() је насеље у западној Мађарској. Залавар је мање насеље у оквиру жупаније Зала. Налази се око 9 км југозападно од језера Балатон.
Име Према писаним изворима насеље се у 9. веку звало „Мосапурц“, „Mosapurc regia civitate“.Charles R. Bowlus, Франци, Моравци и Мађари: борба за средње Подунавље, 788-907, University of Pennsylvania Press, 1995, p. 220 У средњовековним записима је био познат и као Мосбург, Урбс Палударум, БраславеспурчGuus Kroonen, Амстердамски прилози старијој германистици, Band 74, BRILL, 2015, p. 207, и Блатенград (Moosburg, Urbs Paludarum, Braslavespurch). Средњовековно насеље је у савременим изворима познато као Блатнохрад (Blatnohrad) (словачки), Блатноград, Блатноград (српскохрватски и бугарски). Јан Колар га је назвао Салавар у својој путописној књизи и описао стање рушевина 1841. године.
Географија Локација Залавар се налази на северном рту између два резервоара језера Киш-Балатон. Већина подручја села лежи под водом или је мочварна и део је Националног парка Балатон. Омеђена је акумулацијом језера Киш-Балатон 2 на истоку, резервоаром 1. и реком Зала на западу.
Историја У 9. веку Мосапурц или МосбургRichard A. Fletcher, Варварско преобраћење: од паганизма до хришћанства, University of California Press, 1999, p. 348 је био утврђено насеље подигнуто уз реку Залу и био је главни град франачке вазалне Доњопанонске кнежевине којом је владао словенски кнез Прибина („Privinae civitas, munimen, castrum in nemore et palude Salae“ у салцбуршкој хроници). За време владавине Прибининог сина, кнеза Коцеља (861–876), у лето 867. године, пружила је краткотрајно гостопримство браћи Ћирилу и Методију на путу из Велике Моравске папи у Рим да оправда употребу словенског језика као богослужбени језик. Они и њихови ученици претворили су Залавар у један од центара ширења знања о новом словенском писму (глагољици) и књижевности, образујући бројне будуће мисионаре на њиховом матерњем језику.
Становништво У време пописа 2011, национална дистрибуција је била следећа: Мађари 94,7%, Роми 3%, Немци 1,7%. 80,8% становника се изјаснило као римокатолици, 1,1% као реформисани, 0,55% као евангелисти, а 5,6% као неконфесионални (11,8% се није изјаснило).Територијални подаци -Жупанија Зала Централни завод за статистику
Слике из Балатонмађарода
Референце
Литература
Szőke Béla Miklós 2018: Über die siedlungsgeschichtlichen Phasen von Mosaburg/Zalavár in der Karolingerzeit. In: 50 Jahre Archäologie in Thunau am Kamp – Festschrift für Herwig Friesinger. Szőke Béla Miklós 2017: Priwina in Nitra und Mosaburg. In: Archäologische Studien zum frühen Mittelalter. Bácsatyai Dániel 2017: „Ecclesia, que in ungarorum gente constructa” – Egy Kárpát-medencei zarándokhely a 10. századi reichenaui hagiográfiai irodalomban. In: Hadak Útján XXIV. A zalavári és kapornaki konventek hiteleshelyi levéltárainak oklevélregesztái, 1527–1541; ford., szerk., tan. Bilkei Irén; Zala Megyei Levéltár, Zalaegerszeg, 1999 (Zalai gyűjtemény) A zalavári és kapornaki konventek hiteleshelyi levéltárainak oklevélregesztái, 1542–1544; ford., szerk., tan. Bilkei Irén; Zala Megyei Levéltár, Zalaegerszeg, 2002 (Zalai gyűjtemény) A zalavári és a kapornaki konventek hiteleshelyi levéltárainak oklevélregesztái, 1545–1548; ford., szerk. Bilkei Irén; Zala Megyei Levéltár, Zalaegerszeg, 2008 (Zalai gyűjtemény) A Zalavári Apátság története. Komáromi Ujság 1903/ 13, 1-2.
Спољашње везе
Szőke, Béla Miklós , , esp. pp. 303–409. Залавар на utazom.com
Füssy Tamás: Mezőlaky Ferencz zalavári apát s ennek végrendelete folytán indított nagy fiskusi per; Szent István Társulat, Budapest, 1900 (A Szent-István-Társulat Tudományos és Irodalmi Osztályának felolvasó üléseiből) Füssy Tamás: A zalavári apátság története. A legrégibb időktől fogva napjainkig; Szent-Benedek-Rend, Budapest, 1902 (A pannonhalmi Szent-Benedek-Rend története) Tomka Sándor: Zalavár, Szigliget és Csobáncz; Mérei Ny., Keszthely, 1924 Cs. Sós Ágnes: Zalavár a középkorban; Zala Megyei Múzeumok Igazgatósága, Zalaegerszeg, 1985 Bilkei Irén–Káli Csaba–Petánovics Katalin: Zalavár; szerk. Bilkei Irén; Száz Magyar Falu Könyvesháza Kht., Budapest, 2002 (Száz magyar falu könyvesháza) Szőke Béla Miklós: A Karoling-kor Pannóniában; BTK Régészeti Int. : MNM : Martin Opitz, Budapest, 2019 (Mosaburg Zalavár) A Zalavári (Zalaapáti) Szent Adorján Bencés Apátság millenniuma, 1019–2019; szerk. Somorjai Ádám; Római Katolikus Plébánia, Zalaapáti, 2019
Категорија:Насељена места у жупанији Зала