Петар Бибић (Велушић, Дрниш 3. фебруар 1893 — Београд 17. јануар 1971) био је српски сликар, вајар, графичар и графички дизајнер.
Биографија
Бибић је основну школу започео у Дрнишу и завршио у Задру. Нижу гимназију завршио је у Сплиту. На препоруку Ивана Мештровића, а са стипендијом Земаљског одбора, одлази 1913. у Праг на Школу за примењену уметност, да студира вајарство код Јозефа Драхоновског (). Након Првог светског рата наставља студије (1919–1922) у Прагу, на специјализацију код вајара Станислава Сухарде (). Вајарство и курс фигуралног цртања на Академији у Паризу завршио 1923. По повратку у Сплит излагао до 1929, када је прешао у Скопље где се у наредних 10 година бавио конзервацијом и рестаурацијом фресака. Извео је поставу Музеја Јужне Србије у Скопљу.
Као члан Друштва ликовних уметника Вардарске бановине заједнички и самостално излагао између 1935. и 1938. Као предавач на Катедри за архитектонику, народну архитектуру и уметност Техничког факултета у Београду хонорарно радио 1939–1945. Као члан УЛУС-а редовно излагао на изложбама у земљи и иностранству.
Дело У предратној фази бавио се сликарством (пејзажи и ведуте у уљу и акварелу) и графиком (бакрописи, монокромни и у боји). Након ослобођења радио је скулптуре, плакете, медаље и скице за Орден рада, плакате, дипломе, екслибрисе. Бавио се и графичким дизајном.
Аутор је више стотина графичких листова у техници бакрописа и акватинте. Као сликар, у првом реду пејзажиста, оставио је обиман и стилски уједначен опус заснован на поетици контролисаног експресионизма прожетог духом интимизма. Међу графикама најуспелије су оне настале између 1923. и 1954 (У цркви, Свети Дух, Маријанска идила, Рибарска лађа у луци, Стара Млиница, Из старог Скопља, Поглед на Кратово, Из сећања на Македонију), а међу сликама оне с мотивима из Далмације (Ентеријера Старе цркве Св. Мартина у Сплиту), Македоније, манастира Дечана и Београда.
Као вајар био је претежно портретиста и аутор попрсја и биста превасходно учесника НОР-а, попут попрсја Божидара Аџије у Дрнишу, народног хероја Милице Павловић у Београду и бисте маршала Тита. Радио је прво у духу академског, а затим социјалистичког реализма, као што је споменик борцима НОР-а у Јакову (1954), споменик палим борцима и жртвама фашизма у Параћину, споменик рударима у Бору (1952), .
Посебно место заузима његов Маузолеј Бибића у Велушићу, изведен у облику средњовековних стећака и украшен мозаицима.
Изложбе
Самосталне изложбе
Нови Сад (1920) Сплит (1921, 1923, 1924, 1926, 1929, 1930) Сарајево (1927) Скопље (1935 и 1938)
Групне изложбе
Изложба Јадранске страже (Сплит 1923) Изложба југословенских уметника из Париза (Париз 1932) 27. бијенале (Венеција 1934) Изложбе УЛУС-а (Београд, од 1945.) Југословенска графика 1900–1950 (Београд 1977–1978) Групне изложбе југословенских уметника (Белгија, Бугарска, Бурма, Индија, Индонезија, Кина, Мексико).
Види још
Референце
Додатна литература
Daka Popović: Izložba Petra Bibića. Zastava, 51(1920) 253, str. 3. S izložbe mladog umjetnika. Novo doba (Split), 4(1921) 152, str. 2. Ivo Delalle: Izložba P. Bibića i R. Tommasea. Ibid., 6(1923) 177 (28. VII) str. 2–3. Bogdan Radica: P. Bibić i R. Tommaseo. Jadran, 5(1923) 41, str. 2 Ivo Delalle (id.): Izložba P. Bibića. Novo doba (Split), 7(1924) 295 (20. XII) str. 2. Isti: Dalmatinska umjetnost. II Drvorezi i slike Petra Bibića. Ibid., 299, str. 15–16. Marica Arambašin: Slikar – pjesnik starog Hvara. Država, 2(1925) br. 79. Vinko Brajević: Impresije s Bibićeve izložbe. Novo doba (Split), 8(1925) 6, str. 2–3. Ivo Rubić (Dir.): Petar Bibić. Jadran, 7(1925) 3, str. 2. Ante Bujas (A. B.): Izložba Petra Bibića. Novo doba (Split), 9(1926) 299, str. 2–3. Hamza Humo (H. H.): Grafička izložba g. P. Bibića. Gajret, 11(1927) 21, str. 331. Jovan Kršić (J. A. K.): Izložba grafike Petra Bibića. Pregled, 1(1927) 40, str. 12. Ćiro Čičin-Šain (Č. Š.): Peta Bibićeva izložba. Novo doba (Split), 12(1929) 243, str. 5–6. Isti (n.): Izložba Bibić-Mirković. Ibid., 13(1930) 172, str. 2(14). Mirko Jovanović: Slikarska izložba g. Petra Bibića. Vardar, 4(1935) 449, str. 4. Todor Manević: Slikarstvo u Skoplju predstavljaju tri akademska slikara i jedan hodža-samouk. Vreme, 15(1935) 4770, str. 6. Nikola Martinoski i Petar Bibić: (O potrebi raspisivanja javnih natječaja za ikonografske radove.) Vardar, 4(1935) 563, str. 2. Svetozar Radojčić (R.): Izložba g. Petra Bibića. Južni pregled, 12(1938) 5, str. 227–228. Umro Petar Bibić. Politika, 68(1971) 19. I, str. 12. Jugoslovenska grafika 1900–1950. Beograd 1977, 243.
Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1971. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски вајари Категорија:Дрнишани Категорија:Српски графичари Категорија:Срби у Далмацији