Гостопримство је свеприсутан друштвени феномен (у широком спектру култура и у свим временским периодима), који подразумева пружање заштите и бриге странцу („госту“).
Концепт Различити аутори дају разна тумачења, фокусирајући се на појединачне аспекте гостопримства. Оно се може схватити као квалитет који је својствен одређеној особи, који одражава његов позитиван став и великодушност према гостима које прима, или као грана пословања усмерена на пружање услуга лицима ван свог дома.
Историја Настанак институције гостопримства настао је у периоду примитивног друштва, а био је повезан са потребом избегавања сукоба повезаних са заједничким коришћењем природних ресурса.
Касније су традиције гостопримства попримиле карактер обичајног права. У античком свету институција гостопримства добија међународноправни карактер и има за циљ да обезбеди безбедност страних трговаца.
У средњем веку, додатна функција институције гостопримства била је служба феудалног племства од стране зависних лица. Можемо разликовати следеће типове угоститељских односа који су постојали на Западу током средњег века:
Пријатељско гостопримство. Гостопримство у црквеним установама засновано на верским нормама. Краљевске и сењоријске четврти. Плаћено и безлично гостопримство гостионица.
Тренутно је гостопримство карактеристично за већину народа као културна традиција, као и основа услужне делатности повезане са услуживањем гостију.
Референце
Категорија:Врлине Категорија:Особине личности Категорија:Традиција