Сава Анђелковић, (Краљево, 27. август 1948) је чувени српски глумац, редитељ, театролог и лектор.
Биографија Сава Анђелковић је у Краљеву завршио основну школу и гимназију, али и драмски студио у класи Радослава Веснића. У позоришту 14.октобар започео је своју глумачку каријеру.
Специјализовао је луткарство на Позоришној академији у Софији (ВИТИЗ) код професора Атанаса Илкова. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на групи за Српскохрватски језик и југословенске књижевности са темом: Родбинске лексеме у српским народним загонеткама Стојана Новаковића, Магистрирао (1996) и докторирао (2001) на Универзитету Париз IV, Сорбона са темом: Комедије Јована Стерија Поповића. На истом универзитету радио је као виши лектор (часови историје уметности, драмске књижевности) и као доцент Славистике (часови историје уметности и драмске књижевности). Годинама је водио двојезички студентски Атеље театар на српскохрватском језику у коме је до 2017. године адаптирао и режирао 44 представе, француских, босанскохерцеговачких, црногорских, хрватских и српских аутора. мини|"Бор висок до неба" - Светислава Пешића, 1976; глумац Сава Анђелковић Професионалну каријеру глумца започео је 1975. године у Народном позоришту у Ужицу, а глумца-аниматора (1976-1994)Из документационе архиве Малог позоришта "Душко Радовић"- Маријана Петровић наставио је у Малом позоришту "Душко Радовић" у Београду, где је током деветнаест година, остварио око 70 улога у луткарским и драмским представама. Такође је учествовао у стотинак радио-драмских и телевизијских емисија.
Представе Сава Анђелковић је поред матичног позоришта, наступао и на другим сценама:
Југословенско драмско позориште: „Животињска фарма“, редитељка: Суада Капић;
Атеље 212 „Сељаци, радници и поштена интелигенција“, редитељ. Бранко Плеша, Нова осећајност „Мера“ Бертолда Брехта, Театар поезије „Писма Нори“, Џејмса Џојса, редитељ Драган Петровић, Студентски Културни Центар „Адам и Ева“ Мирослава Крлеже и „Зима једног лава“ Џејмса Голдмана, као и учешће у бројним радио-драмским емисијама.
Мало позориште „Душко Радовић” мини|"Бувља представа" Милоша Николића, 1979. године - Сава Анђелковић и Надежда Родић У овом позоришту Сава Анђелковић је остварио много значајних улога, међу којима су:
„Судбина једног Чарлија“ Александра Поповића, „Бор висок до неба“ Стевана Пешића, „Љуљашка“ Франа Пунтара, „Аска и вук“ Иве Андрића, „Цврчак и мрави“ Радослава Павелкића, „Свемирски змај“ Душана Ковачевића, „Алиса у земљи чуда“ Луиса Керола, „Позориште Ка-Ри-Ко“ Јована Јовановића Змаја, „Учитељ плеса“ Лопе де Веге, „Страдија“ Радоја Домановића, „Лоптица Скочица“ Јана Малика, „Бура“ Виљема Шекспира, „Добро јутро, капетане Пиплфокс“ Душка Радовића, „Лепотица и звер“ Лепренс де Бомон и многе друге.
Награде и фестивали За наведене и друге представе, поред бројних годишњих награда Малог позоришта „Душко Радовић“, у периоду од 1976. до 1992. године, добио је и више других глумачких награда на фестивалима:
На 2. Бијеналу југословенског луткарства, Бугојно, 1981. (похвала за глуму, „Цврчак и мрави“), На Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, Београд, 1979. („Гињол у невољи“, награда за младог глумца - Милена Саџак), 17. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, 1984. („Цврчак и мрави“), 18. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Зрењанин, 1985. („Краљевић Марко“), 20. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Приштина, 1987. („Позориште Ка-Ри-Ко“), 21. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Нови Сад, 1988. („Бура“), 22. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Ниш, 1989. („Добро јутро, капетане Пиплфокс“), 23. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Суботица, 1990. („Медвед с ружом“), 24. Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Зрењанин 1991. (колективна награда за представу „Кића у царству буба“) За свој педагошки рад добио је 2015. међународну награду за драмски одгој „Грозданин кикот“.
