Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282 () је необавезујућа резолуција коју је 23. маја 2024. године на свом 78. заседању усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. Резолуцијом је установљен Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995 (), који се обележава 11. јула. Резолуцију су предложиле Немачка и Руанда, уз подршку тридесетак других држава. Од укупног броја држава-чланица Уједињених нација (193), за усвајање предложене резолуције гласало је 84, док је 19 држава било против; уздржаних је било 68, а преостале 22 државе нису учествовале у гласању.UN News (2024): UN establishes International Day of reflection for Srebrenica genocide
Према правилима ГС УН, резолуција није обавезујућа.
Резултати гласања Државе које су гласале за резолуцију:Албанија, Андора, Аустралија, Аустрија, Бангладеш, Белгија, Босна и Херцеговина, Брунеј, Бугарска, Зеленортска Острва, Канада, Чад, Чиле, Колумбија, Костарика, Хрватска, Чешка, Данска, Џибути, Еквадор, Египат, Ел Салвадор, Естонија, Фиџи, Финска, Француска, Гамбија, Немачка, Гвинеја Бисао, Гвајана, Исланд, Индонезија, Иран, Ирак, Ирска, Италија, Јапан, Јордан, Кувајт, Летонија, Либија, Лихтенштајн, Литванија, Луксембург, Малави, Малезија, Малта, Мауританија, Микронезија, Молдавија, Црна Гора, Мјанмар, Холандија, Нови Зеланд, Нигер, Северна Македонија, Норвешка, Пакистан, Палау, Пољска, Португалија, Катар, Румунија, Руанда, Сан Марино, Саудијска Арабија, Сенегал, Сијера Леоне, Сингапур, Словенија, Јужна Африка, Јужна Кореја, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Танзанија, Тунис, Турска, Украјина, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Уругвај, Јемен и Замбија
Државе које су гласале против резолуције:Антигва и Барбуда, Белорусија, Кина, Комори, Куба, Демократска Република Конго, Доминика, Еритреја,Свазиленд, Гренада, Мађарска, Мали, Науру, Никарагва, Северна Кореја, Русија, Сао Томе и Принцип, Србија и Сирија
Уздржани:Алжир, Ангола, Аргентина, Јерменија, Бахами, Бахреин, Барбадос, Бенин, Бутан, Боцвана, Бразил, Бурунди, Камбоџа, Камерун, Кипар, Доминиканска Република, Екваторијална Гвинеја, Етиопија, Габон, Грузија, Гана, Грчка, Гватемала, Гвинеја, Хаити, Хондурас, Индија, Обала Слоноваче, Јамајка, Казахстан, Кенија, Кирибати, Лаос, Либан, Лесото, Мадагаскар, Малдиви, Мексико, Монголија, Мозамбик, Намибија, Непал, Нигерија, Оман, Панама, Папуа Нова Гвинеја, Парагвај, Перу, Филипини, Република Конго, Свети Китс и Невис, Света Луција, Свети Винсент и Гренадини, Сејшели, Словачка, Соломонова Острва, Јужни Судан, Шри Ланка, Судан, Суринам, Таџикистан, Тајланд, Того, Тринидад и Тобаго, Тувалу, Уганда, Уједињени Арапски Емирати и Вијетнам
Државе које нису гласале:Авганистан, Азербејџан, Белизе, Боливија, Буркина Фасо, Централноафричка Република, Источни Тимор, Израел, Киргистан, Либерија, Маршалска Острва, Маурицијус, Монако, Мароко, Самоа, Сомалија, Тонга, Туркменистан, Узбекистан, Вануату, Венецуела и Зимбабве
Осуда порицања Другим ставом резолуције, безрезервно се осуђује () свако порицање () сребреничког геноцида као историјског догађаја (), а државе-чланице се позивају на очување утврђених чињеница () и развој одговарајућих образовних садржаја, како би се предупредило () порицање и искривљавање (). У тексту резолуције не помињу се научна истраживања и преиспитивања, нити се изричу забране, већ се осуђује свако порицање и додатно се позива на предупређивање порицања и искривљавања. Појам негација () не помиње се у енглеском тексту резолуције, већ се користи термин порицање () који има слично значење, док се у варијантама резолуције на неким другим званичним језицима УН у истом ставу користи управо термин негација (, ).
