су изашли са вестима да су планирали још два (ускоро још три) самита.
Други самит одржан је следеће године, 1986. 11. октобра, у Рејкјавику, на Исланду. Састанак је одржан како би се наставиле дискусије о смањењу њиховог арсенала балистичких ракета средњег домета у Европи. Разговори су били близу постизања општег напретка у контроли нуклеарног наоружања, али су се завршили неуспехом због Реганове Стратешке одбрамбене иницијативе коју је предложио и што је Горбачов предложио њено отказивање. Без обзира на то, сарадња је наставила да се повећава и, тамо где није успела, Горбачов је једнострано смањио део стратешког наоружања.
У основи распада Совјетског Савеза, политичке иницијативе Горбачова за реструктурирање ( перестројка ) и отвореност ( гласност ) имале су таласне ефекте широм совјетског света, укључујући и онемогућавање поновног успостављања централне контроле над државама чланицама Варшавског пакта без прибегавања војној сили. thumbtime=3:29|мини|230x230п| Председник Сједињених Држава Роналд Реган држи говор на Берлинском зиду у јуну 1987. године, у којем је позвао совјетског генералног секретара Михаила Горбачова да „ Сруши овај зид! “. Познати одломак почиње у 11:10 у овај видео. Дана 12. јуна 1987. Реган је изазвао Горбачова да настави даље са својим реформама и демократизацијом рушењем Берлинског зида. У говору на Бранденбуршкој капији поред зида, Реган је изјавио:
Док су остарели комунистички европски лидери држали своје државе у загрљају „нормализације“, Горбачовљева реформистичка политика у Совјетском Савезу разоткрила је како је некада револуционарна Комунистичка партија Совјетског Савеза умирала у самом центру система. Суочен са опадањем прихода због пада цена нафте и растућих расхода у вези са трком у наоружању и командном економијом, Совјетски Савез је током 1980-их био приморан да преузме значајне износе дуга од западног банкарског сектора. Растуће јавно неодобравање совјетско-авганистанског рата и друштвено-политички ефекти несреће у Чернобиљу у Украјини повећали су јавну подршку овој политици. До пролећа 1989. СССР је не само доживео живу медијску дебату, већ је одржао и своје прве изборе са више кандидата. По први пут у новијој историји, сила либерализације се ширила са Запада на Исток.
Револт се шири комунистичком Европом мини|230x230п| Паневропски пикник одржан је августа 1989. на мађарско-аустријској граници. Грассроотс организације, као што је Пољски покрет Солидарност, брзо су стекле земљу са јаким популарним базама. У фебруару 1989. Пољска Народна Република је отворила преговоре са опозицијом, познате као Пољски споразум за округлим столом, који је дозволио изборе уз учешће антикомунистичких партија у јуну 1989. године.
Првобитно неупадљиво отварање граничне капије Гвоздене завесе између Аустрије и Мађарске у августу 1989. тада је изазвало ланчану реакцију, на крају које немачка Демократска Република више није постојала, а Источни блок се распао. Идеја за Паневропски пикник потекла је од Ота фон Хабзбурга и била је замишљена као тест да ли ће Совјетски Савез реаговати када се отвори гвоздена завеса. Паневропска унија Аустрија се тада рекламирала летцима у Мађарској како би источне Немце обавестила о могућности бекства. Резултат највећег масовног егзодуса од изградње Берлинског зида и нереаговања држава источног блока показао је потлаченом становништву да су њихове владе изгубиле апсолутну власт. Након тога, велики број избеглица из Источне Немачке покушао је да побегне кроз Мађарску и слабе реакције су показале да су комунистичке вође изгубиле још више моћи.Michael Frank: Paneuropäisches Picknick – Mit dem Picknickkorb in die Freiheit (German: Pan-European picnic - With the picnic basket to freedom), in: Süddeutsche Zeitung 17 May 2010.Thomas Roser: DDR-Massenflucht: Ein Picknick hebt die Welt aus den Angeln (German - Mass exodus of the GDR: A picnic clears the world) in: Die Presse 16 August 2018.„Der 19. August 1989 war ein Test für Gorbatschows“ (German - August 19, 1989 was a test for Gorbachev), in: FAZ 19 August 2009.Miklós Németh in Interview, Austrian TV - ORF "Report", 25 June 2019
Такође 1989. комунистичка влада у Мађарској је започела преговоре о организовању конкурентских избора који су одржани 1990. године. У Чехословачкој и Источној Немачкој, масовни протести збацили су укорењене комунистичке вође. Комунистички режими у Бугарској и Румунији су се такође срушили, у последњем случају као резултат насилног устанка. Ставови су се довољно променили да је амерички државни секретар Џејмс Бејкер сугерисао да се америчка влада неће противити совјетској интервенцији у Румунији, у име опозиције, како би се спречило крвопролиће. . Талас промена кулминирао је падом Берлинског зида у новембру 1989. године, који је симболизовао колапс европских комунистичких влада и графички окончао поделу гвоздене завесе у Европи.
