Последњи Мохиканац: Наратив из 1757. је историјски љубавни роман који је написао Џејмс Фенимор Купер 1826. године. То је друга књига пенталогије Тhe Leatherstocking Tales pentalogy и најпознатија је савременој публици. The Pathfinder, објављен 14 година касније, 1840. године, је његов наставак; његов прекуел, The Deerslayer, објављен је годину дана након The Pathfinder.Cf. the Leatherstocking Tales for a chart showing both the chronological order and the order of publication of the five novels. Радња романа Посљедњи Мохиканац смјештен је 1757. године, током француског и индијског рата (сјеверноамеричко позориште Седмогодишњег рата), када су се Француска и Велика Британија бориле за контролу над Сјеверном Америком. Током овог рата, и Французи и Британци су користили савезнике Индијанаца, али Французи су били посебно зависни, пошто су Британци били бројчано надјачани у сјевероисточним пограничним областима. Конкретно, догађаји у роману смјештени су непосредно прије, током и послије опсаде тврђаве Вилијам Хенри.

Радња романа је смештена првенствено у област језера Џорџ у Њујорку, са детаљима о транспорту двије ћерке пуковника Манроа, Алис и Коре, на безбједну дестинацију у Форт Вилијам Хенри. Међу караваном који чува жене су граничар Нети Бампо, мајор Данкан Хејворд, учитељ пјевања Дејвид Гамут и Индијанци Чингачгук и Ункас, потоња двојица су насловни ликови романа. Ови ликови се понекад посматрају као микрокосмос новог америчког друштва, посебно у погледу њиховог расног састава.[. Oxford Scholarship, 1994.

Роман је од објављивања био један од најпопуларнијих романа на енглеском језику и често му се додјељује лектира на курсевима америчке књижевности. Адаптиран је више пута и на многим језицима за позоришне и телевизијске филмове и цртане филмове.

Историјска позадина У вријеме Куперовог писања, многи амерички досељеници су вјеровали и одржавали мит да Индијанци нестају, вјерујући да ће на крају бити асимилирани или убијени у потпуности због геноцидне структуре колонијализма насељеника. Нарочито на Истоку, пошто је земља домородаца покрадена и насељена у име експанзије САД и Џеферсоновог аграризма, наратив да су многи домородачки народи „нестали“ је преовладавао у оба романа као што су Куперове и локалне новине. Ово је омогућило досељеницима да себе виде као изворне људе ове земље и ојачало њихово вјеровање у европску етничку и расну супериорност кроз, између осталог, начела научног расизма. На овај начин, Купер је био заинтересован за амерички наратив о напретку када је већи број колониста повећавао притисак на Индијанце, што би они и Купер тада сматрали „природним“.

Купер је одрастао у Копертаун (Њујорк), који је његов отац основао у тадашњем западном пограничном насељу које се развило после Револуционарног рата.

Купер је поставио овај роман током Седмогодишњег рата, међународног сукоба између Велике Британије и Француске, која је имала фронт у Северној Америци који су англоамерички колонисти знали као Француско-индијски рат. Сукоб је окупио америчке насељенике и минималне регуларне снаге против краљевских француских снага, при чему су се обе стране такође ослањале на савезнике Индијанаца. Рат се првенствено водио дуж граница британских колонија од Вирџиније до Нове Шкотске.

У прољеће 1757. године потпуковник Џорџ Монро постао је командант гарнизона Форт Вилијам Хенри, који се налази на језеру Џорџ у провинцији Њујорк. Почетком августа, генерал-мајор Луј-Жозеф де Монткалм и 7.000 војника опседали су тврђаву. Дана 2. августа генерал Веб, који је командовао тим подручјем из своје базе у Форт Едварду јужно од језера, послао је 200 редовних војника и 800 милиција Масачусетса да појачају гарнизон код Вилијама Хенрија. У роману, ово је рељефна колона којом путују Монрове ћерке.

Монро је 3. августа послао гласнике на југ у Форт Едвард тражећи појачање, али је Веб одбио да пошаље било кога од својих процењених 1.600 људи на сјевер јер су они били све што је стајало између Француза и Албанија. Он је 4. августа писао Мунроу да треба да преговара о најбољим могућим условима; ова комуникација је пресретнута и достављена Монткалму. У Куперовој верзији, писмо је носио Бумпо када је он, и оно, пао у француске руке.

