десно|мини| Александар Тралски, 1906, рад Велоса Салгадо, Лисабон Александар Тралски (; око 525 – око 605) био је лекар активан у Византијском царству. Сматра се једним од најеминентнијих византијких лекара. Његов датум рођења се са сигурношћу може датирати у 6. век нове ере, јер га помиње Аеција Амидена,Alexander of Tralles, xii. 8, p. 346 који је вероватно писао тек крајем 5. или почетком 6. века, а Александра Тралског цитира лекар Павле Егински,Paul of Aegina, iii. 21. 78, vii. 5, 11, 19, pp. 447, 495, 650, 660, 687 за којег се претпоставља да је живео у 7. веку; осим тога, спомиње се и као савременик Агатије,Agathias, History v. p. 149 који је почео да пише своју Историју у периоду почетка владавине Јустина II, око 565.

Живот Александар је рођен у грчкој породици у Тралу у Малој Азији. Његов отац Стефан је био лекар и он га је одгајао.Alexander of Tralles, iv. p. 198 У свом делу он одаје почаст и другој особи коју не спомиње по имену али његовон сину Козми посвећује своје главно дело,Alexander of Tralles, xii. i. p. 313 које је на његову молбу написао из захвалности.

У лекарском раду је има доста искуства и велики углед, не само у Риму, већ где год је путовао, по Шпанији, Галији и Италији,Alexander of Tralles, i. 15, pp. 156, 157 где су га звали „Александар лекар“. Агатија такође са великом похвалом говори о своја четири брата, Антемију, Диоскору, Метродору и Олимпију, који су сви били истакнути по раду у неколико професија. Александар није био само састављач, као друге колеге у овом периоду, већ је оригиналнији аутор са лилним ауторским печатом у делима. Своје велико дело написао је у дубокој старости,Alexander of Tralles, xii. 1, p. 313 на основу резултата сопственог искуства, у добу живота када више није могао да поднесе умор од праксе. Његов стил писања је углавном био, према научницима као што је Џон Фрејнд, веома добар, кратак, јасан и бирао је изразе који иако нису увек били савршено елегантни али су били веома експресивни и разумљиви.

Постоји спор око тога којем огранку медицинске школе је припадао.

Веровао је у примену чари и амајлија. На пример, његов предлог за лечење грознице био је: „Скупите лист маслине пре изласка Сунца, напишите на њему обичним мастилом (ka roi a) и окачи га на врата.“Alexander of Tralles, xii. 7, p. 339

Стручна дела Александрово главно дело, под насловом Дванаест књига о медицини, први пут је објављено у лошем латинском преводу, са насловом Alexandri Yatros Practica. Књига је више пута прештампана. На грчком је први пут објављено у Паризу 1548.

Друго Александрово дело које је још увек сачувано је кратка расправа, , De Lumbricis, које је први на грчком и латинском језику објавио италијански лекар Хијероним Меркуријалис (Венeција 1570).

Чини се да је Александар написао и неколико других медицинских радова који су сада изгубљени.

Он је такође заслужан за откриће да депресија (меланхолија) може довести до убилачких и суицидалних тенденција.

На расправа о урину коју је написао Александар од Трала алудира Јован Актуарије,Joannes Actuarius, De Urin. Differ. c. 2. p. 43 док сам Александар помиње своје дело о болестима очију које је преведено на арапски. Друга медицинска расправа о плеуритису, за коју се наводи да је такође преведена на арапски, вероватно је била тек шеста књига његовог већег дела, која је у потпуности посвећено разматрању ове болести. Два друга медицинска дела која се понекад приписују Александру од Трала, такође се приписују Александру од Афродизије.John Freind, The History of PhysicJohann Albert Fabricius. Bibl. Graec. vol. xii. p. 593, sq. ed. vet.Albrecht von Haller, Bibliotheca Medicinae Practicae, tom. i.Curt Polycarp Joachim Sprengel. Hist. de la Méd. tom. ii.

Дела

Референце

Литература

Додатна литература

on line

Категорија:Рођени 520-их Категорија:Грчки лекари