Падма Субраманијан Чандрасекар (; Лахор, 19. октобар 1910 — Чикаго, 21. август 1995) био је индијско-амерички астрофизичар. Радио је у више поља, као што су структура звезда, теорија белих патуљака, динамика звезда, црне рупе и још много. Радио је на универзитету у Чикагу до своје смрти 1995. а такође је писао чланкове за један од тадашњих часописа астрофизике. Са Вилијамом Фолвером добио је Нобелову награду за физику 1983. године, за рад на теорији грађе и еволуције звезда. Чандрасекарова граница добила је име по овом научнику.
Каријера У јануару 1937, Чандрасекар се запослио на Универзитету у Чикагу као асистент а касније је постао професор теоријске астрофизике. На универзитету је остао цео свој живот, и одбијао било какве понуде других универзитета. Радио је на опсерваторији при универзитету, а после изградње лабораторије за астрофизику и свемирска истраживања, прешао је тамо.
За време Другог светског рата радио је у Мериленду у центру за балистичка истраживања. Роберт Опенхајмер позвао га је да учествује у пројекту Менхетн али је Чандрасекар био спречен.
Једном приликом Чандрасекар је написао да га је жеља да учествује у доприношењу науци навела да одради своја научна истраживања и да све од себе. Такође је рекао да је систематизација врло важна у научним истраживањима: "What a scientist tries to do essentially is to select a certain domain, a certain aspect, or a certain detail, and see if that takes its appropriate place in a general scheme which has form and coherence; and, if not, to seek further information which would help him to do that."
Чандрасекар је проучавао различите области астрономије у различитим временским интервалима. Проучавао би једну област, издао неколико папира о томе, затим написао књигу о ономе што је проучавао, и онда прешао на следећу област и поновио поступак. Овако је од 1929. до 1939. године проучавао структуру и грађу звезда и теорију белих патуљака а од 1939. до 1943. динамику звезда. У периоду од 1971. до 1983. радио је на математичкој теорији црних рупа и коначно, током касних осамдесетих радио је на теорији судара гравитационих таласа.
Атеизам Чандрасекар се приликом једне јавне расправе разјаснио као атеиста:
Ово је потврђено приликом његових других јавних говора.
Публикације
Књиге
Напомене
Часописи
Чандрасекар је објавио око 380 научних радоваTayler, R. J. (1996). Subrahmanyan Chandrasekhar. 19 October 1910–21 August 1995. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society, 42, 81–94. током свог живота. Он је написао своју прву публикацију о Комптоновом ефекту 1928. године, док је још био студент и задњу публикацију која је била прихваћена за штампу само два месеца пре његове смрти 1995. године, која се бави нерадијалном осцилацијом звезда. Издавачка кућа -{University of Chicago Press}- је објавила његове изабране радове у седам томова.
Књиге и чланци о Чандрасекару
Референце
Спољашње везе
-{Mathematics Genealogy Project}- -{Concordia University Honorary Degree Citation}- -{National Academy of Sciences Biographical Memoir}- -{Subrahmanyan Chandrasekhar}- -{Subrahmanyan Chandrasekhar}- -{Subramaniam Chandrashekhar}-
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Амерички астрономи Категорија:Амерички математичари Категорија:Индијски математичари Категорија:Нобеловци за физику Категорија:Амерички атеисти Категорија:Индијски астрономи Категорија:Амерички нобеловци Категорија:Индијски нобеловци Категорија:Добитници Коплијеве медаље Категорија:Добитници Краљевске медаље