Институт Француске (); је француско учено друштво које обухвата пет академија: Француску академију (), Академију наука (), Академију хуманистичких наука (), Академију лепих уметности (), Академију моралних и политичких наука (). Институт је основан 1795. године са циљем да окупља научну, књижевну и уметничку елиту, да ради на усавршавању науке и уметности, развија независно мишљење и саветује органе јавне власти, на непрофитној основи. Институт је под покровитељством Председника Француске Републике. Институт Француске води стални секретар француске академије и председници придружених Академија, који се смењују сваке године. Актуелни секретар бира се на период од 3 године а тренутно (2024. године) је на том месту Гзавије Даркос ().

Историја

Историја института Институт Француске (учено друштво), са седиштем у згради Колеџа четири нације () у Паризу, настао је након распуштања краљевских академија током Француске револуције 1795. године. Законoм о организацији народног образовања од 25. октобрa 1795. организован је Национални институт науке и уметности (), да: „Усавршава науку и уметност кроз непрекидна истраживања, кроз објављивање открића, кроз преписку са ученим и страним друштавима, прати научна и књижевна дела која ће за циљ имати општу корист и славу Републике”. Другим законом, од 4. април 1796. прецизирају се прописи о новој установи, а посебно појединости о њеним активностима (радне седнице, јавне седнице, додела награда). Потом је Институт преузела група идеолога, коју је предводио Дестат де Трејси (), покушавајући по њиховом мишљењу: „Да успоставе науку и разбију митове и мрачњаштво”, супротстављајући се бившим академицима али притом помажући и успон Наполеона Бонапарте (). Тада је Институт Француске подељен у три одељења: физичко-математичких наука, са два председника, један за физичке науке, један за математичке науке (10 секција); моралних и политичких наука (6 секција); књижевности и лепих уметности (8 секција).

Међутим, изгледа да одељење моралних и политичких наука није показало довољну лојалност према режиму конзулата па се декретом конзула од 23. јануара 1803. укида одељење моралних и политичких наука, тако да су била формирана следећа одељења: физичко-математичких наука; француског језика и књижевности; старих језика и историје; лепих уметности.

После обнове монархије, краљ Луј XVIII (), је својом наредбом од 21. марта 1816. године, преко свог министра унутрашњих послова грофа де Воблана (), реорганизовао Институт. Реорганизација је послужила као изговор за искључење појединих његових чланова након писма Жана Батиста Антоана Суара (), сталног секретара Француске академије, у коме се осуђује: „Револуционарни дух Института". Назив академија се поново користи за означавање различитих одељења и успоставља се нових пет државних Академија: Француска академија (), коју је првобитно основао кардинал Ришеље (), 1634. године; Академија хуманистичких наука (), настала из Француске академије, коју је основао Жан Батист Колбер () 1663. године (позната и као Мала Академија, ); Академија наука (), основао Жан Батист Колбер 1666. године као Краљевску академију наука (); Академија лепих уметности (), основана раније (1648. године), као Краљевска академија за сликарство и скулптуру (), неколико пута преименована, поново основао Луј XVIII 1816. године; Академија моралних и политичких наука (), коју је основао Национални конвент 1795. године, укинута 1803. и поново основана, наредбом краља Луј Филипа I (), 26. октобра 1832. године.

На тај начин Институт Француске добија садашњу конфигурацију и постаје кровна организацијe и врховно тело свих пет Академија.

Историја зграде института Институт Француске смештен је у палати Колеџ четири нације. Ова зграда је подигнута захваљујући великом богатству кардинала Мазарена (), који је за време владавине Луја XIV (), у свом тестаменту, затражио оснивање колеџа намењеног: „Бесплатном образовању шездесеторо господе из четири нације уједињене под краљевском послушношћу”. Назив колеџа (Колеџ четири нације) алудира на четири нације студената на средњовековном париском универзитету али није био намењен студентима других нација, већ само онима који су са територија доспеле под француску власт Вестфалским миром (1648.) и Пиринејским уговором (1659.). Жан Батист Колбер, који је био један од пет извршилаца Мазареновог тестамента, успео је да изгради колеџ, постављајући Луј ле Воа () за главног архитекту. Ле Во, који је у то време радио на јужном крилу Палате Лувр (), предложио је да се зграда колеџа постави директно преко реке на левој обали Сене, како би храљ Луј XIV имао леп поглед на палату. Изградња је почела 1662. и наставила се све до смрти Ле Воа 1670. године, када је радове преузео његов цртач Франсоа д'Орбе (). Колеџ је отворен 1688. године. У складу са Мазареновим тестаментом, његова гробница се налази у капели колеџа. У згради се од 1796. године налазила једна од три централне школе у Паризу, под називом Централна школа четири нације ().G. Klopp, , Thionville, . Школа је затворена 1802. године, а 1805. године, на захтев Наполеон I Бонапарте, Институт Француске, првобитно смештен у Лувру, преселио се у палату Колеџа четири нације.

Организација Законом од 18. априла 2006. године Институт Француске и академије су правна лица са посебним статусом. Институт Француске је кровна организација и врховно тело пет Академија: Француске академије, Академије хуманистичких наука Академије наука, Академије лепих уметности, Академије моралних и политичких наука

Органи Института су: канцелар, кога бира централна административна комисија на три године, са могућношћу обнављања (избор се одобрава указом Председника Француске Републике); централна административна комисија, коју чини шест сталних секретара и два делегата које бирају Академије; генерална скупштина, коју сачињавају редовни чланови сваке академије (са изузетком Академије наука, која делегира 50 чланова); техничке комисије, посебне комисије и жирији; канцеларија коју чине председник, канцелар, стални секретари, директор Француске академије и председници других академија; председник, који се сваке године мења (на то место долази председник једне од академија који је стални секретар Француске академије) и председава годишњом јавном седницом Пет академија, која се увек симболично увек одржава у уторак (који је најближи датуму оснивања Института, 25. октобар), а од 2005. и церемонијом доделе награда фондација Института.

Председник Институт Француске за 2024. годину је Ален Фишер (), са Академије наука. Најважнији органи у свакодневном пословању су канцелар и централна административна комисија. Канцелар има овлашћења над особљем, приходима и расходима, заступа Институт у уговорима и на суду. Централна управна комисија врши функцију скупштине, доношењем: буџета, изменама одлука и других финансијских одредби, регулисањем коришћења просторија и др. Институт и његове академије имају јавног рачуновођу који се назива и прималац фондација (). Да би задовољили потребе Института, они додељују јавне уговоре у складу са правилима која су на снази за правна лица, предвиђена Законом о јавним набавкама и предмет су контроле Ревизорског суда (). Чланови Академија се бирају доживотно и не постоји начин за њихов опозив. Међутим, Председник Француске Републике може изузетно, указом, да поништи њихов избор. Институт управља и са четири истраживачке библиотеке:

Библиотека Института Француске (), у Паризу; Мазаренова библиотека (), у Паризу; Библиотека Тијер, Фондације Дон (), у Паризу; Библиотека Музеја Конде (), у Шантију ().

Напомене

Референце

Спољашње везе

Académie française, Званична интернет презентација id=0eJxj9Xos_UC&redir_esc=y The Architecture of Paris: An Architectural Guide, Andrew Ayers Notes on the Institut de France from the Scholarly Societies project Institut de France - Collège des Quatre Nations, Институт Француске на страници "Структуре" Положај Институт Француске на ''Google maps

Категорија:Француска култура Категорија:Француски језик Категорија:Култура у Паризу Категорија:Француска академија Категорија:Образовање у Француској