Манитоба (енгл/), једна је од десет канадских покрајина (провинција), површине 649.950 km². Позната је по пространим преријама, великом броју језера (око 110.000), равном терену и континенталној клими. Једина је преријска провинција која има излаз на море. Најважнија привредна делатност је пољопривреда на плодним преријама у јужним и западним деловима, а развијени су и рударство, шумарство, енергетика и туризам. Тешке индустрије скоро да и нема, што је повољно утицало на очување животне средине. Најбројнији становници Манитобе су Англоканађани уз мањи проценат франкофоног и домородачког становништва. Покрајина је 2010. имала 1.232.654 становника.
Главни и највећи град Манитобе је Винипег, у којем живи око 60% целокупне популације провинције. Винипег је политички, културни и образовни центар Манитобе. Четири од пет универзитета Манитобе налази се у Винипегу, а у њему су и бројни спортски клубови.
Име Манитоба вероватно потиче из језика Кри и Оџибве Индијанаца и у преводу значи „језеро у прерији“ или „пролаз духова“. Први Европљани су у ове крајеве стигли крајем 17. века бавећи се углавном трговином крзном. Манитоба је канадска провинција постала 1870. након окончања побуне у долини Црвене реке. За време Велике депресије провинција је претрпела велике економске губитке.
Градић Черчил, који се налази на обалама Залива Хадсон на северу Манитобе, познат је и као светска престоница поларног медведа због многобројних белих медведа у његовој околини.
Географија
Манитоба се на истоку граничи са провинцијом Онтарио, на западу са Саскачеваном, а на северу са Северозападним територијама и Нунавутом. На југу се граничи са америчким савезним државама Северна Дакота и Минесота. На североистоку излази на обале Залива Хадсон и уједно је једина преријска провинција која има излаз на море.
Са површином од 649.950 km², Манитоба је на осмом месту у Канади.
Хидрологија и рељеф мини|лево|220п|Карта Манитобе Манитоба је једина преријска провинција која има морску обалу. Излази на обале Залива Хадсон у дужини од 645 км. Преко 110.000 слатководних језера обухвата површину од 101.600 km² (односно 15,6% површине провинције). Највеће слатководне површине су језера Манитоба, Винипегосис и Винипег. Језеро Винипег је десета највећа слатководна површина на свету и највеће је језеро јужне Канаде. Делови индијанске земље и тајги на источним обалама Винипега налазе се на Унесковом списку Светске баштине.
Најважније реке су Црвена река, Асинибојн, Нелсон, Винипег, Хејс, Вајтшел и Черчил. Јужни део Манитобе лежи у реликтном басену глацијалног језера Агаси. Долина Црвене реке на југу је равна и веома плодна и заједно са долином реке Асинибојн најгушће је насељени део Манитобе. Широм провинције постоје и бројна каменита узвишења моренског порекла.
Највиша тачка провинције је планина Болди (832 m) западно од језера Винипегосис, а хипсометријски најнижа тачка је на нивоу светског мора на обалама Залива Хадсон.-{Manitoba Parks Branch. Outdoor recreation master plan: Duck Mountain Provincial Park. Winnipeg: Manitoba Department of Tourism, Recreation and Cultural Affairs}-; 1973. Нешто виши крајеви су северније, на деловима канадског штита и јужније, у области песковитог Сендилендса те планине Рајдинг. Северни и источни делови Манитобе обухватају подручја канадског штита гранитне основе благо нагнутог ка Заливу Хадсон. Рељеф је углавном брдски са бројним језерима и хидроенергијом богатим рекама. Готово целокупна површина штита обрасла је густим четинарским шумама, а богата су и налазишта минерала.
На ретко насељеним деловима канадског штита налазе се паркови природе Вајтшел, Атикаки и Нопиминг.. Јужни делови покрајине, који су формирани повлачењем Висконсинског ледника крајем последњег леденог доба, погодни су за интензивну земљорадњу. У ратарству доминира узгој житарица (19%) и уљарица (8%), а развијено је и сточарство (37% канадског удела).-{Statistics Canada}-. Око 12% свих обрадивих површина Канаде налази се управо у Манитоби (на њеном југу).
