Стјепан Дојчић је био хрватски омладински револуционар, атентатор на аустријског краљевског комесара Хрватске и Славоније Ивана Шкрлеца. Атентат је извршен 18. 8. 1913. године, на рођендан цара Франца Јозефа у загребачкој катедрали, али је Шкрлец само рањен.

Дојчић није био члан никакве организације.Politički atentati: od 1900. do 1913. u Europi su ubijena četiri kralja, šest premijera i tri predsjednika. Doprinos su željeli dati i Hrvati

Биографија

Атентат и робија У Хрватској су 1912. године укинути сабор и устав, а као врховна власт је постављен аустријски краљевски комесар. У земљи, а посебно међу омладином, завладало је велико незадовољство. Исте године, омладинац Лука Јукић извршио је неуспјешан атентат на комесара Славка Цуваја, о чему је Дојчић у Америци написао сљедеће:

Стјепан Дојчић је кренуо из Америке у намјери да убије краљевског комесара. Када је кретао из Америке, комесар је био Славко Цувај, али је повучен са функције након два неуспјела атентата на њега. Смјена Цуваја није учинила ништа Дојчићевим плановима. Прије самог атентата је разговарао са Стјепаном Радићем, који није одобравао терористичку активност.Politički atentati: od 1900. do 1913. u Europi su ubijena četiri kralja, šest premijera i tri predsjednika. Doprinos su željeli dati i Hrvati

Дана 18. августа 1913. године, након одржане свечане мисе у име рођендана цара Франца Јозефа, баш због саме симболике мјеста и повода, млади Стјепан Дојчић је покушао да изврши атентат на новог хрватског комесара Ивана Шкрлеца, приликом његовог изласка из цркве, и том приликом га је ранио у руку.

Након атентата, Дојчић је ухапшен. Осуђен је на 16 година робије.

Послератни период мини| спис Стјепана Дојчића „Тко је лопов?” из 1919. године Након Првог светског рата, Дојчић је пуштен из затвора. У послератном периоду, Дојчић и Стјепан Радић су међусобно водили расправе.Politički atentati: od 1900. do 1913. u Europi su ubijena četiri kralja, šest premijera i tri predsjednika. Doprinos su željeli dati i Hrvati

Дојчић је 1919. године у Загребу о властитом трошку објавио књигу „Тко је лопов?”, у спомен на другове атентаторе, а против схватања Стјепана Радића.

Отишао је у Америку, у Питсбург. У децембру 1921. године стигла је вијест да је ухапшен због фалсификовања чека."Politika", 24. dec. 1921

Наслијеђе Главне новине Хрвата у Америци тог времена, Хрватски свет, поводом оба атентата, и Луке Јукића и Дојчића, пише:

Референце

Спољашње везе

Politički atentati: od 1900. do 1913. u Europi su ubijena četiri kralja, šest premijera i tri predsjednika. Doprinos su željeli dati i Hrvati O atentatu Stjepana Dojčića na kraljevskog komesara Skerletza 1913. Категорија:Атентатори Категорија:Хрватски револуционари