Хронологија Доношењу резолуције претходио је низ сличних иницијатива, које су покретане у дужем временском периоду, са циљем да се тешки злочини који су почињени над Муслиманима, односно Бошњацима на ширем подручју Сребренице у лето 1995. године, за време рата у Босни и Херцеговини, квалификују као злочини геноцида, уз ослонац на сличне оцене појединих међународних институција и организација: На седници одржаној 7. јула 2005. године, Европски парламент је усвојио резолуцију којом се органи Европске уније позивају да на адекватан начин обележе десету годишњицу геноцида у Сребреници и Поточарима ().European Parliament resolution on Srebrenica (2005): The Balkans: 10 years after Srebrenica На седници одржаној 15. јануара 2009. године, Европски парламент је усвојио нову резолуцију, којом се 11. јул у државама-чланицама Европске уније проглашава за Дан сећања на геноцид у Сребреници ().European Parliament resolution of 15 January 2009 on Srebrenica На седници одржаној 31. марта 2010. године, Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници, у чијој је преамбули било назначено да се декларација доноси уз позивање на неколико међународних аката, међу којима је изричито поменута и Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, коју је 1948. године усвојила Генерална скупштина УН. Током пролећа 2015. године, британска влада је покренула иницијативу да се у Савету безбедности Уједињених нација усвоји резолуција о геноциду у Сребреници. О предложеној резолуцији гласало се на седници Савета безбедности која је одржана 8. јула. Од укупног броја држава-чланица тог тела (15), за усвајање је гласало 10, док су 4 чланице биле уздржане, а једна је гласала против (Русија), тако да резолуција није усвојена, пошто је руски глас имао снагу вета.S/2015/508 (draft resolution, 8 July 2015) Након неуспеха у Савету безбедности, фокус је током наредних година преусмерен ка Генералној скупштини, са идејом да се слична резолуција о Сребреници предложи том телу, у коме се одлучује квалификованом већином, без права вета. Почетком 2019. године, власти Републике Српске су формирале посебну Независну међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом. Одлуком од 23. јула 2021. године, Валентин Инцко је у својству високог представника у БиХ прописао измене и допуне Кривичног закона, по којима се забрана јавног одобравања, порицања, грубог умањивања или оправдавања злочина геноцида протеже и на одлуке међународних и домаћих судова, чиме се обухватају и пресуде о геноциду у Сребреници.Одлука високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине (2021) Средином 2021. године, Грајфова комисија је објавила опширан извештај у коме су разматрана питања о природи и размерама злочина у Сребреници, уз оцену да се почињени злочини, иако веома тешки, ипак не могу сматрати злочинима геноцида.Закључни извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године (2021) Крајем 2021. године, немачке државне власти су повукле одлуку о додељивању одликовања израелском историчару Гидеону Грајфу, због његовог става да се злочини који су почињени у Сребреници не би могли квалификовати као злочини геноцида. Средином 2022. године, интензивиране су активности појединих држава у циљу реализације ранијих иницијатива за доношење резолуције о Сребреници у Генералној скупштини, али том приликом није дошло до покретања званичних процедура. Током 2023. године, разни политички чиниоци у Босни и Херцеговини и неким другим државама наставили су да промовишу замисао о изради посебне резолуције о геноциду у Сребреници, која би била поднета Генералној скупштини. Председник Генералне скупштине УН је 8. децембра 2023. године, поводом 75. годишњице доношења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948) нагласио да међународна заједница није успела да спречи потоње геноциде, поменувши тим поводом и Сребреницу (1995). Почетком 2024. године, састављен је нацрт резолуције, који је потом у виду