Рафелштетенски царински прописи () је једини сачуван правни документ који регулише царинске обичаје у раносредњовековној Европи. Правилник је уређен у Monumenta Germaniae Historica (ур. А. Боретиус и В. Краусе, МГХ Цапит. 2, бр. 253).

Документ је добио име по Рафелштетену, наплатној рампи на Дунаву, неколико километара низводно од Линца (сада је део града Астен у Аустрији). Тамо је каролиншки краљ Лудвиг Дете објавио уредбу о наплати путарине на својим доменима, након истраге датиране између 903. и 906. године.

Царински прописи су непроцењиви за документовање трговине у источној Европи 9. и 10. века. Документ јасно говори да је Рафелштетен био место где су немачки трговци робљем и њихови словенски колеге размењивали робу.У близини Рафелштетена постојало је место звано „Рузарамарча“ (буквално „поход Рузарија“, тј. Руса). То је забележено у повељи Лудвига Немачког од 16. јуна 862. године. Чешки и руски трговци продавали су восак, робове и коње немачким трговцима. Со, оружје и украси су били тражена роба од стране авантуриста и трговаца робљем.

Можда најупечатљивија карактеристика прописа је одсуство денара Карла Великог, једине кованице званично признате у Франачком царству. Уместо тога, у документу се помиње „скоти“, валута која иначе није потврђена у каролиншкој Европи. Изгледа да су и име и тежина „скота“ позајмљени од Руса.Источно словенска реч "skotъ" потиче од Старонордијског *скаттр; цео монетарни систем је заснован на афричком Дирхаму. Видети А.В. Назаренко. Древна Русија на међународним путевима: Интердисциплинарни огледи о културним, трговинским, политичким односима 9.-12.. Moscow, 2001. Pages 71-112.

Василиј Васиљевски примећује да је документ, као први правни акт који је регулисао трговину Руса, заокружио дугу традицију трговине између Немачке и Кијевске Русије.Аутори прописа наглашавају да нису увели нове норме, већ су обновили оне прописе који су били на снази за време владавине Луја Побожног и Карломана. Александар Назаренко сугерише да је трговачки пут између Кијева и Регензбурга (страта легитима, како је означено у тексту) био подједнако важан у том периоду као што би био онај између Новгорода и Цариграда у десетом веку.Назаренко тврди да су руски трговци стигли у Аустрију преко Карпатских планина и Кијева, а не преко Прага и Кракова, како је касније постало уобичајено.

Референце

Литература

pp. 131–2 of English edition Vasily Vasilievsky. Древняя торговля Киева с Регенсбургом // ЖМНП, 1888, июль, с. 129. Renée Doehaerd, Le Haut Moyen Âge occidental : économies et sociétés, 3e éd. 1990, Paris, PUF, 1971, pp. 257–8 and p. 289 (coll. Nouvelle Clio). MGH, Leges, Capitularia regum Francorum, II, ed. by A. Boretius, Hanovre, 1890, pp. 250–2 (available on-line).

Категорија:900-е Категорија:Историја Аустрије у средњем веку