Монткалм је 7. августа послао људе у тврђаву под заставом примирја да испоруче Вебову депешу. До тада су зидови тврђаве били пробијени, многа оруђа су била бескорисна, а гарнизон је имао значајне губитке. Након још једног дана бомбардовања од стране Француза, Монро је подигао белу заставу и пристао да се повуче уз условну слободу.

Када је повлачење почело, неки од Монткалмових индијских савезника, љути због изгубљене прилике за плијен, напали су британску колону. Куперов извјештај о нападу и посљедицама је језив и помало нетачан. Детаљна реконструкција акције и њених посљедица указује да се коначан број британских несталих и мртвих креће од 70 до 184; више од 500 Британаца је заробљено у заробљеништву.

Сажетак романа Кора и Алис Монро, ћерке потпуковника Монроа, путују са мајором Данканом Хејвардом из Форт Едварда у Форт Вилијам Хенри, гдје Монро командује, и добијају још једног пратиоца у Дејвиду Гамуту, учитељу пјевања. Кроз шуму их води домородац по имену Магуа, који их води пречицом без пратње британске милиције. Хејворд је незадовољан Магуином пречицом, а група лута невођено и коначно се придружује Нети Бампу, познатом као Хокај, извиђачу Британаца, и његова два пријатеља Мохиканца, Чингачгуку и његовом сину Ункасу. Хејворд постаје сумњичав према Магуи, а Хокај и Мохиканци се слажу са његовом сумњом да је Магуа извиђач Хјурона који је тајно био у савезу са Французима. Након открића као таквог, Магуа бјежи, и у (тачном) вјеровању да ће се Магуа вратити са појачањем Хјурона, Хокај и Мохиканци воде своје нове пратиоце до скривене пећине на острву у ријеци. Тамо их нападају Хјурони и њихова муниција се убрзо исцрпљује. Знајући да ће одмах бити убијени, али да ће енглеска страна откупити вриједне заробљенике, Хокај и Мохиканци бјеже, уз обећање да ће се вратити по своје пратиоце.

Магуа и Хјурони заробљавају Хејворда, Гамута и сестре Монро. Магуа признаје да се жели осветити Корином оцу, пуковнику Монроу, што га је вискијем претворио у алкохоличара (што га је привремено избацило из Хјурона), а затим га бичевао на постаји због пијаног понашања. Он нуди да поштеди забаву ако му Кора постане жена, али она одбија. Након другог одбијања, осуђује затворенике на смрт. Хокај и Мохиканци спасавају сво четворо и воде их до трошне зграде која је била укључена у битку између Хјурона и Британаца пре неколико година. Поново су скоро нападнути, али Хјурони напуштају подручје, радије него да узнемирују гробове својих племена.

Сљедећег дана, Хокај води групу до Форт Хенрија, после опсаде француске војске. Монро шаље Хокаја у Форт Едвард по појачање, али га заробљавају Французи, који га испоручују у Форт Хенри без писма. Хејворд се враћа пуковнику Монроу и објављује своју љубав према Алис, а Монро даје дозволу за Хејвордово удварање. Француски генерал Монкалм позива Монроа на разговор и показује му писмо генерала Веба, у којем британски генерал одбија да пошаље појачање. На ово, Монро пристаје на Монкалмове услове: да британски војници, заједно са својим женама и дјецом, морају напустити тврђаву и повући се из рата на осамнаест мјесеци. Изван тврђаве, колона британског евакуисаног особља је издана и упада у заседу 2.000 хјуронских ратника; у масакру који је уследио, Магуа киднапује Кору и Алис и води их према селу Хјурон, док је Дејвид Гамутом у потери за њима.

Хокај, Мохиканци, Хејворд и пуковник Монро преживљавају масакр и крећу да прате Магуу, и прелазе језеро како би пресрели његов траг. Наилазе на групу Хјурона на обали језера, који примјећују путнике. Слиједи потјера кануом, у којој спасиоци стигну до копна пре него што Хјурони успију да их убију, и на крају прате Магуу до села Хјурона. Овдје проналазе Гамута (раније поштеђеног од Хурона као безопасног лудака), који каже да се Алис држр у овом селу, а Кора у једном селу племена Ленапе (Делавер).