Клима мини|десно|200п|Први торнадо снаге Ф5 у близини градића Илај Манитоба има континенталну климу при чему температура ваздуха опада идући од југа ка северу, док се количина падавина смањује од истока ка западу. Територија Манитобе је релативно равна и удаљена од великих водених маса и планинских ланаца Стеновитих планина и Апалача, те је стога током зимских месеци отворена за продор хладних арктичких маса са северозапада, док током летњег дела године до Манитобе допиру топле масе са обала Мексичког залива.Vickers, Glenn; Buzza, Sandra; Schmidt, Dave; Mullock, John The Weather of the Canadian Prairies — Navigation Canada. (2001). стр. 48., 51, 53—64
Јужни делови провинције налазе се у зони дејства снажних торнада, а само током 2006. на тлу Манитобе регистровано је чак 15 јачих удара. Најјачи торнадо који је захватио ово подручје десио се 22. и 23. јуна 2007. и имао је јачину петог степена Фуџитине скале. Торнадо је разорио делове градића Илај, 40 км од Винипега, а то је био и најснажнији олујни ветар који је икада службено регистрован на територији Канаде.
Према подацима Канадске метеоролошке службе, Манитоба је канадска покрајина са највише сунчаних дана у години, претежно у зиму и пролеће. Највише сунчаних сати лети забележено је у градићу Портиџ ла Прери, док је на другом месту Винипег.-{Environment Canada.}- ; У јужним деловима покрајине и у долини Црвене реке постоје релативно дуги периоди године без мразева (125 до 135 дана годишње), а број дана без мраза опада идући ка северу.
Северни делови покрајине (са градом Томпсоном) имају субполарну климу (Кепенова класификација -{Dfc}-) са веома хладним и дугим зимама и кратким и топлим летима са малом количином падавина. Није ретка појава да зими по неколико ноћи заредом температуре ваздуха падну на -40 °C.
Јужни део Манитобе (такође и град Винипег), према Кепеновој класификацији, има влажну континенталну климу. Зиме су дуге и хладне са јаким олујним ветровима и честим мећавама, док су лета топла и влажна. Југозападни делови имају нешто сувљу и оштрију климу.
+Температурни дневни максимуми и минимуми у градовима МанитобеГрадЈул (°C)Јануар (°C) Винипег 26/13 −13/−20 Портиџ ла Прери 25/13 −12/−23 Дофен 25/12 −12/−23 Брендон 25/11 −13/−24 Де Па 23/12 −16/−26 Томпсон 23/9 −19/−31
Флора и фауна мини|десно|200п|Поларни медведи на северу Манитобе Источни, југоисточни и северни делови су обрасли бореалним четинарским шумама и жбунастом мочварном вегетацијом (маскег), док је подручје око Залива Хадсон под тундром. Под шумама је укупно 263.000 km² или скоро 48% површине Манитобе.-{Manitoba Conservation.}- У шумама доминирају бор (углавном Бенксов бор () и амерички црвени бор ()), оморика (бела и црна), ариш, топола, бреза (бела и мочварна) и кедар. У јужним деловима су прерије обрасле високом травом са примерцима ендемске западнопреријске ресасте орхидеје (-{Platanthera praeclara}-).-{Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada.}- -{Goedeke, T; Sharma, J; Delphey, P; Marshall Mattson, K (2008)}-. Platanthera praeclara. IUCN 2008. ИУЦН црвена листа угрожених врста. Скинуто 9. фебруара 2010.
