Велика интелигенција () је измишљени лик у британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху. Иако Велика интелигенција нема физички облик, способна је да комуницира, како сама тако и кроз запоседање, са другим ликовима у серији. Велику интелигенцију су осмислили сценаристи Хенри Линколн и Мервин Хајсман, а први пут се појавила у серијалу Ужасни снежни људи из 1967, где је наишла на Другог Доктора и његове сапутнике Џејмија и Викторију. Велика интелигенција покушава да формира физичко тело како би освојила Земљу, користећи Јети роботе који подсећају на истоимена криптозоолошка створења. У почетку је Велика интелигенција користила Јети роботе да уплаши радознале, да би их касније користила као војску. И Интелигенција и Јетији су се вратили у наставку приче, под насловом Мрежа страха.
Услед неслагања између Линколна и Хајсмана са BBC-јем 1968. године око њихових права на Велику интелигенцију и Кваркове, сценаристи су напустили серију, а Велика интелигенција и Јетији су повучени из серије. Велика интелигенција и Јетији су се од тада појавили у низу романа Невиних несталих пустоловина из 1990-их и спиноф продукцији Downtime из 1995. године. Велика интелигенција се вратила у божићном специјалу из 2012, „Снежни људи”, где јој је глас позајмио сер Ијан Макелен, који детаљно описује порекло ентитета. Ричард Е. Грант је преузео улогу у наредним појављивањима у седмом серијалу обновљене серије.
Појављивања И Велика интелигенција и Јетији појавили су се два пута у петој сезони серије као противници друге Докторове инкарнације (Патрик Траутон). Серијал Ужасни Снежни људи из 1967. приказује како је Велика интелигенција запосела тело високог ламе Падмасамабаве (Волф Морис), након што га је срела на астралном плану пре неколико векова. Користећи Падмасамбаву, Велика интелигенција помера мале фигуре Јетија по табли сличној шаховској, представљајући планину и манастир, док Јетији чувају пећину у којој се налази пирамида сфера које садрже суштину Велике интелигенције. Њен циљ је да себи створи физичко тело, али те планове спречавају Доктор и његови сапутници.
У наставку, серијалу Мрежа страха, емитованом 1968. и смештеним четрдесет година након Ужасних снежних људи, Велика интелигенција се враћа када се активира контролна сфера и уђе у једног Јетија. Велика интелигенција користи војску Јетија да преузме лондонски метро и почиње да испуњава Лондон мрежом. Велика интелигенција првенствено запоседа ум наредника Арнолда (Џек Вулгар) како би саботирала отпор војске инвазији Јетија. Испоставља се да је инвазија заправо замка намењена Доктору, како би му Велика интелигенција исисала знање из ума, али је поново поражена и протерана
Епизода „Снежни људи” из 2012. године, у којој се појављује Једанаести Доктор (Мет Смит) приказује порекло Велике интелигенције, којој је глас позајмио сер Ијан Макелен. Открива се да је Интелигенција настала као кристални организам налик снегу, који реагује на мисли других. Та „снежна” супстанца је у 19. веку дошла под утицај мисли дечака Волтера Симиона, стварајући менталну симбиозу. Одрасли др Симион (Ричард Е. Грант) касније оснива „Институт Велике интелигенције” и планира да добије ДНК гувернанте која је смрзнута у језеру породице Латимер, како би створио живе ледене облике живота неспособне за топљење и тако покорио свет. Када је ледено створење уништено, Доктор користи „црва сећања” да избрише Симионова сећања, очекујући да ће тиме нестати и Интелигенција. Међутим, пошто је већ довољно дуго постојала као независни ентитет, она користи Симионово тело без ума да нападне Доктора, кратко преузимајући глас младог Симиона (Камерон Стрефорд) током сукоба. Интелигенција се повлачи када чланови породице Латимер заплачу за Кларом на самрти, што узрокује топљење снега. Имплицирано је да ови догађаји воде ка догађајима из Мреже страха, јер Доктор показује Интелигенцији мапу лондонског метроа из 1966. године.