Колапс источноевропских влада уз Горбачовљев прећутни пристанак ненамерно је подстакао неколико совјетских република да траже већу независност од власти Москве. Агитација за независност у балтичким државама довела је до тога да су прво Литванија, а затим Естонија и Летонија прогласиле своју независност. Незадовољство у другим републикама наишло је на обећања веће децентрализације. Отворенији избори довели су до избора кандидата који се супротстављају владавини Комунистичке партије.
У покушају да заустави брзе промене система, група совјетских тврдолинијаша коју је представљао потпредседник Генадиј Јанајев покренула је државни удар свргавањем Горбачова у августу 1991. Руски председник Борис Јељцин окупио је народ и већи део војске против пуча и напори су пропали. Иако је враћен на власт, Горбачовљев ауторитет је непоправљиво нарушен. У септембру су балтичке државе добиле независност. 1. децембра Украјина се повукла из СССР-а. 26. децембра 1991. СССР се званично распао, распао се на петнаест одвојених нација.
Крај хладног рата Након завршетка револуција 1989, Горбачов и председник Буш старији. састали на неутралном острву Малти да разговарају о догађајима из године, повлачењу совјетске војске из источне Европе и будућем току њихових односа. Након разговора, двојица лидера су јавно објавили да ће заједно радити на поновном уједињењу Немачке, нормализацији односа, решавању сукоба у Трећем свету и унапређењу мира и демократије (коју председник Буш назива „ Нови светски поредак “).
Између самита на Малти и распада Совјетског Савеза почели су преговори о неколико споразума о контроли наоружања, који су резултирали споразумима као што су СТАРТ И и Конвенција о хемијском оружју. Поред тога, Сједињене Државе, које су и даље веровале да ће Совјетски Савез наставити да постоји дугорочно, почеле су да предузимају кораке за стварање позитивних дугорочних односа.
Овај нови однос показао је заједничко америчко-совјетско противљење инвазији Ирака на Кувајт. Совјетски Савез је у Савету безбедности Уједињених нација гласао за Резолуцију 678 којом се одобрава употреба војне силе против свог бившег блискоисточног савезника.
Неколико сукоба у земљама трећег света (тј. Камбоџа, Ангола, Никарагва ) у вези са Хладним ратом ће се окончати током ове ере сарадње, при чему би и Совјетски Савез и Сједињене Државе радиле заједно како би извршиле притисак на своје заступнике да склопе мир са једно другог. Све у свему, овај детант који је пратио последњи сумрак Хладног рата би помогао да се успостави релативно мирнији свет.
Као последица револуција 1989. године и усвајања спољне политике засноване на немешању Совјетског Савеза, Варшавски пакт је распуштен и совјетске трупе су почеле да се повлаче назад у Совјетски Савез, завршавајући своје повлачење средином 1990-их.
Сједињене Државе су успоставиле комплексно глобално присуство до 1990-их и креатори политике су сматрали да је потребна нека структура која би објаснила „претње, интересе и приоритете“ који воде спољну политику, али није било договора како даље. Ентони Лејк је рекао да су покушаји израде доктрина током овог периода ризиковали увођење изолационизма „нео-знати-ништа” или онога што је он назвао „ирационалним” идејама. Тадашњи циљ Буша старијег и Клинтона током њиховог мандата био је да развију спољнополитичке циљеве који би подржали консензус, а не да убрзају фрагментацију унутар америчке сфере утицаја.
Узроци