Северна Манитоба је позната по великом броју белих медведа, а градић Черчил, који се налази на обалама залива, познат је и као „престоница поларног медведа“. Остали крупнији сисари, попут лосова, јелена и вукова, могу се наћи по целој провинцији, посебно у парковима природе. У близини села Нарсис налази се највећа концентрација смукова (-{Thamnophis}-) на свету. У Манитоби живи и преко 145 врста птица, а најпознатије су велика сива сова (симбол провинције) и угрожени сиви соко. У језерима живи 18 различитих врста риба, а највише има пастрмке и штуке.-{Manitoba Fisheries.}-
Екологија мини|десно|200п|Национални парк Рајдинг маунтин Бригу о животној средини у покрајини води покрајинско министарство животне средине, а постоји и велики број владиних програма за унапређење и заштиту животне средине. Најпознатији је програм интензивног пошумљавања којим је планирана садња пет милиона садница у периоду од пет година.Министарство животне средине Манитобе. 27. августа 2011 На територији провинције налазе се два национална парка која су под заштитом државе, (Рајдинг маунтин и Вапуск) те 54 покрајинска парка.
Еколошка слика провинције је релативно повољна будући да не постоје загађивачи попут погона тешке индустрије, али животну средину загађују велики сточарски комплекси и фарме. Године 2000. -{Rural Groundwater Quality Initiative}-, организација која се бави заштитом и истраживањем подземних водних ресурса, испитивала је квалитет воде у руралним подручјима. Од 1.000 случајних узорака, 43% није било по канадским стандардима квалитета воде за пиће. У 16% узорака пронађена је недозвољена концентрација нитрата.. friendlymanitoba. 27. августа 2011 Главни загађивач подземних вода је течни стајски отпад који се неадекватно складишти. У једној студији из 2005, невладина организација -{Freedom of Information}- доказала је да више од половине танкова са стајским ђубривом није исправно и да течни стајњак загађује подземне воде, а преко њих и живи свет језера Винипег.
Историја Манитобе
Етимологија Провинција је добила име по језеру Манитоба око којег је и настала. Претпоставља се да име Манитоба потиче из језика индијанског племена Асинибојн и то од речи „мини“ и „тобу“ које значе „језеро у прерији“. Према другој теорији, у језику народа Кри постоји реч „маниотапу“ која је означавали звук који су стварали таласи језера ударајући у обалу. Према индијанској легенди, то је велики дух Маниту ударао у бубањ.. -{Natural Resources Canada.}-
Прве нације и европски досељеници Подручје данашње Манитобе по први пут је насељено пре око 10.000 година, непосредно након окончања последње вирмске глацијације. Први насељеници појавили су се на подручју планине Тертл на југозападу Манитобе и северу Северне Дакоте. Прва насеља основала су племена Оџибве, Кри, Атабаски (Дене), Сијукси, Асинибојн и Мандан, која су убрзо почела међусобно трговати. Налазишта кварца у северној Манитоби доказују да су се прва индијанска племена бавила и рударством (од кварца су израђивани врхови стрела), а у долини Црвене реке узгајао се кукуруз и друге пољопривредне културе.Flynn, Catherine; Syms, E. Leigh. Manitoba's First Farmers. Manitoba History. Spring 1996;(31):n.p. мини|лево|200п|Застава компаније Хадсоновог залива из периода када је била део Британске трговачке компаније Године 1611. Хенри Хадсон је упловио у данашњи Хадсонов залив на чијим обалама га је оставила побуњена посада. У потрагу за Хадсоном убрзо се упутила експедиција предвођена Томасом Батоном. Експедиција се кретала узводно реком Нелсон и 1612. дошла је до језера Винипег. Експедиција није успела да пронађе Хенрија Хадсона, а Батон је постао први Европљанин који је крочио на тло данашње Манитобе. Британски брод „Нонсач“ је 1668/1669 упловио у Хадсонов залив где је убрзо основана трговачка компанија Хадсоновог залива (). Подручје које је контролисала компанија названо је Рупертовом земљом (-{Rupert's Land}-) у част баварског принца Руперта Палатинскога који је финансијски помагао Компанију. Прва трговачка станица компаније била је Форт Нелсон (основана 1682), али су је врло брзо разорили ривалски француски трговци. Уместо Форт Нелсона, 1684. је основана трговачка станица Јорк (-{York Factory}-).-{Stewart, Lillian York Factory National Historic Site // Manitoba History. — Manitoba Historical Society, 1988.