Прерушен у француског лекара, Хејворд улази у село Хјурон са Гамутом да спасе Алис; Хокај и Ункас су кренули да спасу Кору, а Монро и Чингачгуку остају на сигурном. Ункаса заробљавају Хјурони и остављају га да гладује када издржи мучење, а Хејворд не успијева да пронађе Алис. Хјуронски ратник тражи од Хејварда да излијечи његову луду жену, а Хокај око их уходи под маском медвједа. Они улазе у пећину у којој се налази луда жена, а ратник одлази. Убрзо након што је Хејворду открио његов идентитет, Хокај га прати и они проналазе Алис. Открива их Магуа, али га савладава и остављају га везаног за зид. Након тога Хејворд бежи са Алисом, док Хокај остаје да спасе Ункаса. Гамут убеђује Хурона да дозволи њему и његовом магичном медведу (прерушеном Хокају) да приђу Ункасу и они га одвежу. Ункас облачи маску медведа, Хокај носи Гамутову одећу, а Гамут остаје у углу опонашајући Ункаса. Ункас и Хокај беже путујући до села Делавера где Кору држе, баш када Хјурони сумњају да нешто није у реду и проналазе Магуу везаног у пећини. Магуа прича свом племену пуну причу иза преваре Хејварда и Хокаја прије него што преузме вођство Хјурона, који се заклињу на освету.

У бици која је услиједила, Делаварима се придружују Чингачгук и Монро, и на крају побјеђују Хуроне и заузимају њихово село, али Магуа бјежи са Кором и још два Хјурона; Ункас, Хокај, Хејворд и Гамут прогоне их до високе планине. У борби на ивици литице, један од Хјурона убија Кору, Гамут убија једног од Хјурона, Магуа убија Ункаса, а Хокај око убија Магуа. Роман се завршава опширним приказом сахрана Ункаса и Коре у селу Делавера, а Хокај поново потврђује своје пријатељство са Чингачгуком. Таменунд прориче: „Блиједолики су господари земље, а вријеме црвених људи још није дошло...“

Ликови у роману Чингачгук, посљедњи поглавица племена Мохикана, пратилац сестара Мунро. Отац Ункаса, а послије његове смрти, истоимени "Последњи Мохиканац". Његово име је била реч Унами Делаваре која значи „Велика змија“. Ункас – син Чингачгука и назван од њега „Последњи Мохиканац“, пошто није било чистокрвних Мохиканки са којом се могао оженити., Quote: "Uncas will be the last pure-blooded Mohican because there are no pure-blooded Mohican women for him to marry." Такође је познат као Ле Церф Агиле, гранични лос. Натанјиел Бумппо/Хокај: Œил де Фаукон; граничар који постаје пратња сестрама Мунро. Индијанцима и Французима познат као ла Лонгуе карабин због свог гађања и препознатљивог оружја. Магуа – зликовац: поглавица Хурона прогнан из свог племена због пијанства; познат као ле Ренард субтил („Ликава лисица“).

Развој у роману Критички пријем романа Наслијеђе Посљедњи Мохиканац је најпопуларније дјело Џејмса Фенимора Купера. То је утицало на популарно мишљење о америчким Индијанцима и пограничном периоду историје источне Америке.

Адаптација романа Филм Бројни филмови су засновани на дугачкој књизи, правећи различите резове, компресије и измјене. Америчке адаптације укључују сљедеће филмове: Leather Stocking (1909), редитељ David Wark Griffith; The Last of the Mohicans, (1911), главна улога James Cruze, редитељ Theodore Marston; The Last of the Mohicans (1920), главна улога Wallace Beery; The Last of the Mohicans (1932), серијал, главна улога Harry Carey; The Last of the Mohicans (1936), главне улоге Randolph Scott и Bruce Cabot; Last of the Redmen (1947), главне улоге Jon Hall и Michael O'Shea; The Iroquois Trail (1950), главне улоге George Montgomery; Fall of the Mohicans (1965), главне улоге Jack Taylor, José Marco (José Joandó Roselló), Luis Induni и Daniel Martin; The Last of the Mohicans (1968); Last of the Mohicans (1977); The Last of the Mohicans (1992), главне улоге Данијел Деј Луис.

Радио Последњи Мохиканац је адаптиран за радио у двије једночасовне епизоде ​​које је режирао Мајкл Фокс и емитоване на BBC Radio 4 1995. године (накнадно на BBC Radio 4 Extra), са Мајклом Фиестом, Филипом Франксом, Хелен Мекрори и Наоми Редклиф.

Телевизија Опера