Улоге у филмовима, серијама и луткарским филмовима и серијалима Сава Анђелковић је учествовао у следећим остварењима:
"Краљевски воз" (1981) "Шећерна водица" (1993) у првом српском лутка-филму "Мрав пешадинац", (1993) у серијалима дечјег програма РТС-а: "Лаку ноћ децо" и "Шумске приредбе" Владимира Андрића (анимација лутака), "Усијане главе" (1977) "Врућ ветар" (1980), у више епизода серије Гроздане Олујић и Вере Белогрлић "Седефна ружа" у серијалу школског програма "Огледи из српскохрватског језика", дечијег програма РТС-а "Шарено осам" и "Пролазна станица" (анимација ТВ лутака), у серијалу образовног програма "Театар у Срба" (1992) и др.
Живот у Паризу Сава Анђелковић је од 1994-2017. године радио на Универзитету Paris IV-Sorbonne, најпре као виши лектор, а потом као доцент славистике.
Као стручњак за босанску, хрватску, црногорску и српску књижевност на часовима историје уметности и драмске књижевности обрађивао је класичну и савремену књижевност, нарочито драмске текстове настале у последње две деценије 20. века.
На мастер студијама држао је семинаре из историје театра, теорије драме и анализе савременог драмског текста. При Универзитету Париз-Сорбона, годинама је водио двојезички студентски „Атеље театар на српскохрватском језику” у коме је до 2017. године адаптирао и режирао 44 представе према текстовима француских, босанскохерцеговачких, црногорских, хрватских и српских аутора (8 представа Јована Стерија Поповића, као и по једну од Стевана Пешића, Мирослава Крлеже, Боре Станковића, Миљенка Јерговића, Џевада Карахасана, Маје Пелевић, Иване Сајко, Слободана Шнајдера, Љубомира Ђурковића и др).
Научни радови и књиге Сава Анђелковић је аутор:
докторске тезе: Комедије Јована Стерије Поповића (Presses universitaires du Septentrion, 2003) 80 Стеријиних комичких ликова (КОВ, Вршац), Драматургија Стеријиних комедија (Позоришни музеј Војводине, Нови Сад), Компаративно позориште, Атеље театра на Сорбони (Културни центар Рибница, Краљево, 2012), Дидаскалије (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад) Генеза Стеријиних комедија (Стеријино позорје, 2023).
Он је аутор двадесетак књига које потписује као приређивач, аутор или издавач, као и на стотине чланака објављених у француским и белгијским антологијама књижевности, позоришним речницима, зборницима и књигама, као и у стручним лингвистичким, књижевним и позоришним часописима и ревијама са подручја бивше Југославије.
Према Стеријиним аутографима издао је у Књижевној општини Вршац комедије: Превара за превару, Волшебни магарац, Судбина једног разума, Помиреније и Београд некад и сад (2005), до тада његов необјављен роман Дејан и Дамјанка или Паденије Босанског краљевства (2007) и Стеријине драмске рукописне преводе Ернани Виктора Игоа (2008), Несрећне џумбушлије Ј.Н. Нестроја (2015), као и допуњено издање књиге Милана Токина: Јован Стерија Поповић и Дата Стериана (2022).
Учествовао је на бројним научним скуповима у Француској и разним балканским земљама. Коорганизатор је научних скупова на Сорбони о Јовану Стерији Поповићу 2006, Марину Држићу 2008, Меши Селимовићу 2010. и Петру Петровићу Његошу 2013. године (са издатим зборницима), као и скупова Позориште данас у Босни и Херцеговини, Хрватској, у Црној Гори и Србији 2004. године чији су радови објављени у Француској и Србији.
Овај скуп театролога и универзитетских предавача је наставио са новим сусретима у различитим државама: Црној Гори („Могућности драматуршких читања“, 2005), Хрватској („Говор драме, говор глуме“, 2006) и Босни и Херцеговини („Драма и време“, 2007), такође са издатим зборницима радова у местима одржавања скупова.
Преводи Објавио је неколико превода стручних радова са француског језика у научним зборницима и часописима као и изабране комедије Жоржа Фејдоа у две књиге „Комедије у једном чину“ 2019. и „Брачне свађе“, 2022.
Референце
Види још
Kraljevcani nekad i sad, dr Sava Andjelkovic, 21 IX 2014, Bajo: https://www.youtube.com/watch?v=InGMmQiLPe4 Didaskalije: https://www.lefantomedelaliberte.com/single-post/didaskalije Sava Andjelkovic: https://www.imdb.com/name/nm0027923/ Категорија:Рођени 1948. Категорија:Глумци из Краљева Категорија:Српски глумци Категорија:Српски аниматори Категорија:Француски професори Категорија:Глумци Народног позоришта Ужице Категорија:Глумци Малог позоришта Душко Радовић