Велика интелигенција се поново појављује у епизоди „Звона Светог Јована” из 2013. године, чија је радња смештена у садашњост. Она користи жену по имену госпођица Кизлет (Селија Имри) да уз њену помоћ створи организацију смештену у згради Шард, која сакупља и складишти умове људи повезаних на Wi-Fi, како би се Интелигенција хранила њиховом свешћу. Једанаести Доктор успева да убаци госпођицу Кизлет у „облак података”, чиме приморава запослене да ослободе заробљене људе и врате им свест у тела. Да би прикрила своје постојање и спречила истрагу UNIT-а, Велика интелигенција наређује госпођици Кизлет да обрише сва сећања на њу, како своја тако и својих сарадника. Са људима комуницира преко видео-екрана, користећи лик др Симиона.
У последњој епизоди 7. серијала, „Име Доктора”, Велика интелигенција се манифестује и управља мрачним бићима званим „Шаптачи”, претварајући једног од њих у лик др Симиона. Шаптачи отимају Патерностерску банду, блиске савезнике Једанаестог Доктора, и одводе их на Трензалор — место Докторове будуће гробнице. На тај начин Велика интелигенција мами Доктора у његов сопствени гроб, стичући приступ његовој гробници (његовом будућем, мртвом ТАРДИС-у) претећи животима његових пријатеља. Испоставља се да су Докторова путовања кроз време створила унутар тог ТАРДИС-а временски расцеп — „тело” од чистог времена. Велика интелигенција објашњава да жели да се освети Доктору тако што ће се расути дуж његове временске линије, бришући све његове победе и уништавајући га, чак и ако тиме уништи и саму себе. Када уђе у расцеп, Докторова сапутница Клара Освалд прати је, такође се расипајући дуж временске линије, чиме спасава Доктора, који затим улази у сопствену временску линију да би спасао Клару. Велика интелигенција се сматра уништеном, мада више њених верзија остаје уплетено у Докторов животни ток.
Појављивања у спиноф медијима Велика интелигенција и њене слуге Јетији приказане су и у спиноф филму Downtime из 1995. године, а у њему се такође појављују Викторија Вотерфилд (Дебора Вотлинг), бригадир Летбриџ-Стјуарт (Николас Кортни) и Сара Џејн Смит (Елизабет Слејден), док покојни професор Траверс (Џек Вотлинг) служи као носилац Интелигенције. У овом филму Велика интелигенција планира да зарази интернет како би га користила као ново тело, користећи контролне сфере за претварање људи у своје Јети слуге. Овај филм је написао Марк Плат као део серијала Невиних несталих пустоловина 1996. године.
Велика интелигенција се такође појављује у неколико Доктор Ху романа (Свеобухватна ватра, Миленијумски обреди, Необичан посао, Квантни архангел и Подељене оданости), у којима се поистовећује са Јог-Сототом Х. Ф. Лавкрафта, бићем из универзума који је постојао пре овог..
Велика интелигенција се такође појавила у пратећем стрипу у часопису Doctor Who Weekly бр. 31–34.
Моћ Велика интелигенција није имала физички облик и стога се ослањала на запоседање живих бића како би манипулисала својим окружењем. Постојала је на астралном плану и могла је да уђе у људе које је срела. Омогућила је Падмасамбави да живи преко 300 година док је стварала Јети роботе, а такође је реанимирала мртва тела, попут наредника Арнолда. Имала је значајне психичке моћи, као што је контрола ума, и чак је могла психички да нападне Доктора, наносећи му велики бол, као и да путује кроз време и простор.
Велика интелигенција се такође може манифестовати у једноставним облицима, као што су слуз која је сјајно светли, густа магла која је гута све што у њу уђе и отровна мрежа/гљивица која може да зароби Докторов ТАРДИС и која се не може бити уништена хемикалијама, експлозивима или бацачима пламена.
Слуге Јетији
Јетији су били покушај продукцијске екипе серије да створи нове понављајуће антагонисте за Доктора уместо Далека, чији је творац и делимични власник ауторских права, Тери Нејшн, желео да их користи у америчкој спиноф серији. Сценаристи Хенри Линколн и Мервин Хајсман изабрали су приче о јетијима као основу за своја нова чудовишта. Јетије контролише Велика интелигенција преко контролних сфера. Приказано је да су ове сфере способне да пронађу неактивне Јетије, притом испуштајући низ звиждућих сигнала. У серијалу Мрежа страха ликови експериментишу на једној од сфера и на крају успевају да контролишу Јетија у којем се налази користећи даљински управљач кратког домета.