предлога поднет Генералној скупштини, а као званични предлагачи назначене су Немачка и Руанда. Иницијатива је покренута и спроведена без разматрања тог питања и постизања неопходне сагласности у надлежним органима Босне и Херцеговине, што је током марта и априла довело до ескалације сребреничког питања у регионалним и међународним оквирима. Народна скупштина Републике Српске је 18. априла 2024. године и званично усвојла раније поменути извештај Грајфове комисије из 2021. године. Председник Матице српске је у саопштењу од 29. априла указао на тежину почињених ратних злочина и злочина против човечности, нагласивши тим поводом: "немогуће је користити појам геноцида како би се означио тип злочина који је почињен у Сребреници 1995. године", уз напомену да би предложена резолуција о Сребренци "умножила и интензивирала основни проблем".Саопштење председника Матице српске (29. април 2024. године) Крајем априла 2024. године, дошло је до додатних консултација о предоженој резолуцији коју су поднеле Немачка и Руанда, што је довело до привеменог одлагања. На седници Савета безбедности УН која је одржана 30. априла, расправљано је о разним аспектима предложене резолуције, али сагласност о покренутим питањима није постигнута. Дорађени нацрт резолуције поднет је 2. маја, од стране 32 државе, међу којима је била и Босна и Херцеговина, иако у надлежним органима те државе није постигнута неопходна сагласност о том питању, на шта су у разним приликама указивали представници Републике Српске.International Day of Reflection and Commemoration of the 1995 Genocide in Srebrenica (draft resolution, 2 May 2024) Председник Генералне скупштине УН је 14. маја одржао састанак са председавајућим Пресдеништва Босне и Херцеговине, без учешћа друга два члана тог тела. Представници УН су 15. маја најавили да ће се о предложеној резолуцији одлучивати 23. маја, на 82. пленарној седници текућег заседања ГС УН. Током маја дошло је до додатних консултација и уношења извесних измена и допуна у предложени текст, што је учињено поводом амандмана поднетих од стране Владе Црне Горе, који су делимично прихваћени по питању индивидуализовања кривичне одговорности. Председник Генералне скупштине УН је 19. маја одржао састанак са два члана Пресдеништва Босне и Херцеговине (представници Бошњака и Хрвата, Денис Бећировић и Жељко Комшић), без учешћа треће чланице тог тела (представница српског народа, Жељка Цвијановић). Коначни текст предлога резолуције усаглашен је 20. маја, након чега је упућен Генералој скупштини, од стране 36 држава-предлагача.International Day of Reflection and Commemoration of the 1995 Genocide in Srebrenica (revised draft resolution, 20 May 2024) Генерална скупштина је о предложеној резолуцији одлучивала 23. маја, на 82. седници свог 78. заседања. Седницом је председавао Денис Франсис, председник ГС УН. Немачка је била земља-уводничар. Представница Немачке је навела да резолуција није уперена против било којег народа, а ни против Србије, која је уважени члан организације, већ против починилаца геноцида.
Реакције У Нишу је исти дан је одржана протестна вожња против изгласане и усвојене резолуције. Протестна колона возила је дефиловала и кроз центар Београда.
Председник Републике Српске Милорад Додик је оценио да је резолуција довела у питање опстанак Босне и Херцеговине и изнио је становиште да је најбоље да Срби и Бошњаци буду добре комшије, што би се остварило кроз мирно раздруживање.
Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавиле да је усвајање резолуције фарса и да никада није била толико забринута за мир на Балкану. Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић сматра да је резолуција додатно ујединила српски народ и показала његову снагу. Бивши председник Србије Борис Тадић оценио је резолуцију као нелегитимну и да злоупотребљава и политизује жртве Сребренице. О резолуцији су се негативно изразили и српски опозициони политичари др Милош Јовановић и др Јован Јањић.