Фредерик Кивје (; Монбелијар, 28. јун 1773 — Стразбур, 24. јул 1838) је био француски зоолог и палеонтолог.
Биографија Млађи је брат природњака Жоржа Кивјеа. Пошто је показивао мало интересовања за школу, постао је шегрт код часовничара у Монбелијару. Своју турнеју по Француској започео је када га је брат позвао у Париз 1797. године. Тада је открио природну историју и посебно је радио са Жан Батист Биотом (1774-1862) на волтаичном стубу.
Постављен је за шефа менажерије у Националном природњачком музеју у Паризу 1803. до 1838. године, затим за инспектора Париске академије 1810. године. Црвеној панди је 1825. године дао име (Ailurus fulgens). За њега је 1837. године у националном природњачком музеју у Паризу специјално створена катедра за упоредну физиологију. За страног члана Краљевског друштва изабран је 1835. године. За члана Академије наука изабран је 1826. године, а пет година касније постао је генерални инспектор универзитета.
Године 1829. Фредерик је поделио сисаре у једанаест редова, и то: четворуки (Quadrumana), бубоједи ((Insectivora), (Carnivores), праве фоке (Phocidae), (Frugivore), торбари (Marsupialia), глодари (Rodentia), (Edentata), кљунари (Monotremata), дебелокожци (Pachydermata), преживари (Ruminantia) и китови (Cetacea).Louis-François Jéhan, , Vol.3, J.-P. Migne éditeur, Paris, ..
Фредерик се помиње у делу Чарлс Дарвина "О пореклу врста" (поглавље VII) као да је радио на понашању и инстинкту животиња, посебно на разликовању навике и инстикта. Такође се помиње у роману Моби Дик (поглавље 32) Херман Мелвила о томе да је писао на тему о китовима.
Еволуција Кивје се спомиње као први научник који је употребио термине „наследност“ 1807. године и „наслеђивање“ 1812. године у њиховом садашњем биолошком контексту. Користио је обе речи у промовисању наслеђивања стечених карактеристика на основу својих студија понашања животиња..
Иако се слично као и његов брат залагао за наслеђивање стечених особина, негирао је трансмутацију врста... Веровао је да се обрасци понашања код животиња мењају током времена у односу на потребе изазване животном средином. Историчар Роберт Ј. Ричард је написао да Кивје „није веровао да су анатомски обрасци врста били модификовани током времена (иако је признао да су се променили на небитне начине кроз наслеђивање стечених карактеристика... Он је био бихевиорални еволуциониста, иако скроман".
Листа изабраних публикација
Књиге Histoire naturelle des mammifères (4 vols., 1819–1842) (with Étienne Geoffroy Saint-Hilaire) De l’histoire naturelle des cétacés. Roret, Paris 1836
Observations préliminaires, pp. i–xxiv in Recherches sur les ossemens fossiles, by G. Cuvier, ed. 4, vol. 1. E. d’Ocagne, Paris, 1834.
Радови . Ann. Mus. Hist. Nat. 11: 458–476. . Nouv. Bull. Sci. Soc. Philomat. 3: 217–218
Референце
Литература
Richard W. Burkhardt. (2013). Lamarck, Evolution, and the Inheritance of Acquired Characters. Genetics 194: 793–805. .
Категорија:Рођени 1773. Категорија:Умрли 1838. Категорија:Француски природњаци Категорија:Француски палеонтолози Категорија:Француски научници Категорија:Француски академици Категорија:Француски зоолози Категорија:Чланови Краљевског друштва