Снежни људи thumb|left|Снежни људи изложени на Доктор Ху искуству. У епизоди „Снежни људи”, која представља прво појављивање Велике интелигенције у унутрашњој хронологији серије, Велика интелигенција у облику психичких пахуљица анимира снежне људе широм викторијанског Лондона како би се борили за њу. Током епизоде, она такође оживљава и преузима контролу над женом која је умрла смрзавањем у језерцету, а касније запоседа и тело свог помоћника, др Волтера Симеона (Ричард Е. Грант), након што га је ујео црв сећања који му је избрисао памћење.
Кашикаре Кашикаре су роботи које користе оперативци Велике интелигенције у епизоди „Звона Светог Јована” како би сакупили људске умове којима се она храни. Госпођица Кизлет (Силија Имри) их такође назива „Послужитељима”, а Једанаести Доктор (Мет Смит) као ходајуће Wi-Fi базне станице. Имају главу у облику кашике кроз коју апсорбују нечију душу и могу да се преруше у фигуре из подсвести своје мете. Стивен Мофат је изјавио да је написао „Звона Светог Јована” као „акциони ролер-костер”, а да су роботи Кашикаре осмишљени као контраст другим „страшнијим” чудовиштима које је осмислио, као што су Уплакани анђели и Тишине. Такође је навео да Кашикаре нису критика савремене опседнутости технологијом и да је Wi-Fi концепт само нови начин инвазије у оквиру Доктора Хуа.
Шаптачи У епизоди „Име Доктора”, Великој интелигенцији помажу Шаптачи — нерањиве манифестације које шапућу у римама. Појављују се као викторијански џентлмени, без црта лица осим уста са оштрим зубима. Велика интелигенција може физички да се манифестује уместо било ког од појединачних Шаптача, попримајући облик свог последњег људског домаћина, Волтера Симеона (Ричард Е. Грант). Њихови стихови имају пророчки карактер: док јуре Доктора на Трензалору, рецитују: „човек који лаже, више неће лагати када овај човек падне на Трензалору” и „овај човек мора пасти као што сви морају, судбина је свих увек прах”. Често се говори да се ове риме односе на прошле или будуће догађаје на које Шаптачи нису могли да имају логичан увид.
Пријем thumb|Сер Ијан Макелен је добио похвале за своју улогу Велике интелигенције у епизоди „Снежни људи” из 2012. Критичар Грејам Слајт је у анализи чудовишта из Доктора Хуа прокоментарисао да је употреба Јети робота од стране Велике интелигенције била незанимљива јер су представљали само физичку претњу без гласа. Неки рецензенти су то видели као предност, при чему је Ник Пејџ сматрао да то што Јетије контролише Велика интелигенција представља већу претњу, тврдећи да зато што је „Велика интелигенција... увек искључивала њихову моћ када јој није било потребна”, ово ствара неизвесност када су ликови у интеракцији са успаваним Јетијем.
Гласовна изведба Ијана Макелена у улози Велике интелигенције у божићном специјалу „Снежни људи” (2012) генерално је добро примљена. Патрик Малкерн, који је писао за часопис Radio Times, рекао је „капа доле Стивену Мофату” због поновног увођења лика и описао избор Ијана Макелена за улогу као „генијалан потез” и „чаробан избор”."Radio Times" Неки рецензенти су сматрали да је лик недовољно развијен, а Кајл Андерсон из Nerdist-а сматрао је да су и Мекелен и Ричард Е. Грант, који је тумачио његовог човечјег слугу др Симеона, били одличан избор, али да је план Велике интелигенције био „најмање разрађени део сценарија”. Мет Ризли је у рецензији за IGN на сличан начин похвалио улоге Макелена и Гранта, али је сматрао да је прича „пуна идеја” и да је повратак Велике интелигенције остао у сенци „потпуно формираним и потпуно непредвидивим“ наступом Џене-Луиз Колман у улози Кларе Освалд.