мини|265п|десно|Босна у саставу раносредњовјековне Кнежевине Србије, према стању које је постојало током 9. и 10. вијека
Босна у раном средњем вијеку, односно раносредњовијековна Босна ( / земљица Босна) била је српска историјска област, која се током раног средњег вијека налазила у саставу тадашњих српских држава, првобитне Кнежевине Србије (од 7. до 10. вијека) и потоње државе Војислављевића (11. вијек). Обухватала је средишњи дио географске области Босне у горњем сливу ријеке Босне, по којој је и сама област добила име.
Историја
мини|265п|десно|Приближан опсег првобитне Босне у раном средњем вијеку, са придодатим подацима о каснијим жупама и градовима
Током античког периода, све области око горњег слива ријеке Босне припадале су римској провинцији Далмацији, чија је унутрашњост током 5. и 6. вијека тешко пострадала у вријеме тадашњих ратова. Досељавањем Јужних Словена на Балканско полуострво током 6. и 7. вијека започео је нови период у историји тих области. У највећем дијелу некадашње римске провинције Далмације настанили су се Срби, а тадашњи опсег српског етничког простора према западу посвједочен је вијестима франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим „Аналима франачког краљевства“ забиљлежио, под 822. годином, да су Срби народ који држи велики дио Далмације ().
мини|265п|десно|Првобитна Босна (означена најтамнијом нијансом) и потоњи развој босанске државе током средњег вијека
Први помен Босне као области у историјским изворима садржан је у историографском дјелу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959) под насловом О управљању Царством. У 32. поглављу, које носи наслов „О Србима и земљи у којој сада станују“, помиње се и мала област, односно земљица Босна () и то у саставу тадашње Кнежевине Србије. Исти извор биљежи да се у области Босне налазе два града: Катера () и Десник (). За оба града предложене су разне убикације на ширем простору средње Босне.
После распада те српске државе у другој половини 10. вијека, претпоставља се да је Босна заједно са осталим српским земљама привремено потпала под непосредну или посредну власт Самуиловог царства (976-1018), а потом долази под привремену власт Византије. Средином 11. вијека, у вријеме успона државе Војислављевића, тадашњи српски владари Михаило и Бодин шире власт и према области Босне. Према позном Љетопису попа Дукљанина, Бодин је око 1081. године или нешто доцније за управитеља у Босни поставио кнеза Стефана. Исти Љетопис садржи и друге податке који се оносе на историју Босне у овом периоду, поготово када је ријеч о обласним подјелама и династичким односима, али та казивања немају упориште у другим изворима, те се стога у науци не сматрају као поуздана.
Крајем 11. и почетком 12. вијека долази до успона сусједне Краљевине Угарске, која временом успоставља свој утицај и на Босну, којом од 12. вијека владају банови, чиме започиње нови период у историји ове области.
Види још Српске земље у раном средњем вијеку Босна у средњем вијеку Историја Босне и Херцеговине
Референце
Извори и литература Референце
Литература
Спољашње везе
Политика (2018): Предраг Коматина: Досељавање Срба на Балканско полуострво Политика (2018): Предраг Коматина: Срби од VII до X века
Категорија:Историја Босне Категорија:Кнежевина Србија у раном средњем веку Категорија:Српске области у средњем веку